MINISTAR NAJAVIO

Poslodavci bi sredinom naredne godine mozda mogli da ocekuju smanjenje opterecenja na rad, kazao je ministar finansija Darko Radunovic na skupstinskom Odboru za ekonomiju, budzet i finansije.

Poslodavci tvrde da placaju najvisa opterecenja na rad u regionu i da im je to jedna od biznis barijera.

Poreska opterecenja na rad za vise od polovine poslodavaca najozbiljnija su barijera u poslovanju, pokazala je anketa Privredne komore, dok racunica Unije poslodavaca kaze da su ta opterecena, od drzava regiona, najveca u Crnoj Gori.

“Da bi poslodavac isplatio zaposlenom neto zaradu od 500 eura po osnovu poreza i doprinosa u Crnoj Gori drzavi mora da plati 61,64 odsto ili u apsolutnom iznosu 301 euro”, kaze predsjednik PKCG Vlastimir Golubovic.

U Uniji poslodava kazu da je u Srbiji to opterecenje 57 odsto, a u Hrvatskoj 45.

Zato predstavnici udruzenja poslodavaca traze smanjenje tih dazbina u mjeri koja, kako kazu, ne bi ugrozila javne finansije.

To su saopstili pred Odborom za ekonomiju na konsultativnom saslusanju koje je inicirala Socijaldemokratska partija. Ta stranka predlaze smanjenje dazbina poslodavaca za 10 odsto ali postepeno.

“Ne da to bude sok za budzet nego da imamo ono sto je za poresku politiku najvaznije da ona bude otvorena, s jedne strane i da bude predvidljiva”, kazao je poslanik SDP-a Rasko Konjevic.

I poslanici vladajuce koalicije smatraju da bi trebalo smanjiti opterecenja na rad koja placaju poslodavci, ali da se mora voditi racuna o uticaju te odluke na budzet.

“Nije moguce bilo kakav radikalan potez uraditi, drugo su nase zelje i populisticke i politicke izjave, a to je nemoguce u ovom trenutku”, porucuje poslanik DPS-a Filip Vukovic.

“Ja jesam jasno za smanjenje fiskalnog opterecenja, ali sam za to da ce to smanjenje doprinijeti povecanju zarada”, istice poslanik SD-a Boris Mugosa.

U Ministarstvu finansija imaju razumijevanja za zahtjeve poslodavaca i poslanika, ali kako kaze resorni ministar Darko Radunovic u ovom momentu ne moze dati obecanje da ce oni i biti i ispunjeni.

“Moja su ocekivanja da negdje sredinom sljedece godine na ovoj temi mozemo nesto uraditi, ali moramo dobro voditi racuna. Ja bi volio da sljedece godine imamo vanredni prihod koji moze da bude veci nego sto smo planirali iz koncesija za Aerodrome ili veci od ekonomskog drzavljanstva pa da to bude povod da mi nesto mijenjamo”, porucio je Radunovic.

Svi su saglasni da bi smanjenje opterecenja na rad umanjilo sivu ekonomiju, a povecalo zarade, zaposlenost i konkurentnost privrede.