OCJENA EKO TIMA I WWF ADRIA

Vlada mora da preispita svoje i uvazi strucne stavove da su male hidroelektrane (mHE) ekonomski neisplative i uzrokuju nesrazmjerno veliku stetu prirodi i lokalnim zajednicama, ocijenjeno je na okruglom stolu nevladine organizacije “Eko tim” i “WWF Adria”.

Oni smatraju da bi se na taj nacin ukinuo i sistem podsticaja koji je odgovoran za divlje sirenje mHE.

“Duzi niz godina smo svjedoci neodrzivog planiranja i stihijske izgradnje mHE u Crnoj Gori koja ima negativan uticaj na prirodu i gradane. Zbog uspostavljenog sistema podsticaja koji privileguje obnovljive izvore energije, mnogi privatni investitori odlucuju se za izgradnju mHE koje u konacnom zanemarivo doprinose poizvodnji elektricne energije”, navodi se u zajednickom saopstenju Eko tima i WWF Adria.

Oni su podsjetili da su mHE prosle godine proizvele svega 4,3 gigavat sata (GWh) elektricne energije, sto je 0,1 odsto ucesca u ukupnoj proizvodnji.

“Gradani su prosle godine kroz racune za struju platili investitorima u mHE preko cetiri miliona eura, dok je drustvena korist bila oko 2,7 miliona. Na bazi tih podataka se moze zakljuciti da je drustveni gubitak preko 1,3 miliona eura”, navodi se u saopstenju.

U Eko timu i WWF Adriji smatraju da se ukupna steta, koja ce po drustvo nastupiti u narednih deset godina koristenjem postojeceg modela podsticaja proizvodnje elektricne energije iz mHE samo po osnovu podsticanja sadasnjeg broja proizvodaca i mHE, moze procijeniti na preko 13 miliona eura.

“Postojeci sistem podsticaja direktno pogoduje privatnim investitorima. Na taj nacin javni novac postaje privatno vlasnistvo, a koristi za lokalnu zajednicu su male i zanemarive. Male hidroelektrane najcesce su u potpunosti automatizovane, sto znaci da ne otvaraju nova radna mjesta, a godisnji doprinos za lokalne zajednice je vrlo mali”, rekli su iz Eko tima i WWF Adrije.

Kumulativni uticaj mHE na rijeke i zivi svijet u njima je, kako tvrde, izrazito veliki, a one predstavljaju i barijere migraciji zasticenih vrsta i dovode do poremecaja u dinamici sedimenata, promjene ekoloskog rezima protokab i u sezonskim ciklusima poplava, kao i gubitka stanista.

“Zbog svega toga, uvrijezeno misljenje kako je hidroenergija zelena energija ne stoji, a mHE su ekonomski neisplative i uzrokuju nesrazmjerno veliku stetu prirodi i lokalnim zajednicama”, navodi se u saopstenju.

U ovim NVO smatraju da mHE imaju izrazito negativan uticaj na lokalne zajednice, ugrozavajuci njihove izvore pitke vode, potencijal za navodnjavanje poljoprivrednih povrsina i napajanje stoke, potencijal za razvoj odrzivog turizma i njihovu opstu dobrobit.

“Sprovedenom analizom koncesionih ugovora i postupaka za izgradnju mHE se utvrdilo preko 20 protivpravnosti, sto baca veliku sjenku na ukupnu pravnu valjanost tih projekata i dogovorenih koncesionih aranzmana”, kazali su iz Eko tima i WWF Adrije.

Oni su dodali da su izostanak kriterijuma za povlastice koje placaju potrosaci, fiktivne odredbe o sredstvima za investicije, nepredvidenost izgradnje mHE u planskim dokumentima i davanje citavih vodotoka u koncesiju, kao i izostanak konsultovanja javnosti o koriscenju voda, samo neke od utvrdenih nezakonitosti i nepravilnosti.

“Projektima mHE nije dokazan javni interes, koji je osnov za dodjelu koncesija i obavljanje koncesione djelatnosti”, zakljucuje se u saopstenju.