“TROSKOVI U BUDZETU”

Ima prostora da se smanje takozvani neproduktivni troskovi u budzetu – za sluzbena putovanja, gorivo, reprezentaciju, smatraju i u vlasti i u opoziciji.

Vlada prilikom koncipiranja budzeta smanjuje malo po malo, ali i ne svima, pise Pobjeda.

Nekima i poveca poput inspekcije i policije da, kako kazu, ne bi ugrozili funkcionisanje. U opoziciji ocjenjuju da javni sektor komotno trosi i da se vlast ne usuduje na radikalne rezove, za koje ima prostora. Opozicija narocito kritikuje stavku “Ostalo” u budzetu, kroz koju je, ne zna se zasto, potroseno preko 50 miliona eura za pet godina.

List podsjeca da su ukupni budzetski izdaci za narednu godinu koncipirani na 2,57 milijardi, u tekucoj 2,39, u 2018. su bili dvije milijarde eura, koliko i godinu ranije…

Brojke

Troskovi za sluzbena putovanja, gorivo, reprezentaciju… samo su jedan dio ukupnih budzetskih izdataka.

U narednoj godini je, recimo, planirano da se na sluzbena putovanja potrosi ukupno 5,4 miliona eura, za gorivo 10 miliona, a za reprezentaciju 548 hiljada eura. U tekucoj godini za sluzbena putovanja je predvideno 5,06 miliona, za gorivo 9,3 miliona, a za reprezentaciju 668 hiljada eura.

U 2018. za sluzbena putovanja je bilo predvideno 5,33 miliona, za gorivo 8,9 miliona, a za reprezentaciju 681 hiljadu. U 2017. za sluzbena putovanja je bilo 5,93 miliona, za gorivo 8,7 miliona, a za reprezentaciju 817 hiljada, s tim sto nije potrosena kompletna cifra.

Uporedni podaci budzeta za sluzbena putovanja za tekucu i narednu godinu pokazuju da je velikom broju budzetskih jedinica smanjen iznos, ali je nekima i povecan.

Ministarstvu finansija su smanjena sluzbena putovanja u narednoj godini na 26.700 sa 41.300 eura u tekucoj godini, Ministarstvu odbrane sa 229.400 u tekucoj na 150 hiljada u narednoj, Ministarstvu saobracaja sa 56.000 na 28.100 eura… Medu onima koji ce dogodine dobiti veci budzet je Uprava policije sa 693.000 na 800.000, Poreska uprava sa 239.900 na 242.600 eura, vise je dobila Drzavna izborna komisija – sa 6.100 eura u tekucoj godini na 16.500 eura u narednoj godini… Mnoge potrosacke jedinice su zadrzale u narednoj isti budzet kao u tekucoj godini.

Podsjetimo da su predstavnici Ministarstva finansija sredinom proteklog mjeseca kada je usvojen prijedlog budzeta za narednu godinu saopstili da su takozvani nereproduktivni troskovi – reprezentacija, gorivo, sluzbena putovanja i nabavka sluzbenih automobila umanjeni kod svih organa drzavne administracije, osim kod onih kod kojih je obavljanje osnovne funkcije vezano za ove troskove a to su, prije svega, inspekcijske i policijske sluzbe.

Ministar finansija Darko Radunovic je kazao tada da su te troskove pokusali da svedu na minimum, ali se ,,uvijek javlja potreba za povecanjem izdvajanja za odredene jedinice kao sto su policijske sluzbe i ciji izdaci se krecu shodno cijenama goriva, ali i potrebama”. On je tada saopstio da je reprezentacija za narednu godinu ukupno smanjena za 100 hiljada eura, a da su sluzbena putovanja smanjena kod ministarstava odbrane, finansija, saobracaja, prosvjete, poljoprivrede… Ministar je tada najavio da se kroz efikasnije javne nabavke za potrebe drzavnih organa ocekuje pad troskova u domenu osiguranja, komunikacionih usluga, nabavke kancelarijskog materijala…

Smanjivati

Pobjeda je pitala i predstavnike vlasti i opozicije – ima li prostora za dodatno smanjenje reprezentacije, sluzbenih putovanja…

Nezavisni poslanik i bivsi predsjednik skupstinskog Odbora za ekonomiju Aleksandar Damjanovic Pobjedi je kazao da podaci pokazuju da nema sustinske racionalizacije na rashodnoj strani budzeta.

“Kontinuitet budzetske politike ogleda se i u cinjenici da nema sustinske racionalizacije na rashodnoj strani budzeta, time ni rezanja takozvanah ostalih troskova – odnosno sluzbenih putovanja, reprezentacije, troskova za gorivo… Preglomazna i velikim dijelom politizovana administracija u inace velikom javnom sektoru, naviknuta je na svojevrsno dodatno stimulisanje kroz komotno trosenje ovih ne malih sredstava. I to kreatori budzetske politike znaju i prosto se ne usuduju na radikalne rezove kako ne bi dirali u politicku podrsku koju velikim dijelom crpe od strane drzavne administracije”, smatra Damjanovic.

Cinjenica, dodaje on, da se izmedu cetvrtine i trecine budzetskih sredstava nabavlja kroz kredite i pozajmice, postojanje budzetskog deficita i javnog duga iznad zakonom dozvoljenog limita – trebalo bi da bude dovoljan razlog za znacajno smanjenje takozvane neproduktivne potrosnje.

“Medutim, smanjenja nema iako smo jos pod svojevrsnim sanacionim mjerama ciji ceh uglavnom placaju oni troskovi koji u odnosu na rast BDP, odnosno budzeta, svakako zaostaju – a to su troskovi za penzije i zarade”, smatra Damjanovic.

Da ima prostora za smanjenje potrosnje nedavno je u intervjuu Pobjedi kazao i dr Bozo Mihailovic, profesor Ekonomskog fakulteta Crne Gore i predsjednik Udruzenja ekonomista Crne Gore.

On smatra da bi bilo dobro kada bismo nasli nacin da budzet za narednu godinu, koji je koncipiran na 2,575 milijardi eura, smanjimo do pet odsto, odnosno oko 130 miliona.

“Mislim da ima prostora i da za to jos nije kasno. Svako moze malo da ustedi – u porodici, preduzecu, a onda mozemo i u drzavi. Ne treba linearno da smanjujemo, jer mozda neko ima prostora da ustedi tri a neko sedam odsto, negdje se mozda i ne moze ustedjeti. Ali bi dublja strukturna analiza pokazala da pojedine budzetske jedinice imaju prostora za smanjenje izdataka”, objasnio je Mihailovic.

Sve, smatra profesor, pokazuje da moramo da stedimo i smanjujemo administraciju i potrosnju odredenih budzetskih jedinica.