ZZZ I ZID

Decentralizacija aktivnih mjera zaposljavanja dovela bi do jos boljih efekata programa koje sprovodi Zavod za zaposljavanje (ZZZ), pri cemu je vazna saradnja svih aktera u cilju unapredenja trzista rada, ocijenjeno je na okruglom stolu Asocijacije za demokratski prosperitet Zid.

Pomocnica direktora Zavoda za zaposljavanje (ZZZ) Svetlana Krgovic, kazala je da Zavod sprovodi aktivne mjere polazeci od stanja i trendova na trzistu rada, uz zahtjeve poslodavaca, raspolozivih sredstava u budzetu i potreba nezaposlenih osoba.

,,Smatramo da bi decentralizacija mjera dovela do jos boljih rezultata, odnosno efekata programa ZZZ. Ministarstvo rada i socijalnog staranja odlucilo je da podstakne intervencije na trzistu rada, a jedna od njih je projekat Dalji razvoj lokalnih inicijativa za zaposljavanje u Crnoj Gori. On se finansira kao grant”, rekla je Krgovic na okruglom stolu Decentralizovane aktivne mjere zaposljavnaja i ekonomija okrenuta zajednici.

Ona je navela da im je namjera da podrze razvoj lokalnih strategija, akcionih planova za zaposljavanje i razvoj ljduskih resursa.

,,U ovoj godini realizovali smo programe za 2,17 hiljada nezaposlenih, prioritetno namijenjenih zenama i dugorocno nezaposlenima”, rekla je Krgovic.

Navela je da se, izmedu ostalog, sprovodi direktni grant koji ce uticati na otvaranje novih mjera i zaposljavanje 400 novih osoba.

,,ZZZ je polovinom oktobra otvorio javni poziv, vidjecemo kolilko ce osoba aplicirati. Nase osobe sa biroa su malo uplasene od procedura, ali slijede jos dva javna poziva”, precizirala je Krgovic.

Predstavnica ADP Zida Sanda Rakocevic kazala je da je razlog organizovanja okruglog stola na tu temu projekat Western Balkan Civil Society Organizations for Youth Employment Support (WEB4YES).

,,Traje dvije godine i u pitanju je regionalni program, u koji su ukljceni partneri iz sest zemalja. Kroz prethodni period je realizovano niz aktivnosti, koje se bave socijalnim i preduzetnistvom uopste”, kazala je Rakocevic.

Direktorica Direktorata za trziste rada i zaposljavnaje u Ministarstvu rada i socijalnog staranja Edina Desic rekla je da je prioritet rada Vlade da sprovodi strukturne reforme na trzistu rada u cilju unapredenja poslovnog ambijenta i radnog zakonodavstva.

Ona je rekla da je Zakon o posredovanju pri zaposljavanju i pravima za vrijeme nezaposlenosti jedan od zakona koji treba da doprinese tom prioritetu Vlade.

,,Cilj Zakona je da se kvalitetno unaprijede usluge na trzistu rada za nezaposlene osobe i ostale trazioce zaposlenja sa ciljem njihovog brzeg zaposlenja”, navela je Desic.

Ona je, govoreci o aktivnim politikama zaposljavanja, kazala da je novina da se te mjere sprovode kroz programe koje donosi Upravni odbor ZZZ.

Dodala je da se za realizaciju mjera aktivne politike zaposljavanja obezbjeduju sredstva nacionalnim budzetom i u skladu sa tim planira se realizacija programa na nivou Zavoda. Takode je znacajna i podrska koju dobijaju iz evropskih sredstava.

,,Potrebno je analizirati samo trziste i da bi se ono unaprijedilo na lokalnom nivou potrebno je da se svi akteri na tom trzistu udruze, tako da ce formirati lokalna partnerstva za zaposljavanje”, navela je Desic.

Prema njenim rijecima, lokalne samouprave, predstavnici biznis zajednice biroa rada i nevladinog sektora, svako iz svog ugla, trebalo bi da daju doripnos za unapredenje trzista rada u svojoj lokalnoj samoupravi.

Osnivac ADP ZID-a i UpBeat Hub-a, Igor Milosevic kazao je da su oni jednim dijelom ucestovali u izradi Zakona o posredovanju pri zaposljavanju, kao i da su zadovoljni sto je dobar dio tih mjera ukljucen.

,,Najavljen je naredne godine konkurs od 2,7 miliona eura koji se tice podrske zaposljavanju na sjeveru. Mi mozemo uticati na to da kazemo da se to napravi tako da se stvori mogucnost da nosioci ne budu samo agencije za zaposljavanje ili biroi rada”, naveo je Milosevic.

Prema njegovim rijecima, razlika izmedu socijanog i normalnog biznisa je u vezi sa odlucivanjem u okviru te firme i nacin na koji ide profit.

,,Znacajno je da se socijalni biznisi ukljuce u proces razvoja akcionih planova, jer tako mozemo da budemo dio tog buduceg procesa prepoznati kao akteri u procesu zaposljavanja”, rekao je Milosevic.

On je kazao da ukupno trziste cini lokalna ekonomija koja je segmentisana u par elemenata, ciji je jedna sektor socijalna ekonomija.

Predstavnik Investiciono-razvojnog fonda (IRF), Duro Kazic, saopstio je da oni obezbjeduju 34 razlicite kreditne linije. IRF je od osnivanja zakljucno sa oktobrom plasirao u crnogorsku privredu milijardu eura.

,,To su izuzetno povoljna kreditna sredstva, a za pojedine ciljne grupe namijenjene preduzetnicima najpovoljniji kreditni uslovi u regionu. Fiksna kamatna stopa ne prelazi 4,5 odsto, a postoje i stimultivne mjere u kojima te kamate mogu da se smanje”, rekao je Kazic.

Anto Jankovic iz Centra za ekonomski prosperitet i slobodu (CEPS), ocijenio je da novca ima nikad vise, ali da je veci problem nedostatak ideja.