SAMIT O LIBIJI

Njemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je večeras da su se zemlje koje imaju interese u dugogodišnjem libijskom sukobu dogovorile da treba da poštuju puno puta prekršen embargo na oružje koji treba da bude bolje kontrolisan nego do sada.

Učesnici današnjeg berlinskog samita o Libiji složili su se da više ne pružaju vojnu pomoć zaraćenim stranama dok traje primirje, rekla je Merkel poslije četiri sata razgovora.

“Složili smo se o sveobuhvatnom planu. Mogu da kažem da su svi učesnici radili zaista zajednički konstruktivno. Svi se slažemo da treba da poštujemo embargo na oružje i da embargo na oružje treba da bude kontrolisan čvršće nego u prošlosti”, kazala je Merkel.

Ona je navela da će učesnici samita nastaviti da održavaju redovne sastanke kako bi osigurali da proces bude nastavljen “kako bi narod Libije dobio pravo na život u miru”.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zahvalio je Merkel za njene “apsolutno impozantne” napore.

“Ne mogu dovoljno da naglasim zaključak samita da nema vojnog rešenja za konflikt u Libiji. Nadam se da će danas preuzete obaveze doprineti trajnom rešenju libijske krize”, rekao je Gutereš.

Merkel je danas ugostila lidere 11 zemalja, ne računajući Libiju, i predstavnike UN, Evropske unije, Afričke unije i Arapske lige.

Lideri dvije glavne zaraćene strane u Libiji, premijer međunarodno priznate vlade Fajez Saradž i komandant snaga koje kontrolišu istok zemlje, general Halifa Haftar, takođe su bili u Berlinu.

Upitana da li su Saradž i Haftar učestvovali u razgovorima, Merkel je rekla da su učesnici samita s njima “razgovarali odvojeno jer su razlike između njih toliko velike da trenutno ne pričaju jedan sa drugim”.

Njemačka kancelarka, koja se prije početka samita sastala sa oba libijska lidera, dodala je da su njih dvojica pristali da imenuju članove vojnog komiteta koji će ih predstavljati na razgovorima o trajnijem prekidu vatre.

Gutereš je rekao da će se taj komitet sastati “u Ženevi narednih dana”.

Među učesnicima samita bili su predsjednici Francuske, Rusije i Turske, Emanuel Makron, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, premijeri Velike Britanije i Italije, Boris Džonson i Djuzepe Konte, i američki državni sekretar Majk Pompeo.