MILANKA IZ PODGORICE

Milanka Vučelić slika na staklu i platnu punu deceniju. Najtežu bolest je prevazišla slikanjem jer, kako kaže, to joj dođe kao terapija. Nije nezadovoljna ni prihodom koji tom prilikom i ostvari.

Milanka kaže da ima za svoje dnevne potrebe i da je to njoj sasvim dovoljno. Umjetnost je, kaže, ispunjava i čini srećnom. Poručuje da ljudi njeguju svoje hobije i da uživaju u životu.

Elektro-tehnički fakultet (ETF) je završila u Podgorici, a dobar dio radnog vijeka provela je u Crnogorskom Telekomu i podgoričkoj ETŠ “Vaso Aligrudić”.

Odlaskom u penziju shvatila je da za mnoge stvari u životu nije imala vremena. U jednom trenutku, kako kaže, proradila je intuicija, a sa njom i kreativnost.

“Malo po malo, osmjelila sam i počela da crtam. Čak i neke crnogorske motive, da smišljam neke suvenire, vidjela sam da se ljudima to dopada. Sin i snaha su mi napravili Ferjsbuk profil, napravili mi Instagram profil, i to što radim sam počela da izbacujem na internet”, priča Milanka.

Interesovanja je bilo, a onda je počela da radi za vinare, vjenčanja, kao i ukrasne čaše.

“Dosta nekih NVO organizuje sajmove rukotvorina, pa sam se priključiča tim divnim ženama. Moram da kažem da su Crnogorke izuzetno kreativne”, kaže Milanka.

Voli, kaže, da uči i eksperimentiše, a ovim poslom bavi se deset godina. Trudi se, kako je rekla, da motivi budu veseli.

Priča da ima dosta dodirnih tačaka između elektrotehnike i slikarstva: “Svi inženjeri morali su nekad da crtaju. Tu se stiče neka preciznost. Ruka mora biti mirna”.