VUJACIC SAOPSTIO

Postupak za osnivanje jos jedne banke u Crnoj Gori je u toku, saopstio je direktor Sektora za kontrolu banaka u Centralnoj banci (CBCG), Dejan Vujacic i dodao da postoji znacajno interesovanje investitora za osnivanje finansijskih kompanija.

“Postoji 13 banaka u ovom trenutku, a imamo postupak za osnivanje jos jedne banke”, rekao je Vujacic na sjednici skupstinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budzet, tokom rasprave o setu bankarskih zakona, koji su dobili zeleno svjetlo.

On je, odgovarajuci na pitanje poslanika Socijaldemokrata (SD), Borisa Mugose, zbog cega se povecava inicijalni kapital za osnivanje banke sa pet miliona eura na 7,5 miliona eura, kazao da je cilj da se taj proces dodatno poostri.

“Postoji znacajno interesovanje investitora za osnivanje banaka u Crnoj Gori. Smatramo da ce se podizanjem nivoa doci do redukcije tih zahtjeva, odnosno zelimo da imamo interesovanje potencijalnih investitora koji imaju ozbiljnu finansijsku snagu”, rekao je Vujacic.

Mugosa je pitao da li ce se novi troskovi kreditnih institucija, nastali osnivanjem sanacionog fonda, preliti na gradane.

Vujacic je odgovorio da je zakonom predvideno da sanacioni fond iznosi jedan odsto garantovanih depozita, sto bi sada bilo 14,9 miliona eura.

“Punjenje fonda predvideno je u periodu od deset godina, a u pitanju nije veliki iznos, posebno imajuci u vidu period. Banke na kraju oktobra imaju 53 miliona eura neto dobiti, pri cemu je spred kamatnih stopa porastao, zbog cega ne ocekujem da bi to bio izgovor za povecanje kamata”, rekao je Vujacic.

Mugosa je kazao da nije zadovoljan sa odgovorom da je doslo do povecanja spreda kada su u pitanju kamatne stope.

“To znaci da su mnogo vise procentualno snizene kamatne stope na depozite nego na kredite. Tu treba vodi racuna da se ne uporeduje apsolutni iznos aktivnih i pasivnih kamatnih stopa”, smatra Mugosa.

Vujacic je saopstio da razumije percepciju javnosti u jednom dijelu da se banke dozivljavaju kao zelenaske organizacije, ali da to nije tako.

“Efektivne aktivne kamatne stope za godinu su pale sa 6,39 na 6,12 odsto. Takode, postoji ogromni depozitni potencijal, jer je likvidna aktiva preko milijardu eura. Zelio bih da se ne stvara negativna konotacija kad je rijec o bankama”, dodao je Vujacic.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulic, kazao je da oni ne spore zdravlje banaka, ni bankarski sistem, nego su krediti za gradane i privredu veoma skupi u Crnoj Gori u odnosu na ono sto se desava na evropskom trzistu.

“Banke bi trebalo da to zdravlje pokazu tako sto ce smanjiti kamatne stope za gradane i privredu. Cini mi se da tu imamo mali problem”, rekao je Sekulic.

Generalna direktorica Direktorata za finansijski sistem i unapredenje poslovnog ambijenta u Ministarstvu finansija, Bojana Boskovic, kazala je da je u postupku pristupanja EU Crna Gora preuzela obavezu da zakonodavstvo usaglasi sa evropskom direktivom o uspostavljanju okvira za sanaciju kreditnih institucija i investicionih drustava.

“Njome se obezbjeduju instrumenti za pravovremenu intervenciju kreditnoj instituciji koja je u problemima kako bi se obezbijedio nastavak kljucnih ekonomskih funkcija te kreditne institucije”, rekla je Boskovic.

Predlozenim paketom propisa, koji obuhvataju predloge zakona o kreditnim institucijama, sanaciji kreditnih institucija, zastiti depozita i Predlog izmjena zakona o stecaju i likvidaciji banaka, ojacavaju se preventivni mehanizmi.

“U pravni okvir se uvode instrumenti sanacije, a osniva se sanacioni fond u koji ce se na godisnjem nivou prikupljati sredstva od kreditnih institucija koje ce se koristiti u postupku sanacije”, dodala je Boskovic.

Direktor Fonda za zastitu depozita, Predrag Markovic, kazao je da su mjesne zajednice po starom zakonu i predlogu novog iskljucene, a u sustini one su bez nekakve podrske i pomoci nekoga ko zna da upravlja sredstvima.

“Bilo bi dobro da njih eliminisemo iz ovog iskljucivanja, jer oni nemaju potporu u finansijskom znanju za upravljanje sredstvima”, naveo je Markovic.

Na sjednici je podrzan i Predlog finansijskog plana sa planom rada Regulatorne agencije za energetiku za narednu godinu.