U NAREDNOJ GODINI

Rast crnogorske privrede u narednoj godini prognoziran je na oko 3 odsto, kazala je za Televiziju Crne Gore generalna direktorica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Sarlot Rua. Istice da je Crna Gora do sada odgovorno koristila sredstva Banke, a brojni projekti i savjetodavni programi, crnogorsku privredu priblizavaju Evropskoj uniji. Kada je rijec o sivoj ekonimiji, napretka, kaze, ima, ali istice i da moze bolje. Predstojeci Investicioni samit u Londonu bice prilika i za nove aranzmane sa Crnom Gorom, najavljuje generalna direktorica EBRD-a.

Evropska banka za obnovu i razvoj u Crnoj Gori do sada je investirala 578 miliona eura u vise od 50 projekata, cija je ukupna vrijednost vise od milijardu eura, kaze za Televiziju Crne Gore generalna direktorica EBRD-a za centralnu i jugoistocnu Evropu Sarlot Rua. A da li smo ta sredstva odgovorno koristili?

“Apsolutno. Blisko saradujemo sa Agencijama kojima smo dali kredite i projekti dobro napreduju. Rijec je o izgradnji puteva, luka, zeljeznice. Nasi klijenti su i privatne kompanije i banke i veoma smo zadovoljni nacinom na koji klijenti u Crnoj Gori rade”, kazala je Rua.

Ukupne investicije EBRD-a, po glavi stanovnika, kada se posmatra region, najvece su upravo u Crnoj Gori, i banka je spremna da pomogne i unaprijedi investicionu klimu.

Na pitanje da li je ta saradnja priblizila Crnu Goru Evropskoj uniji, posto tezimo da gradimo ekonomiju blisku onoj koju trazi Brisel, Rua je izricita, “da, definitivno”.

“Nasi projekti kao i savjetodavni programi priblizavaju crnogorsku privredu Evropskoj uniji i to na vise nacina. Uz pomoc nasih investicija izgradena je infrastruktura, privrede se povezuju, ulaze se u razvoj luka i energetsku povezanost. Uz to, kompanije usvajaju poslovne standarde kako bi mogle da izvoze svoje proizvode na evropsko trziste ili zadovolje nivo usluga koje ocekuju turisti kada dodu u Crnu Goru. S druge strane, imamo savjet gdje zajedno sa privatnim sektorom i Vladom nastojimo da prevazidemo poslovne barijere radi izlaska na evropsko trziste”, kazala je Rua.

Evropska banka cesto naglasava nelojalnu konkurenciju i sivu ekonomiju kao kljucne probleme crnogorske privrede. Rua kaze da je Crna Gora na tom polju postigla odredeni napredak.

“Ima napretka, ali moze da se uradi i vise. Siva ekonomija nije vise tako izrazen problem kao sto je bila ranije, povecava se broj kompanija koje tacno prijavljuju svoje poslovne rezultate”, kazala je.

Na pitanje, Kakve su projekcije Evropske banke o rastu crnogorske privrede i BDP-u, generalna direktorica EBRD-a za Centralnu i Jugoistocnu Evropu odgovara: “Upravo smo revidirali nase prognoze za 2019. i projekcija rasta je 2,8 odsto, a u 2020-oj blize 3 odsto. Ali to su prognoze, vidjecemo sta ce se desavati u stvarnosti”.

Najvecu razvojnu sansu Crne Gore, Rueva vidi u turizmu, ali i proizvodnji hrane i vina. Vazno je istice, pospjesiti sopstvenu proizvodnju i sto manje se oslanjati na uvoz iz susjednih zemalja. Ulaganje u obnovljive izvore energije smatra jos jednom mogucnoscu za razvoj. Bice to i jedna od vaznih tema na Investicionom samitu zemalja Zapadnog Balkana u februaru u Londonu.

Na pitanje, da li je realno ocekivati Nove aranzmane sa Crnom Gorom, kaze da je u toku nekoliko pregovora sa crnogorskim klijentima.

“Ne mogu da otkrivam sta cemo tom prilikom i potpisati, ali bice odredenih dogovora. Cilj samita je da poveca prekogranicnu saradnju, kao i saradnju privatnog i javnog sektora. Trenutno radimo na agendi samita”, kazala je Rua.

Istice da ce vazna tema biti razvoj regionalnog turizma, putne infrastrukture i unapredenje regionalne trgovine i robne razmjene.

Snezana Mirkovic, TVCG