DO SADA

Do sada je završeno 85 odsto ukupnih radova na prioritetnoj dionici auto-puta Bar Boljare, a glavnom izvođaču radova kineskoj kompaniji CRBC do sada je isplaćeno 644,75 miliona eura, od čega lani 105 miliona eura, saopštio je Pobjedi ministar saobraćaja Osman Nurković.

On nije želio da prognozira da li će dionica od Smokovca do Mateševa biti završena do kraja septembra, što je novi rok za njen završetak.

Iz kompanije CRBC poručeno je da ulažu sve napore da projekat bude završen u tom novom definisanom roku.

“Raduje činjenica da ulazimo u završnu fazu izgradnje prvih kilometara auto-puta u Crnoj Gori. Novi ugovoreni rok realizacije jeste 30. septembar ove godine, ali do tada je još dug vremenski period da bismo u ovom periodu licitirali sa danima završetka projekta koji će nesumnjivo biti završen”, kazao je Nurković Pobjedi.

Prvobitni rok za završetak radova na prioritetnoj dionici je bio 11. maj prošle godine, kada je prošlo četiri godine od početka gradnje. Vlada je u maju prošle godine potpisala anekse ugovora o projektovanju i izgradnji dionice Smokovac-Mateševo, u vezi sa naknadnim radovima koji se odnose na petlju Smokovac, vodosnabdijevanje i trajno napajanje električnom energijom. Tim aneksima je 30. septembar ove godine određen kao rok za završetak radova na prioritetnoj dionici.

“Od početka realizacije ugovora, kompaniji CRBC kao izvođaču radova pored 161,9 miliona eura na ime avansa za glavne radove isplaćeno je i 482,84 miliona eura za obim stvarno izvedenih radova na terenu zaključno sa radovima izvedenim u novembru prošle godine”, rekao je Nurković.

On je dodao daje lani isplaćeno 105,09 miliona eura.

“Kada je riječ o naknadnim radovima u toku prošle godine je isplaćeno 17,9 miliona eura”, saopštio je Nurković.

On je podsjetio da je lani prošlogodišnjim budžetom za plaćanje izvođaču radova na izgradnji prve dionice bio planiran iznos od 182,58 miliona eura.

Prvobitna ugovorena vrijednost izgradnje prioritetne dionice iznosila je 809 miliona eura. Od kineske Eksim banke pozajmljena su 944 miliona dolara na 20 godina, sa kamatom od dva odsto, uz grejs period od šest godina. Sa naknađnim radovima ova dionica auto-puta će koštati oko 895 miliona eura.

Nurković je naveo daje procenat izvedenih zemljanih radova na otvorenoj trasi auto-puta veći od 90 odsto.

“Završen je proboj i primarna podgrada na svih 16 tunela i u toku su radovi na izradi sekundarne obloge u svih 16 tunela čiji stepen gotovosti je 99,2 odsto. Do sada je na mostovima, na pozicijama stubova i temelja završeno 99 odsto radova, dok je na gornjem stroju mostova završeno 93 odsto radova”, precizirao je Nurković.

On je dodao daje od ukupno 21 most, do sada u potpunosti, na obje trake, završena rasponska konstrukcija na 14 mostova, dok je još pet mostova završeno u jednoj traci auto-puta. Govoreći o naknadnim radovima na auto-putu Nurković je saopštio da je do sada izvedeno 25 odsto radova na izgradnji prve faze petlje Smokovac i oko 30 odsto radova na izgradnji sistema za vodosnabdijevanje.

ANALITIČARI

Ruski zvaničnici osudili su ubistvo generala Kasema Sulejmanija, moćnog šefa elitnih Kuds snaga Revolucionarne garde Irana. Ipak, Kremlj bi mogao imati koristi ako taj napad – i buduća eskalacija – dodatno poveća razdor u transatlantskim odnosima i pruži Putinu priliku da odigra ulogu svjetskog državnika, kažu analitičari.

Viši ruski zvaničnici su javno osudili ubistvo najmoćnijeg iranskog vojnog komandanta u akciji SAD, pridruživši se stranim liderima u upozorenju da će to dovesti do eskalacije tenzija u već nestabilnom regionu Bliskog istoka, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Ipak, Kremlj bi možda mogao biti u poziciji da kapitalizuje kontroverzni napad na svog saveznika Teheran, ako to bude dovelo do dubljeg razdora u strateškim odnosima Vašingtona s evropskim saveznicima, kažu analitičari.

Eskalacija bi ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu mogla pružiti sjajnu priliku da pokaže globalno liderstvo radeći na rješenju, kažu oni.

“Putin bi volio da prigrabi ulogu posrednika za smanjenje tenzija, ali takođe da ojača svoj imidž na Zapadu”, rekao je Džonatan Kac, viši saradnik Njemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu.

General Kasem Sulejmani, moćni šef elitnih snaga Kuds Revolucionarne garde Irana, ubijen je u američkom vazdušnom napadu u susjednom Iraku 3. januara, u danima pošto su proiranski ekstremisti napali ambasadu SAD u Bagdadu.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo rekao je kasnije da je ubistvo imalo za cilj da preduprijedi “prijetnju” po američke živote.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da napad SAD “flagrantno krši” međunarodne principe. Rusko ministarstvo odbrane nazvalo je to “kratkovidim” korakom koji bi mogao dovesti do većih nemira u regionu.

Saveznici SAD u Evropi – koji nisu bili upoznati s napadom prije nego što je izveden – takođe su izrazili zabrinutost zbog napada u regionu iz kojeg dolazi značajan dio svakodnevne svjetske proizvodnje nafte.

Ruski zvaničnici osudili su ubistvo generala Kasema Sulejmanija, moćnog šefa elitnih Kuds snaga Revolucionarne garde Irana. Ipak, Kremlj bi mogao imati koristi ako taj napad – i buduća eskalacija – dodatno poveća razdor u transatlantskim odnosima i pruži Putinu priliku da odigra ulogu svjetskog državnika, kažu analitičari.

Viši ruski zvaničnici su javno osudili ubistvo najmoćnijeg iranskog vojnog komandanta u akciji SAD, pridruživši se stranim liderima u upozorenju da će to dovesti do eskalacije tenzija u već nestabilnom regionu Bliskog istoka, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Ipak, Kremlj bi možda mogao biti u poziciji da kapitalizuje kontroverzni napad na svog saveznika Teheran, ako to bude dovelo do dubljeg razdora u strateškim odnosima Vašingtona s evropskim saveznicima, kažu analitičari.

Eskalacija bi ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu mogla pružiti sjajnu priliku da pokaže globalno liderstvo radeći na rešenju, kažu oni.

“Putin bi volio da prigrabi ulogu posrednika za smanjenje tenzija, ali takođe da ojača svoj imidž na Zapadu”, rekao je Džonatan Kac (Jonathan Katz), viši saradnik Nemačkog Maršalovog fonda u (The German Marshall Fund) Vašingtonu.