LJUBODRAG STOJADINOVIĆ

Slabi Italijani su bili omiljene žrtve kuge, a sad ih je stiglo i ovo. A Srbi su zaštićeni genetskom snagom posebne vrste. Teza o genetski superiornoj nacionalnoj vrsti, sadrži nekoliko slojeva opakog, ludačkog apsurda. Nesposobnost da se reaguje razumno, obrazlaže se superiornošću koju proizvodi pretenciozna maloumnost, navodi Ljubodrag Stojadinović, u autorskom tekstu, koji prenosi Pobjeda.

Piše: Ljubodrag Stojadinović

Taj se virus više ne može izbeći. Makar kao nadbiće koje zastrašuje svojom misterijom i izborom organizma koji će ubiti. Covid-19 bacio je na marginu sve druge teme: sport, izbore, kultove, altruizam, ljubav, dodire, strastvenu razmenu telesnih tečnosti. A onda i snove o zamašnom broju godina: taj izaslanik Lucifera koji nam se još nije prikazao, došao je da sa sobom odvede, pre svega starce. Dobro, oni su ionako spremni.

Epidemiju, a sada već i pandemiju, Srbija je dočekala ležerno i tromo, uz priglupe ekspresije vodećih fizionomija države i zdravstva. A oni su se trudili da se prema virusu odnose nadmoćno i oholo, i pokažu građanstvu svoju visoku žovijalnost. Ta zaraza je, recimo, pojava nedostojna pažnje, smešni virus, možda najsmešniji od svih koji su se pojavili. Da umreš od smeha! Stvar za uveseljavanje pučanstva i smirivanje mrtve savesti.

Strategija “Ha-ha-ha”

Svi, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, bili su razdragani i ushićeni svojim opanjkavanjem bezvrednog virusa, a pulmolog Branislav Nestorović negirao je osnovna svojstva tog opasnog organizma, proglašavajući ga za ,,labavi, slabašni, smešni, stomačni…“ I preporučio ženama da slobodno idu na sever Italije u šoping. ,,Tražite pare od muževa, pa na put.“

Sav taj festival razdraganih ljudi, upregnutih da svojim nehajem ohrabre građanstvo, obeležen je zaraznim smehom! Predsednik se zacenio od smeha, od svoje nepostojeće duhovitosti, promovišući svoj izum protiv te nejake pošasti – samo rakija. Ništa bolje od rakije, brlja je lek, to mi Srbi podnosimo, ali virus ne. Jedna, dve, što više rakija – manje virusa. I gotova stvar. I sapun, naravno, ali nikako mirišljavi. Običan, priprosti sapun! Ha-ha-ha!

Sledio je ulagivački urlik od smeha.

Genetika i politika

Kad je u Italiji započeo masovni pomor, nasmejani šarlatan Nestorović se nije uozbiljio, niti je uvideo da virus nimalo nije smešan. Dobro, verovatno nije, reče Nestorović, malo sam preterao, ali postaću ozbiljan. Eto, neke jezive stvari umeju da zaliče na klovnove. Neki klovnovi rade i ozbiljne stvari.

Nestorović je u utorak izneo svoju ozbiljno glupu teoriju o srpskom ibermenšu. A takav Srbin, kao prototip mutanta sa nadmoćnom genetikom, ne pada na virus, a naročito virus ne sme na njega, niti mu ta bezvredna živuljka bilo šta može. Mutant od toga ne umire. Slabi Italijani su bili omiljene žrtve kuge, a sad ih je stiglo i ovo. A Srbi su zaštićeni genetskom snagom posebne vrste.

Teza o genetski superiornoj nacionalnoj vrsti, sadrži nekoliko slojeva opakog, ludačkog apsurda. Nesposobnost da se reaguje razumno obrazlaže se superiornošću koju proizvodi pretenciozna maloumnost. Da bi gomilu neopisivih gluposti koje je izgovorio zasladio šećernom vodicom, taj Nestorović je naglasio kako mnogo voli svoju zemlju.

Nije nam potrebna nikakva organizacija, dovoljan je uobičajeni haos. Nije potreban sistem, ako već postoje njegovi rušioci. Nisu potrebni lekovi, ali sreća jeste, makar za one koji nekim čudom nisu genetski nadmoćni. Ko bi naučio građane da peru ruke, smatra se da bar 60 posto balkanskih domorodaca ne koristi vodu i sapun posle rituala u toaletu.

Žrtva koja pobjeđuje

Potrebno je da predsednik kaže kako se na drugim mestima i povodima koji nisu vezani za virus, umire ili gine neuporedivo masovnije. Na primer, starci svakako umiru, u saobraćaju ljudi stradaju kao muve, žrtve ratova više niko i ne broji, od ujeda komaraca dnevno u svetu umre 25.000 ljudi.

Predsednik govori logikom žrtve koja uvek trijumfuje i postaje pobednik nad svima. Pobeđuje sve pred sobom i u sebi, ne saznavši ko je on, u stvari. To inače nikome nije poznato. Njegova logika nije pandemijski preventivna, nego hronično predizborna. Ništa drugo ne može da vidi, tako je baždaren. Šarmantni rasizam lekara šarlatana nije primetio. Ljudi u Srbiji, osim lobotomiranog glasačkog tela nisu uočili da im je predsednik nadčovek.

A ko zna, među ovakvim podanicima možda i jeste.

Pandemija gluposti

Nezavisno od sebe samoga, svoje mračne biografije (videti Vladaoca), postao je vidar starih balkanskih rana. Svakako i onih na čijem je kopanju i sam radio. Videli smo da je sve podložno promenama, pa i genetski sklop vođe. No, kako uopšte voditi nadmoćne mutante kroz krize sa čijom aktuelnom suštinom oni nisu upoznati?

Moraće da amortizuje raskole u svojoj stranci. Ma kako izgledalo da tamo vlada homogena varijanta ljubavi prema gospodaru, sluge su se uskomešale: mnogi se boje pada ili gubitka pogodnosti pod moćnom rukom. Vučić je priznao da u Krušiku ništa ne valja, a to je najava političkog sunovrata Nebojše Stefanovića. Njegov je tata, naime, ojadio tu firmu. Stefanović je izgubio prednost koju je stekao hapšenjem vlasnika plantaže marihuane u Jovanjici. Taj je bio u bliskoj vezi sa Andrejem Vučićem, a sada više nije. Plantaža je i dalje vladino ogledno dobro, tamo je Vulin ubrao paradajz i proglasio ga za šargarepu. Trava je čudo.

Ako je pandemiju već nadvladao superiornim etničkim mutiranjem, najveći strah mu zadaje mogućnost odlaganja izbora.

Na njima je već davno ostao bez protivnika. Opozicija se predala kroz model nepouzdanog bojkota. Pojavile su se neke nove grupacije, nastale na ruševinama srpske unutrašnje politike. Izgleda kao da više ne postoji niko spreman da mu izađe na crtu, osim ako iznenada ne postane žrtvom epidemijskog paradoksa: one pošasti koju njegov zdravstveni tim skoro i ne priznaje.

Politički karantin

Odlaganje izbora, koje će biti neizbežno ako broj obolelih bude veći nego što se može podneti, svakako vodi Vladaoca u politički karantin. Bez višekratnog dnevnog pojavljivanja, on je mrtav. Uskraćivanje mitinga do prvog aprila, ipak je raspirivanje dodatnog straha među plašljivim podanicima. Izbori se mogu izgubiti i bez protivnika, ako se pojavi nešto važnije od njih i strašnije ili smešnije od vođe.

Blizu smo parafraze prve rečenice iz Manifesta komunističke partije: bauk koron avirusa kruži svetom. Strah je uvek jači od ljubavi. Posebno od one koja ne postoji, a pruža se čoveku koji se ne može voleti.

A to bi već bila negacija teze doktora-rasiste o presudnoj genetskoj nadmoći. Vođa bi morao da bude posednik alfa gena, koje prenosi neobuzdanim nasilnim opštenjem nad Srbijom.

Genetska snaga koja čuva Srbiju od bolesti i smrti, ipak je pod sumnjom. Broj umrlih od srčanih i malignih bolesti najveći je u Evropi. Srpski nadčovek umire i od gladi, tuge, nedostatka doma i bilo kakve nade.

Pogledajte samo Vučića i superiorne elitne mutante sabrane oko njega. Da precrkneš od straha!