CRNOGORKE U PARIZU

Nervoza, guzve, guranje i haos na stanicama postali su sastavni dio zivota u Parizu vec sedmi dan otkad traje strajk protiv promjena penzionog plana, a zbog kog ne saobracaju vozovi i metro. Crnogorske drzavljanke koje studiraju i rade u glavnom gradu Francuske, kazu za Portal RTCG da do fakulteta i posla putuju po sat i po duze, te da je svakodnevno funkcionisanje otezano i da su ljudi isfrustrirani.

Drumski saobracaj je juce i danas bio gori nego kada je strajk poceo prosle sedmice, jer su mnogi zaposljeni tada radili od kuce ili uzeli slobodan dan, medutim, sve je teze kako se strajk nastavlja.

Studentkinja iz Crne Gore Dajana Pavicevic kaze za Portal RTCG da je stanje haoticno i da ljudi ne mogu stici do odrednice bez velike muke.

“Meni gdje god da idem treba dva, dva i po sata da stignem, a juce mi se desilo da sam se vratila sa pola puta jer nisam imala prevoz. Autobusom, kojim u normalnim okolnostima putujem 20 minuta, sada se vozim i po sat i po, jer su ulice blokirane”, kaze Pavicevic i dodaje da jedina prevozna sredstva koja dolaze u obzir su trotineti i bicikla.

Ljudi na ulicama su isfrustrirani, a na stanicima, kako nam je rekla, je tolika guzva da je tesko iz nje izaci nepovrijeden.

“Toliko su ljudi uzasni, oni ne vode racuna jesu li tu djeca, stariji ljudi. Samo grabe da udu i guraju. Juce sam umalo zavrsila ispod metroa pokusavajuci da udem u njega”, dodaje Pavicevic.

Samo jedna sestina francuskih vozova saobracala je prethodna dva dana, a medunarodni zeljeznicki saobracaj je delimicno funkcionisao.

Studentkinja Neda Malisic kaze da tri sata dnevno budu ukljucene poneke linije metroa, ali da se ne isplati ici u metro stanice jer se moze desiti da se od guzve ne vidi ni voz.

“Strajk otezava zivot u svakom smislu zato sto za najjednostavnije stvari mora se odvojiti puno vremena. Rade samo dvije linije metroa koje su automatske. One su predvidene za odredene stanice koje se podudaraju sa obavezama onih ljudi koji imaju srece u ovom momentu! Autobusi su dostupni, ali puni su i rijetko saobracaju, jedan u 15 ili 16 sati, a kako se ljudi krecu samo njima, kolima ili taksijem velika je guzva na ulicama i to oduzima trostruko vise vremene nego sto je predvideno”, kaze Malisic.

“Najbolja solucija je uzeti trotinet, bicikl ili ici pjeske, ali to takode mozete priustiti sebi samo ukoliko nije rijec o velikoj kilometrazi ili periferiji”, dodaje ona.

Studentkinja Anja Abramovic ima vise srece od svojih zemljakinja, pa joj je sve dovoljno blizu da moze stici pjeske.

“Ja nemam nekih poteskoca, osim sto se uglavnom krecem pjeske, ali sve obaveze postizem, jer mi je sve manje-vise blizu. Od posla do posla pjesacim oko pola sata, nekad cak i po sat. Srecom, ne krecem se djelovima gdje su protesti, pa nisam ni svjesna situacije, sem sto mi je prevoz otezan”, kaze ona.

Nekoliko stotina hiljada ljudi protestovalo je sinoc sirom Francuske.

Francusko ministarstvo unutrasnjih poslova saopstilo je da se okupilo 339.000 ljudi sirom zemlje, dok ih je u Parizu oko 31.000.

Danas je kljucni dan kada ce premijer Eduard Filipe iznijeti novi prijedlog, koji bi trebalo da ohrabri ljude da rade duze. On je, medutim, juce kazao da “nece nista carobno izjaviti” sto bi navelo demonstrante da obustave okupljanja.

Trenutno, pojedini radnici u Francuskoj mogu da odu u penziju u 50-im godinama.

Reforma je centralna tacka Makronove vizije transformacije francuske ekonomije.

Ministri u vladi insistiraju na tome da je sadasnji sistem nepravedan i finansijski neodrziv, dok sindikati kazu da reforma smanjuje prava radnika i primorava ljude da rade duze za manja primanja.