Sta donosi budzet za iducu godinu?
NOCAS ODLUKA
Vlada raspravlja o nacrtu budzeta za narednu godinu kojim je planirano da drzavna kasa bude teska nesto preko dvije i po milijarde eura, sto je 200 miliona vise nego tekuce godine. Ukida se takozvani krizni porez na zarade iznad drzavnog prosjeka, planiran je znacajan rast drzavnih prihoda, ali i rast zarada u prosvjeti i zdravstvu. Sjutra je krajnji rok da Vlada Prijedlog budzeta uputi Parlamentu na raspravu i usvajanje.
Veliki posao bio je danas pred Vladom, jer koliko je sjutra Parlamentu mora proslijediti Predlog budzeta za 2020-tu.
Nacrtom koji je pripremilo Ministarstvo finansija projektovana je drzavna kasu sa nesto preko dvije i po milijarde eura, dvijestotine miliona vise nego je tezak budzet za tekucu godinu.
Uvidom u dokument koji je komisija za ekonomsku politiku dostavila Vladi, a koji ce siroj javnosti biti prezentovan sjutra, dominiraju dvije krupne novine Ukida se krizni porez, a prosvjetni i zdravstveni radnici imace vece plate u narednom periodu.
Za to bi trebalo da bude opredijeljeno 20 miliona eura i dok se za sada zna da ce prosvjetarima novcanici biti deblji 9 odsto u narednoj plus jos tri odsto u 2021-oj, ne zna se na koliko povecanje zarada mogu racunati zaposleni u zdravstvu.
S ovim povecanjima stavka za plate zaposlenih u javnom sektoru popece se na pola milijarde eura.
Krizni porez, tako nazvan jer je uveden 2013-te kao mjera za uvecanje drzavnih prihoda kroz dodatno oporezivanje zarada iznad drzavnog prosjeka, ukida se u potpunosti, nakon sedam godina silazne putanje.
Plan je da izvorni prihodi budu oko milijardu i 900 miliona, sto je 160 miliona vise nego u tekucoj godini.
Racuna drzava da ce realizovati koncesioni ugovor za Aerodrome Crne Gore i po tom osnovu planira primitak od najmanje 100 miliona eura, planirana su i sredstva od drzavnog programa ekonomskog drzavljanstva.
Od realizacije ovih prihoda zavisice i eventualno smanjenje doprinosa na zarade, o cemu su nedavno razgovarali ministar Radunovic i poslodavci.
Doprinosi za zrdavstveno osiguranje, shodno dogovoru koji je postignut sa sindikatima i poslodavcima, kada je povecana minimalna zarada na 222 eura od prvog jula manji su za 2 procentna poena, pa ce zbog toga i prihod budzeta u narednoj godini biti manji skoro sedam i po miliona eura.
Jasno je da ne se ne planira dodatno smanjenje poreza i doprinosa u narednoj godini, ali je izjavom ministra finansija, od prije nekoliko dana, ostavljena mogucnost da se o tome razgovara sredinom naredne godine.
Primjetno je da je projektovani kapitalni budzet 67 miliona eura manji nego tekuce godine, to je zbog ocekivane finalizacije radova na projektu stoljeca-izgradnji prve dionice auto puta Bar Boljare, koja se ocekuje krajem septembra, a gro kapitalnog budzeta se upravo i odnosi na taj projekat.
Moracemo u narednoj godini vracati i ono sto smo vec potrosili. Za to ce drzavi biti potrebno 539 miliona eura, od cega je vec obezbijedjeno pola milijarde, kroz emitovanje drzavnih obveznica na medjunarodnom trzistu uz do sada najnizu kamatnu stopu od 2.55 odsto sa rocnoscu od 10 godina.
U skladu sa Vladinom strategijom, predvidena je silazna putanja javnog duga, koji bi vec 2021-trebalo da bude ispod 60 odsto BDP-a, dok ce deficit budzeta pasti iznad jednog procenta.
Sam bruto drustveni prozivod za narednu godinu bice nesto iznad 5 milijardi eura, preko 200 miliona vise u odnosu na 2019-tu.
Zoran Lekovic, TVCG
0 comments