RADUNOVIĆ

Vlada će u narednoj godini, i pored ranije planiranog suficita budžeta, ostvariti deficit, zbog postojanja oko 100 miliona eura raznih troškova koje izvršna vlast nije projektovala, saopštio je ministar finansija, Darko Radunović.

“Mi ćemo u ovoj godini imati oko 100 miliona raznih troškova koje nijesmo projektovali. Imaćemo opterećenje i fiskalni uticaj Montenegro Airlinesa (MA) u narednoj godini od 22 miliona eura, zatim povećanje plata u zdravstvu i prosvjeti oko 20 miliona, povećanje budžeta Ministarstva zdravlja 25 miliona, a prenosimo i za oko 30 miliona radove na autoputu koji nijesu izvršeni u ovoj godini ili nijesu naplaćeni, ali će biti u narednoj”, kazao je Radunović.

On je na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, na kojoj je razmatran Predlog zakona budžetu Crne Gore za narednu godinu, sa odlukom o zaduživanju, kazao da je zbir svega toga oko 100 miliona.

“To je otprilike ekvivalent ovog deficita koji ćemo imati u narednoj godini”, objasnio je Radunović.

Odbor za ekonomiju, finansije i budžet odlučio je da predloži Skupštini da usvoji predložene dokumente.

Radunović je rekao da je budžetom za narednu godnu predviđen ukupan iznos primitaka i izdataka od 2,58 milijardi eura.

“Od toga se za tekući budžet izdvaja 1,32 milijarde, budžet državnih fondova iznosi 769,19 miliona eura, kapitalni 229,96 miliona eura i transkacije finasiranja su na nivou od 556,95 miliona”, precizirao je Radunović.

Shodno plalniranom nivou prihoda i rashoda, deficit budžeta u narednoj godini planiran je na nivou 0,99 odsto BDP-a.

Prema predoženoj odluci za zaduživanje za narednu godinu, nedostajuća sredstva za finansiranje budžeta iznosiće 590 miliona eura.

Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Raško Konjević, kazao je da mu je sporan član zakona u predloženom budžeta koji glasi da se poreska i ostala potraživanja Vlade mogu naplatiti konverzijom u kapital u preduzećima, na osnovu njene saglasnosti, a na predlog resornih ministarstava.

“Očekujete li da budete u takvoj nekoj situaciji, pa je sa namjerom stavljena ova odredba”, pitao je Konjević.

On je pitao i zašto još nijesu donešene izmjene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO)

“Vlada davanjem 155 miliona jednoj kompaniji gubi na argumentaciji da nema novca za povećanje penzija i zarada prosvjeti, zdravstvu i policiji. Ako oni svi pitaju gdje je novac za povećanje zarada, ja im poručujem da je otišao za Montenegro Airlines (MA)”, saopštio je Konjević.

On smatra da je ipak pošteno što je Vlada izašla sa zakonom kada je u pitanu rješavanje problema u nacionalnoj avio-kompaniji.

Radunović je rekao da izmjene i dopune zakona o PIO imaju veoma jak fiskalni uticaj.

„Zakon je usaglašen u načelu, ali ne baš u detaljima. U onom momentu kada budemo u mogućnosti da primijenimo taj zakon u cijelom obimu, tada ćemo ga primijeniti. To je kompleksno i osjetljivo pitanje, ali je fiskalni uticaj izuzetno visok, ne toliko prve i druge godine, ali kasnije jeste“, objasnio je Radunović.

On je odgovorio da će član zakona koji se odnosi na konverziju poreskog potraživanja korigovati, jer Vlada nema namjeru da u narednoj godini naplaćuje bilo koje potraživanje osim u novcu.

“Jeste bila namjera da jedan dio potraživanja naplatimo imovinom, ali Vlada je donijela odluku da to u narednoj godini nećemo raditi”, dodao je Radunović.

On je, odgovarajući na pitanje Konjevića, rekao da postoji rizik od pada garancije za projekat otpadnih voda u Budvi i da je mali prostor da će se postići dogovor.

Radunović je rekao da se radi o sumi od 29,25 miliona eura.

„Nijesam optimista da ćemo uspjeti to da izbjegnemo i mi smo spremni da, ako dođe do toga, to platimo u ovom periodu do Nove godine“, dodao je Radunović.

Kada je u pitanju MA i zakon koji predviđa ulaganje u razvoj i konsolidaciju nacionalnog avio-prevoznika u iznosu od 155 miliona, Radunović je objasnio da je to ukupan zbir, ali da se njime rješava veliki dio obaveza.

„Negativni fiskalni uticaj ovog zakona kroz vrijeme, odnosno pet ili šest godina, je 53 miliona“, precizirao je Radunović.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, podsjetio je na pozitivne strane ekonomije, između ostalog smanjenje poeskog duga, povećanje minimalnih zarada, ukidanje kriznog poreza, visok kapitalni budžet i povećanje zarada u pojedinim sketorima.

„Treba povesti računa o neproduktivnim troškovima, između ostalog administrativnom materijalu, rashodima za gorivo i službenim putovanjima, zakupu objekata i izdacima po osnovu isplate ugovora o djelu“, saopštio je Mugoša.

Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Srđan Milić, potencirao je pitanje neformalne ekonomije, poreskog i duga za koncesije.

On je pitao i kada će Vlada donijeti zakon o procjeniteljima, jer u toj oblasti, kako tvrdi, vlada haos.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Branko Čavor, ocijenio je da je predloženi budžet za narednu godinu realan i održiv.

„Ključno je da postoji dovoljno uslova da se finansiraju sve javne politike u narednom periodu“, zaključio je Čavor.