Serbian
Albanian
English
French
German
Russian
Turkish
EBRD
Ocekivano usporavanje rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini najvise je posljedica zavrsetka velikih investicionih projekata, prije svega autoputa, kao i potencijalno slabije spoljne traznje, ocijenjeno je iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Direktorica za Centralnu i Jugoistocnu Evropu u EBRD-u, Charlotte Ruhe, kazala je da EBRD u posljednjim prognozama predvida rast crnogorske ekonomije 2,8 odsto u ovoj godini, odnosno 2,6 odsto u narednoj, sto je znatno ispod proslogodisnje od 5,1 odsto.
“Ipak, to je u skladu s drugim prognozama, ukljucujuci one u Vladinom Programu ekonomskih reformi u periodu od ove do 2021. godine. Ocekivano usporavanje najvise je posljedica zavrsetka velikih investicionih projekata, prije svega autoputa, i potencijalno slabije spoljne traznje, jer ekonomija Evropske unije (EU) usporava”, kazala je Ruhe agenciji Mina-business.
Ona je, odgovarajuci na pitanje koji su najvazniji sektori crnogorske ekonomije koji mogu pokrenuti ekonomski rast zemlje, kazala da su energetika, saobracaj i infrastruktura, kao i privatni sektor glavna podrucja u koja je EBRD investirala.
“Potpisali smo vise od 60 projekata s kumulativnim obimom ulaganja od preko 600 miliona eura, a ukupna investicija je bila veca od milijardu eura”, precizirala je Ruhe.
U EBRD-u, kako je rekla, u narednom periodu vide dobar potencijal za ulaganje u obnovljive izvore energije, posebno u vjetro i solarnu energiju, kao i u energetsku efikasnost.
“Imovina i turizam takode nude odlicne izglede s obzirom na to da ovaj sektor ostvaruje oko 25 odsto bruto domaceg proizvoda (BDP). Cilj nam je sektor sa nasim odrzivim turistickim okvirom”, ocijenila je Ruhe.
Ona je kazala da kroz razlicite projekte jacaju takozvane zaostale veze izmedu turizma i poljoprivrede kako bi osigurali da manje razvijena ruralna podrucja takode imaju koristi od turistickog procvata.
“I dalje cemo se fokusirati na infrastrukturu, bolje povezivanje zemlje i regiona, te na razvoj privatnog sektora, posebno malih i srednjih preduzeca koja su okosnica ekonomije”, navela je Ruhe.
Ona je, odgovarajuci na pitanje da li smatra da je poslovno okruzenje u Crnoj Gori privlacno za strane investitore, kazala da Crna Gora ima relativno otvorenu ekonomiju, dobro obrazovanu radnu snagu, relativno nizak nivo troskova i nalazi se u neposrednoj blizini EU trzista.
“Dakle, da, poslovno okruzenje je atraktivno cak i ako postoji potreba za daljim promovisanjem vladavine zakona i nastavkom borbe protiv sive ekonomije i korupcije”, rekla je Ruhe.
Ona je objasnila da EBRD pomaze vlastima u ovim i drugim oblastima, na primjer, podrskom Savjetu za konkurentnost.
“Investitori su takode primijetili da je Crna Gora 2017. postala clanica NATO-a i da je zemlja regionalni lider u pregovorima o pristupanju EU s obzirom na broj poglavlja pravne tekovine koji je uspjela da otvori”, kazala je Ruhe.
Prema njenim rijecima, sektori poput turizma i obnovljivih izvora energije nude dobar potencijal investitorima, dok ce proces priblizavanja EU od Crne Gore zahtijevati velika ulaganja u infrastrukturu, koja ukljucuje ne samo puteve, aerodrome i zeljeznice, vec i komunalnu infrastrukturu kao sto je upravljanje otpadom, vodosnabdijevanje, zdravlje i obrazovanje.
“To nudi i zanimljive mogucnosti za investitore, posebno nakon sto crnogorski parlament usvoji novi zakon o privatno-javnom partnerstvu. Opet, ovo je podrucje u kojem EBRD pruza podrsku”, dodala je Ruhe.
EBRD je nedavno u Crnoj Gori pokrenuo program Zene u biznisu. Ruhe je navela da je taj program vodeca inicijativa EBRD-a koja je u proteklih pet godina omogucila da obezbijede preko 500 miliona EUR kredita za vise od 60 hiljada preduzeca kojima upravljaju zene u 18 zemalja.
“Pored finansijske, pruzamo i nefinansijsku podrsku u obliku savjetodavnih usluga, mentorstva i radionica kako bismo pomogli zenama da razviju biznise. Takode, pomazemo bankama da one mogu da targetiraju zene u poslovnom segmentu na najbolji moguci nacin”, navela je Ruhe.
Ona je zahvalila donatorima, posebno Luksemburgu i Svedskoj, koji su obezbijedili finansijsku pomoc za tehnicku pomoc i prvo pokrice rizika od gubitaka.
“Ovaj program smo zapoceli, jer u prakticno svim nasim zemljama, ukljucujuci Crnu Goru, vidimo da relativno malo zena posjeduje ili vodi posao.
Izgleda da postoji nesto sto zene udaljava od preduzetnistva, sto izaziva ne samo problem u pogledu rodne ravnopravnosti ili inkluzije, vec i ogranicava ekonomski potencijal zemlje”, kazala je Ruhe.
Ona je, odgovarajuci na pitanje koji su glavni problemi u ekonomskom okruzenju za regije EBRD-a, posebno za zemlje zapadnog Balkana, rekla da regija EBRD-a obuhvata 38 ekonomija koje imaju veoma razlicit nivo razvoja, u rasponu od zemalja u relativno ranoj fazi tranzicije do naprednijih i onih koje su bliske najrazvijenijim ekonomijama.
Zapadni Balkan, kako je ocijenila, zaostaje za prosjecnom zemljom EBRD-a u svih sest oblasti, od kojih su vjerovatno najvaznija zaostajanja u konkurentnim i dobro upravljanim kvalitetima.
Prema njenim rijecima, nedostatak kvalifikovane radne snage, takode zbog iseljavanja, i teski carinski i trgovinski postupci, takode se cesto spominju, posebno medu konkurentnijim izvoznim kompanijama.