CRNOGORSKI MEDIJSKI FORUM

List “Crnogorac” ne mogu svojatati oni koji otvoreno rade i protiv Crne Gore i Crnogoraca, poručeno je iz Crnogorskog medijskog foruma. Istakli su da privatni mediji, kako izgleda, smatraju da treba da se bave proizvodnjom sadržaja koji se mogu prodati, dok društvenu ulogu prepustaju Javnom servisu.

Iz CMF ističu da novinari u Crnoj Gori dočekuju još jedan 23. januar, slavni datum kada je  1871. godine izašao prvi broj lista “Crnogorac”, međusobno politički i profesionalo podijeljeni.

“Ova godišnjica, međutim, više bi trebalo da bude povod za samokritičko prosuđivanje novinara,medijske zajednice u cjelini, o sopstvenom radu i ulozi , nego razlog za slavlje. Dan štampanja prvog broja “Crnogorca” ne može, biti dan crnogorskih novinara, kako je zvanično nominovan 23. januar, u situaciji kada apsolutno različito  baštine i samo izlaženje “Crnogorca”i njegovu slavnu tradiciju”, navodi se u saopštenju.

Ističu da dobar dio novinara, a  i neki mediji, ne mogu uz svoje ime nositi atribut crnogorski, u njegovom suštinskom značenju koji je sadržao čin pokretanja “Crnogorca” i misije koja mu je namijenjena, ali ni u pogledu profesionalnog odnosa  prema današnjoj Crnoj Gori.

“Sa  tog stanovišta bi, stoga, trebalo razmotriti stanje žurnalističkog  profesionalizma u cjelini, organizacionu strukturu novinara u Crnoj Gori. Apsurdno je  da danas u Crnoj Gori postoji, bar na papiru, nekoliko novinarskih udruženja i tobože,sindikata. To, svakako, ne odghovara ni broju medijskih poslenika, ni objektivnim potrebama. Takvo stanje je više izraz političkih razlika  u novinarstvu i poslovno-lobijskih interesa nekih medijskih kuća”, navodi se u saopštenju.

Na medijskoj sceni je izražena, kako su naveli, neregularnost, a najbolji dokaz za to je činjenica da se u Crnoj Gori nikako ne može ustanoviti jedinstveno samoregulatorno tijelo u novinarstvu.

“Mediji i novinari u Crnoj Gori nemaju ni minimum profesionalnog konsenzusa o bitnim pitanjima crnogorskog društva i države i u tom pogledu smo jedinstven primjer u regionu i Evropi. Zašto ne reći, baš ovom prilikom, postoje u Crnoj Gori mediji, a nije malo ni novinara, koji osporavaju i samu državu Crnu Goru. Toga nema nigdje, recimo, u našim susjednim zemljama”, kaže se u saopštenju.

Iz CMF ukazuju da se u to možemo sasvim lako uvjeriti.

“Dok mediji u Srbiji unisono grme, pale i žare  protiv Crne Gore, naši mediji, ili to samo bilježe, ili tome ne pridaju nikakav značaj. Štaviše, neki ih, na ovaj ili onaj način, podržavaju”, navodi se u saopštenju.

Iz Crnogorskog medijskog foruma kažu da u Crnoj Gori postoje i svojevrsne medijske koalicije.

“Novinari u Crnoj Gori, uprkos tome što postoji više udruženja, nemaju iole ozbiljnije profesionalne debate o sopstvenim pitanjima i bitnim profesionalnim zadacima. Gotovo su se pretvorili u poslušnike medijskih menadžerskih ekipa. Redakcijski život u punom smisliu te sintagme ne postoji. U  takvoj atmosfetri, pali su svi žurnalistički kriterijumi”, navodi se u saopštenju.

Ističu da su pojedini mediji, koji su nekada uživali ugled profesionalnih medija, postali ono protiv čega su se borili-žrtvovali  su profesionalizam i etičke standarde zarad veće pažnje publike.

“Ti privatni mediji, kako izgleda, smatraju da treba da se bave proizvodnjom sadržaja koji se mogu prodati, dok društvenu ulogu prepustaju  Javnom servisu”, navodi se u saopštenju. 

Iz CMF-a poručuju da ne mogu “Crnogorac” svojatati oni koji otvoreno rade i protiv Crne Gore i protiv Crnogoraca.

“Mediji i novinari, naravno, treba da istrajavaju na profesionalizmu, da  služe interesima javnosti, dobrobiti čovjeka i građanina. To je njihov  pimarni zadatak. Ali mediji i novinari treba da znaju da interes javnosti uključuje i potrebu da se pokaže i profesionalni odnos prema pitanjima države. Patriotizam nije i ne može biti suprotstavljen  profesionalizmu. Na to nas obavezuju “Crnogorac”  i “Glas Crnogorca”.  Samo tako imamo pravo da baštinimo 23. januar 1871. godine”, zaključuje se u saopštenju.