NVO EKO TIM

Energetska tranzicija i napuštanje uglja kao energenta dešava se u čitavoj Evropi, a neminovne posljedice tog procesa su smanjenje broja zaposlenih u sektoru uglja, saopšteno je iz nevladine organizacije Eko-tim.

Iz Eko-tima su kazali da su na sastanku Platforme za pravednu tranziciju predstavljeni nalazi analze privrednih djelatnosti sa najvećim potencijalom razvoja u Pljevljima, koju je za tu NVO pripremio Zarija Pejović.

„Glavni fokus studije je na identifikaciji sektora privredne proizvodnje sa najvećim potencijalom za rast, razvoj, generisanje novih radnih mjesta i unapređenje socio-ekonomskog razvoja Pljevalja“, navodi se u saopštenju.

Logika pravedne tranzicije, kako su objasnili, ogleda se upravo u potrebi transformacije lokalnih ekonomija koje se zasnivaju na proizvodnji uglja u održive ekonomije zasnovane na ekonomskim aktivnostima koje će obezbijediti nova radna mjesta i dati podršku ljudima zaposlenim u sektoru uglja koji će najviše trpjeti od procesa tranzicije.

Iz Eko-tima su kazali da će pored već postojećih ekonomskih i demografskih problema u Pljevljima, dalje odsustvo razvojnih politika koje zaobilaze koncept pravedne tranzicije dodatno produbiti te probleme.

„Ova analiza daje pregled postojećeg stanja u ekonomskom razvoju Pljevalja i projekcije na koji način bi se dodatno mogla generisati zaposlenost i razviti nove ekonomske grane“, dodaje se u saopštenju.

Evrpska komisija (EK) je u okviru Plana ulaganja za održivu Evropu, predložila mehanizam za pravednu tranziciju, uključujući Fond za pravednu tranziciju.

„Fond za prioritet ima tranziciju regiona u kojima se intezivno eksploatiše i sagorijeva ugalj. Cilj je da se zaštite građani i radnici koji su najosjetljiviji na tranziciju i omogući im se pristup programima prekvalifikacije i poslovima u novim privrednim granama“, navodi se u saopštenju.

Da bi energetska tranzicija u cijeloj Evropi bila efikasna i dala rezultate neophodno je, kako smatraju u Eko-timu, uključiti i ohrabriri neposredno susjedstvo Evropske unije (EU) da preduzme efikasne mjere.

„U tom smislu, EK planira Zeleni program za Zapadni Balkan. Međutim pored finansijskih sredstava koja su neophodna za sprovođenje pravedne tranzicije ključna je politička volja, vizija održivog ekonomskg razvoja i plan na koji način se postepeno pravedna energetska tranzicija može realizovati“, dodaje se u saopštenju.

Pored lokalnog konteksta pravedne tranzicije, koja je prvenstveno značajna za ekonomski razvoj Pljevalja, taj proces može biti značajan i za regionalni razvoj Crne Gore imajući u vidu da je trenutno 40 odsto stanovnistva sjevernog regiona izloženo riziku od sirimaštva.