RAONIĆ OCIJENIO

Pad podrške članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji (EU) uobičajen je u ovoj fazi pristupanja, ocijenio je predsjednik Građanske alijanse Boris Raonić i dodao da se može očekivati da će novim pristupom Evropske komisije (EK) građani shvatiti benefite članstva.

Prema posljednjem istraživanju koje je sproveo Centar za demokratiju i ljudska prava, 55 odsto građana Crne Gore podržava članstvo u EU, što je istorijski minimum od kada ta nevladina organizacja sprovodi istraživanja javnog mnjenja, odnosno od 2007. godine.

Raonić je agenciji MINA kazao da za pad podrške članstvu Crne Gore u EU postoji više razloga – jedan od njih su stvari unutar Unije, a drugi se krije u Crnoj Gori.

Kako je naveo, jedan od razloga za to je zamor kod građana, jer integracioni proces traje dugo.

“Proces dugo traje, za građane to postaje neracionalno dugo i oni ne shvataju sve probleme koje država treba da riješi i one unutar EU, da bi došlo do članstva”, rekao je Raonić.

On je ocijenio da je pad podrške prirodna reakcija, naročito za one koji dubinski ne gledaju integracioni proces.

“To ne iznenađuje. Ne bi me iznenadilo da i dalje, naročito u prvom dijelu naredne godine, kada dođe na red nova metodologija proširenja, dođe do dodatnog pada”, dodao je Raonić.

Kako je kazao, slična situacija bila je i u zemljama koje su prošle proces pridruživanja, na primjer u Hrvatskoj.

“Kako je tekao proces pregovora i pridruživanja podrška članstvu padala je iz raznih razloga. Određene socijalne i ekonomske grupe unutar nacije prepoznale su da nemaju interes u pridruživanju”, naveo je Raonić.

On je kazao da građani nijesu direktno povezali proces pregovora sa kvalitetom života, odnosno to im nije dobro iskomunicirano.

“Za očekivati je da će se stabilizovanjem odnosa unutar EU, rješavanjem određenih problema u Crnoj Gori i novim pristupom EK, odnosno proaktivnijim i kvalitetnijim radom, koji je do sada bio zasnovan na nekim birokratama, a ne ljudima sa vizijom, procenat podrške povećati i da će građani shvatiti sve benefite članstva”, rekao je Raonić.

Kako je dodao, raduje to da na nivou politike postoji samo par manjih političkih subjekata koji se protive članstvu u EU, a da unutar civilnog i akademskog sektora ne postoje ozbiljne snage koje su protivnice članstva.

Devet članica EU – Austrija, Češka, Estonija, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija, izašle su sa predlozima oko nove metodologije o proširenju koju će EK, prema nekim najavama, usvojiti do kraja januara.

Raonić je kazao da je dobro što je došlo do novog predloga o metodologiji proširenja, koji se značajno razlikuje od francuskog.

“Dobro je što predlog Frnacuske nije jedini na stolu i što se ne razgovara samo o njemu. Dobro je što su jake članice EU, ne samo zemlje Višegrada i Baltičke zemlje, nego i Italija, Malta, Slovenija, koja je veoma važan partner Crne Gore, iznijele svoj predlog i njihov dokument zbilja ima snagu”, rekao je Raonić.

Oba dokumenta, smatra on, proći će tešku proceduru pregovora unutar same Unije.

Raonić očekuje da će prevladati dokument, odnosno rješenja devet članica Unije, prvenstveno zbog toga što on predviđa jednu ključnu stvar – da se ne mora čekati reforma unutar EU kako bi bio nastavljen proces, što je za Crnu Goru vrlo važno.

“To bi dodatno zakomlikovalo proces i dodatno bi se građani razočarali, donosioci odluka ulijenili i ne bi se dovoljno fokusirali na proces reformi unutar države”, kazao je Raonić.

Kako je dodao, u predlogu devet zemalja postoje neke druge stvari koje su za Crnu Goru veoma važne, a to je jasno naglašeno punopravno članstvo.

“Zajedničko za ta dva dokumenta je određena vrsta strogosti pristupu, ozbiljni zahtjevi koje se nalaze pred zemljama kandidatima za članstvo. Ostaje velika nedoumica za sve – da li će zemlje koje su duboko u pregovorima, prvenstveno Crna Gora i Srbija, biti primorane na novu metodologiju”, naveo je Raonić.

Kako je dodao, dilema je i da li ćemo sa nekim reformama morati da krenemo ispočetka, da li ćemo pregovore početi po novom pristupu ili ćemo moći da biramo i nastavimo proces po starom.

“To su neke dileme na koje odgovor treba da daju početak januara i februar. Nadam se da će taj proces i sa naše strane biti kvalitetno propraćen i da nećemo stajati po strani”, rekao je Raonić.

Na pitanje očekuje li da će EK u novom sazivu biti dosljedna porukama koje su uslijedile nakon 1. decembra, on je odgovorio da su to ozbiljni političari i da ne vidi mogućnst da promijene politiku u odnosu na ono što su ohrabrujuće poruke Crnoj Gori.

“Najvažnije je da taj proces vode ljudi koji imaju politički autoritet i da su to ljudi od vizije. Nadam se da će se situacija popraviti i sa druge strane i onda ćemo sa ozbiljnim partnerima i ljudima sa vizijom nastaviti integracioni proces i dovesti Crnu Goru do članstva u EU”, zaključio je Raonić.