VARHELJI

Evropski komesar za susjedsku politiku i proširenje Oliver Varheji ocijenio je da se Evropa suočava sa do sada neviđenom krizom po javno zdravlje i da su saradnja i solidarnost ključni.

On je u pismima upućenim premijerima šest zemalja Zapadnog Balkana u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid naglasio i da Evropska unija (EU) stoji uz zemlje zapadnog Balkana u traženju načina da se ukaže na izbijanje i posljedice pandemije.

U svom obraćanju premijeru Crne Gore, Dušku Markoviću, Varheji je istakao da je instruisao svoje službe da stave na raspolaganje do tri miliona eura, koji će se finansirati iz sredstava za EU integracije, ali i da započnu rad na redizajniranju do 50 miliona eura i ubrzaju saradnju na nekim od postojećih nacionalnih programa.

Komesar je naveo i da je potrebno ubrzati projekte koji su već u fazi pripreme koji mogu donijeti olakšanje privatnom sektoru, tržištu i socijalnom sektoru i naglasio saradnju u okviru višegodišnjeg operativnog programa za zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu pomoć vrednog 15,3 miliona evra.

U pismu sada tehničkom kosovskom premijeru, Aljbinu Kurtiju, Oliver Varheji je istakao da je svojim službama rekao da stave na raspolaganje do 5 miliona eura za hitne potrebe koje će biti finansirane iz EU integracija i da započnu rad na redizajniranju do 50 miliona eura pomoći iz programa iz 2019. i 2020, koji sada treba da upotrebe za ublažavanje socijalno- ekonomske posljedice krize. Prvobitno planirani projekti mogu se finansirati iz naknadnih programa, dodao je u pismu.

Komesar je naveo i da je potrebno hitno ubrzati projekte koji su već u pripremi, a koji mogu da poboljšaju likvidnost i podršku privatnom sektoru. Ovo, kako je objasnio, uključuje nadolazeću isplatu do 13 miliona eura u isplati budžetske podrške, ukoliko su ispunjeni relevantni uslovi.

„Dodatno, razmatramo i druge projekte i prilagodićemo se“, dodaje se u pismu Kurtiju.

Srbija i Sjeverna Makedonija

Varheji je u pismu upućenom tehničkom premijeru Sjeverne Makedonije, Oliveru Spasovskom, naveo da će EU staviti na raspolaganje do četiri miliona eura za trenutne potrebe i da će se ta sredstva finansirati iz sredstava EU integracija.

Takođe, komesar je naložio i da se počne sa redizajniranjem do 50 miliona eura putem nagrade za performanse, koja bi sada trebalo da se iskoristi za ublažavanje socijalno-ekonomskog uticaja krize.

On je naveo i da je hitno potrebno ubrzati projekte koji su već u fazi pripreme, a koji mogu donijeti olakšanje privatnom sektoru i poboljšati likvidnost. Ovo, kako je rekao, uključuje pomoć za mala i srednja preduzeća od devet miliona eura i fiksnu tranšu od tri miliona eura za budžetsku podršku nakon potvrde da su uslovi ispunjeni. Pored toga, navodi se, razmatraju se i drugi projekti.

Kada je reč o Srbiji, Varheji je u svojem pismu premijerki Ani Branić i ministarki za evropske integracije, Jadranki Joksimović, naveo da je svoje službe instruisao da stave na raspolaganje do 15 miliona eura za trenutne potrebe, a da će se ta sredstva finansirati iz tekućih ugovora UNDP, UNOPS i EU integracija.

Kako je naveo, potrebno je ponovo pregledati preostala sredstva fonda EU za integraciju u ukupnoj vrednosti od 20,8 miliona evra.

Varheji je dodao i da je na osnovu sporazuma sa Vladom Srbije potrebno ponovo odrediti vremenski okvir za projekte kao što su spojnica gasa između Srbije i Bugarske i projekat biomase sa razvojnom bankom KfW i preusmjeriti ta sredstva. „Ovo bi moglo osloboditi 57,6 miliona eura“, dodao je komesar.

Varheji je u pismima istakao da evropska Komisija sarađuje i sa međunarodnim finansijskim institucijama, gledajući kako najbolje rešiti pitanja likvidnosti i finansijske probleme privatnog sektora i ispituje na koji način višenacionalni instrumenti, poput garancije za zapadni Balkan, mogu najbolje da pomognu regionu.

„Takođe blisko sarađujemo sa Savjetom za regionalnu saradnju, Sekretarijatima CEFTA i Transportnom zajednicom na rješavanju pitanja koja utiču na snabdjevanje osnovnom robom kako bi se olakšalo kretanje robe u regionu i između regiona i EU“, navodi se u pismima.

Varheji je pozvao i na punu saradnju država regiona i zajednički rad i istakao da se izazovu ove veličine može odgovoriti samo uskom saradnjom i solidarnošću.

„Ovo se brzo razvija i moraćemo se u skladu s tim prilagoditi. Radeći zajedno izaći ćemo iz ove krize jači“, zaključio je komesar.

Albanija i BiH 

U pismima koja je uputio premijerima Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije 24. marta, Varheji je naveo da Evropska komisija intenzivno razmatra kako da uključi te zemlje u inicijative koje EU preduzima kao odgovor na pandemiju, kao i to kako da na najbolji način ponudi podršku kojom će se ublažiti uticaj koronavirusa na društvo i ekonomiju.

„Kada je reč o građanima regiona koji su ostali u EU, Komisija je na vezi sa državama članicama u vezi sa državljanima trećih zemalja koji se mogu naći u situaciji da se zadrže u Šengen području kao posljedica restrikcija u putovanjima“, dodao je komesar.

U pismu upućenom premijeru Albanije, Ediju Rami, Varheji je naveo da je svoje službe instruisao da stave na raspolaganje do četiri miliona eura za neposredne potrebe, koja će se obezbjediti iz sredstava za EU integracije, ali i da preusmere postojeći program podrške socijalnom uključivanju kako bi se bolje odgovorilo na socijalne potrebe koje potiču iz COVID 19.

Pored toga, dodao je, započeće se rad na prikupljanju do 11 miliona eura kroz nagradu za performanse za proširenje programa podrške socijalnom uključivanju.

Uz to, kako se navodi u pismu Rami, pojednostaviće se i dodjela iz programa koji su u procesu kako bi se pomoglo privatnom sektoru i popravila likvidnost.

„Ovo bi moglo da uključi do 35 miliona eura iz planiranih projekata u oblastima cirkularne ekonomije, imovinskih prava i vladavine prava. Planirani projekti bi se finansirali iz dodatnih ciklusa“, naveo je Varheji.

U pismu koje je uputio predsedavajućem Veća ministara Bosne i Hercegovine (BiH), Zoranu Tegeltiji, Varheji je istakao da je svojim službama dao instrukcije da stave na raspolaganje do sedam miliona eura za hitne potrebe koje će biti finansirane iz EU integracija i da budu spremne za preusmeravanje dodeljivanja iz nekoliko planiranih i postojećih programa kako bi obezbjedili dodatnih 28 miliona eura za medicinske i ostale kratkoročne potrebe koje je BiH identifikovala.