SKUP U PKCG

Odbor udruzenja speditera Privredne komore (PKCG) inicirao je formiranje radnog tijela koje bi svojom aktivnoscu doprinijelo da izvoznici i uvoznici iz okruzenja koriste Luku Bar mnogo vise za transport svoje robe.

Na sjednici odrzanoj u PKCG saopsteno je da bi na taj nacin bili uposleni kapaciteti Luke, koja je izuzetno znacajno preduzece za Crnu Goru, a povecao bi se obim poslova za sve kompanije koje su svojom djelatnoscu povezane sa tom barskom firmom.

Iz PKCG je saopsteno da u sastavu tog radnog tijela treba da budu predstavnici privrede, odnosno zainteresovanih logistickih preduzeca, saobracaja, proizvodnje, potom Zeljeznicke infrastrukture, Luke Bar i Ministarstva saobracaja.

Na sjednici je saopsteno da je barska luka izuzetno vazna za sve logisticke subjekte, odnosno privredni sistem Crne Gore u cjelini. Osim luckih operatera, djelatnost 40 preduzeca iz Bara koja se bave poslovima zastupanja pred carinskim organom je direktno zavisna od obima posla u Luci.

Sve balkanske luke su u prosloj godini obavile jedan odsto ukupnog svjetskog pretovara kontejnera, a Luka Bar svega 0,6 odsto od ukupnog pretovara balkanskih luka.

Dalibor Pelevic iz MSC Montenegro predstavio je logisticke aktivnosti preko Luke Bar, kao izvozni proizvod Crne Gore.

On je ocijenio da su glavni problemi koji usporavaju potpunije koriscenje kapaciteta barske luke nepostojanje strategije za pracenje tranzitnog robnog saobracaja preko luke, mali stepen pracenja aktivnosti konkurentskih logistickih pravaca i organizovanih komercijalnih aktivnosti na regionalnim trzistima, te losa infrastrukturna povezanost sa regionom.

“Kljucne sanse za promjenu sadasnje situacije su u vecim poslovnim aktivnostima zeljeznickog prevoza koji je glavni generator razvoja logistickih aktivnosti preko barske luke cemu ce doprinijeti rekonstrukcija pruge Bar – Beograd”, rekao je Pelevic.

Zeljeznica je u prosloj godini prevezla 271 kontejner preko Luke Bar, sto je 0,9 odsto. U okruzenju taj procenat iznosi od 40 do 55 odsto. Takode su veoma znacajni zavrsetak izgradnje auto-puta Bar-Beograd, kao i ostala infrastrukturna povezivanja sa zemljama u okruzenju.

On je dodao da su neki od ciljeva koje bi trebalo postici u toj oblasti skracivanje “praznog hoda” kontejnera na kopnu, povecanje konkurentnosti intermodalnog pravca preko Bara, veci promet i nizi troskovi u uvozu/izvozu kontejnera preko barske luke, konkurentniji logisticki pravac, dodatno snizenje troskova i povecanje konkurentnosti, te vece uposljavanje logistickih subjekata iz Crne Gore.

Predsjednik Odbora udruzenja saobracaja Deda Delovic, ocijenio je da nema prirodnijeg saveza od onog koji cine spediteri i Luka Bar.

“Sustina je u ocjeni logistickih parametara, a ne u cijeni, niti rastojanju Luke od bilo kojeg ishodista toka robe. Luka moze biti na 50 kilometara od neke fabrike ili nekog ishodista robe, a da roba ne ide ka njoj”, rekao je Delovic.

Prema njegovim rijecima, sirok je opseg faktora uticaja koji odreduju pravac robe ka ili od neke luke, pa oni zahtijevaju koordinaciju svih subjekata koji u toj oblasti djeluju.

Delovic smatra da treba formirati radno tijelo, pri cemu treba voditi racuna o ciljevima i interesima onih koji ga sacinjavaju.

Predsjednik Odbora, Radovan Radulovic, saopstio je da podrzava sve aktivnosti kojim ce se stvoriti pretpostavke da se moze “dovoditi” teret.

On smatra da, uprkos tome sto postoji prostor za veci prihvat tereta, treba uloziti dodatne napore kako bi se poslovi realizovali uz sto manje ogranicenja.

Izvrsni direktor Zeljeznicke infrastrukture Ljubisa Curcic, kazao je da se radi na rehabilitaciji zeljeznicke pruge Beograd-Bar koja je najkomplikovanija u Evropi.

“Rehabilitovali smo 50 odsto infrastrukture. Ulozili smo blizu 200 miliona eura u posljednjih desetak godina. Nastavljamo sa ulaganjima i ocekujemo da cemo sjeverni dio, koji je mnogo tezi, zavrsiti za nekoliko godina, a za onaj od Podgorice do Bara uskoro cemo imati projektnu dokumentaciju”, rekao je Curcic.

Marko Lucic iz SOS Manex-a predlozio je da bi moguce rjesenje za Luku Bar trebalo traziti u partnerstvu sa subjektima iz Srbije ili Bosne i Hercegovine koji bi obezbijedili dovoljno robe za lucke kapacitete.

Savjetnik u Komori Filip Vujovic, kazao je da je robna razmjena tokom prvih devet mjeseci bila 2,25 milijardi eura. Izvoz je iznosio 300,5 miliona i 2,2 odsto je visi nego u istom periodu prosle godine, a uvoz od 1,95 milijardi eura veci je 3,1 odsto.

Evidentiran je deficit od 1,65 milijardi, pa je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 15,4 odsto.

“Zbog uspostavljanja stumulativnijeg biznis ambijenta za poslovanje kompanija potrebno je nastaviti aktivnosti na suzbijanju nelegalnog poslovanja, neprijavljivanja zaposlenih, neadekvatnog obracuna zarada, neregistrovanog obavljanja djelatnosti i izbjegavanja prijavljivanja prihoda”, zakljucio je Vujovic.