BBC

Svetski dogadaji danas se cesto odvijaju veoma brzo, ali tesko je nadmasiti brzinu i snagu promena iz 1989. godine.

Sve je kulminiralo jednom od najslavnijih scena u skorasnjoj istoriji – padom Berlinskog zida.

Zid je pao delom zbog birokratske omaske, ali je pao u talasu revolucija posle kojih se komunisticki blok predvoden Sovjetima nasao na ivici propasti i pomogao nastanak novog svetskog poretka.

• ,,Presecanje Gvozdene zavese”: Nemacki piknik ka slobodi
• Berlin zabranio ,,americkim vojnicima” poziranje na Cekpoint Carli prelazu
• Istocna Nemacka 1989. – mars koji je nokautirao komunizam

Kako je pao zid?

Devetog novembra 1989. godine, pet dana nakon sto se na protestima u Istocnom Berlinu okupilo pola miliona ljudi, srusio se Berlinski zid koji je razdvajao komunisticku Istocnu Nemacku od Zapadne.

Istocnonemacki lideri pokusali su da umire sve vece proteste popustajuci kontrolu na granicama, olaksavajuci tako putovanja Istocnim Nemcima. Nisu, medutim, nameravali u potpunosti da otvore granice.

Stanovnici istocnog Berlina 9. novembra 1989. godine pomogli su da Gvozdena zavesa u Nemackoj bude skinuta

Promene je trebalo da budu prilicno neznatne – ali nacin na koji su primenjene imao je ogromne posledice.

Beleske o novim pravilima predate su portparolu Ginteru Sabovskom – koji nije imao vremena da ih procita pre svoje redovne konferencije za stampu. Kad je prvi put naglas procitao beleske, novinaru su ostali zabezeknuti.

,,Privatna putovanja van zemlje sada mogu da se primenjuju bez ikakvih preduslova”, rekao je on. Iznenadeni novinari trazili su vise detalja.

Prebirajuci po beleskama, Sabovski je rekao da koliko on zna, ovo stupa na snagu trenutno.

Zapravo je trebalo da krene narednog dana, sa svim detaljima o podnosenjima zahteva za vizu.

Ali vest je preneta svuda na televiziji – i Istocni Nemci su u ogromnim brojevima pohrlili na granicu.

Harald Jager, granicni cuvar na smeni te veceri, rekao je za Spigl 2009. godine da je zbunjeno gledao konferenciju za stampu – a onda posmatrao okupljanje mase.

Emotivne scene dok Istocni Berlinci ulaze na Zapad

Jager je freneticno zvao nadredene, ali oni nisu izdali naredenje niti da otvori kapije – niti da otvori vatru kako bi zaustavio masu. Sa svega sacicom cuvara na raspolaganju pred stotinama ljutitih gradana, primena sile ne bi bila od velike koristi.

,,Ljudi su mogli da budu povredeni ili cak da stradaju i bez otvaranja vatre, u carkama, ili da je izbila panika medu hiljadama koje su se okupile na granicnom prelazu”, rekao je on za Spigl.

,,Zato sam izdao naredenje ljudima: Otvorite granicu!”

Hiljade ljudi je proslo, slaveci i placuci, u scenama koje su se prenosile sirom sveta. Mnogi su se popeli na zid kod berlinske Brandenburske kapije, odvaljujuci komade zida cekicima i pijucima.

Burna godina dostigla je vrhunac.

• Nemacki grad proglasio ,,vanredno stanje zbog nacizma”
• Covek koji je preziveo pet nacistickih logora smrti

Zasto je zid pao?

Posle Drugog svetskog rata, Evropa je bila podeljena izmedu Sovjetskog saveza i njegovih bivsih zapadnih saveznika, a Sovjeti su postepeno poceli da podizu ,,Gvozdenu zavesu” koja je odvajala Istok od Zapada.

Porazena Nemacka bila je podeljena izmedu sila koje su je osvojile – SAD, Velika Britanija, Francuska i SSSR – s istocnom stranom koju su zauzeli Sovjeti. Istocna Nemacka, zvanicno pod imenom Nemacka demokratska republika, postala je uporiste Sovjetskog Saveza u Zapadnoj Evropi.

Ali Berlin je bio podeljen na cetiri dela, sa britanskim, francuskim i americkim zonama u zapadnom delu grada i sovjetskom zonom u istocnom. Zapadni Berlin pretvorio se u ostrvo okruzeno komunistickom Istocnom Nemackom.

Na kraju je 1961. godine podignut zid, zato sto su iz Istocnog Berlina odlazili ogromni brojevi ljudi na Zapad.

Osamdesetih godina Sovjetski Savez se suocavao sa akutnim ekonomskim problemima i velikim nestasicama hrane, a kad je u aprilu 1986. godine eksplodirao nuklearni reaktor u Cernobiljskoj elektrani, bio je to simbolicni trenutak u nadolazecem padu komunistickog bloka.

Mihail Gorbacov, relativno mladi sovjetski lider koji je preuzeo vlast 1985. godine, uveo je reformsku politiku ,,glasnosti” (otvorenost) i ,,perestrojke” (prestrojavanje).

Ali dogadaji su se odvijali mnogo brze nego sto je i on mogao da predvidi.

Revolucionarni talas

Vec je dolazilo do reformistickih pokreta u komunistickom bloku. Godine aktivizma i strajkova u Poljskoj kulminirale su tako sto je njihova vladajuca komunisticka partija glasala za legalizaciju zabranjenog sindikata Solidarnost.

U februaru 1989. godine, Solidarnost se nalazila u pregovorima sa vladom i na delimicno slobodnim izborima tog leta uspela da osvoji poslanicka mesta u parlamentu. Iako su komunisti uspeli da zadrze odredenu kvotu poslanickih mesta, Solidarnost bi osvojila vecinu svaki put kad joj je bilo dozvoljeno da glasa.

Poljski pokret Solidarnost bio je uspesan na delimicno slobodnim izborima

I Madari su u martu pokrenuli masovne demokratske demonstracije. U maju je uklonjeno 240 kilometara bodljikave zice uz granicu sa Austrijom – prva pukotina u Gvozdenoj zavesi. Madarsku revoluciju iz 1956. godine Sovjeti su brutalno ugusili, ali ova je uspevala.

U avgustu se revolucionarni talas istinski podigao na obodima. Dva miliona ljudi sirom Estonije, Letonije i Litvanije – tada deo Sovjetskog Saveza – odrzale su neke od najupecatljivijih demonstracije takozvane Raspevane revolucije kada su formirale ljudski lanac dug 600 kilometara sirom baltickih republika zahtevajuci demokratiju.

Mnogi Istocni Nemci bili su ophrvani emocijama dok su prelazili u Austriju

Po avgustovskim vrelinama, Madarska je otvorila granice sa Austrijom ka zapadu, omogucivsi tako bekstvo istocnonemackim izbeglicama.

Gvozdena zavesa je popustala.

Cehoslovacka, ciji je zahtev za liberalnim reformama bio brutalno ugusen 1968. godine, omogucila je drugi nacin za bekstvo. Istocni Nemci mogli su da putuju u susedne socijalisticke drzave bez ogranicenja i poceli su da naviru u tamosnju Zapadnonemacku ambasadu u stotinama, zato sto bi na kraju vozom bili evakuisani na Zapad.

Istocna Nemacka je na kraju u oktobru zatvorila granicu sa Cehoslovackom kako bi zaustavila navalu.

Berlinski zid je delio grad na dva dela vise od 30 godina

Ali tada se vec revolucija prosirila citavom Istocnom Nemackom.

Istocnonemacki buntovnici

Sve je pocelo sa demonstrantima koji su se okupili u centru Lajpciga zahtevajuci slobodu.

Devetog oktobra, svega nekoliko dana posle proslave 40. godisnjice Istocne Nemacke, na ulice je izaslo 70.000 ljudi.

Iz Zapadne Nemacke pozivali su na slobodne izbore, a novi komunisticki lider Istocne Nemacke Egon Krenc poceo je da prica o reformi. Niko nije znao da ih je od pada Zida delilo svega nekoliko nedelja.

Krajem oktobra parlament u Madarskoj, koja je bila jedna od prvih zemalja u kojoj su odrzane masovne demonstracije, usvojio je zakon koji omogucuje direktne predsednicke izbore i visepartijske parlamentarne izbore.

A onda je 31. oktobra broj onih koji zahtevaju demokratiju u Istocnoj Nemackoj narastao na pola miliona. Krenc je odleteo u Moskvu na sastanke – nedavno je za BBC izjavio da je tamo dobio uveravanja da ujedinjenje Nemacke nije u igri.

Cetvrtog novembra, mesec dana nakon sto su otpoceli protesti u Istocnoj Nemackoj, oko pola miliona ljudi okupilo se na Aleksanderplacu u srcu Istocnog Berlina.

Tri dana kasnije, vlada je podnela ostavku. Ali nije postojala namera da se dopusti demokratija i Egon Krenc je ostao na celu Komunisticke partije i de fakto lider zemlje.

Nece, medutim, ostati tamo dugo. Pet dana kasnije, Sabovski je odrzao konferenciju za stampu koja je promenila svet.

Zasto Sovjeti nisu primenili silu?

Ranije tokom 1989. godine, demonstranti u Pekingu na Trgu Tjananmen koji su trazili demokratiju u Kini bili su uguseni brutalnom vojnom silom.

SSSR je ranije vec koristila vojnu silu da zaustavi pobune. Zasto onda to nije uradila i sada?

U samom Sovjetskom Savezu jeste, pobivsi 21 demonstranta za nezavisnost u sovjetskoj republici Gruziji. Ali drugde u komunistickom bloku nije.

Raskinuvsi sa predasnjom sovjetskom politikom, Mihail Gorbacov je odlucio da ne koristi pretnju vojnom silom da bi gusio masovne demonstracije i politicku revoluciju u susednim zemljama.

,,Sada se drzimo doktrine Frenka Sinatre”, izjavio je za americku televiziju portparol ministarstva spoljnih poslova Genadij Geraismov. ,,On ima pesmu `I (Did) It My Way.’ Tako svaka zemlja odlucuje za sebe kojim ce putem poci.”

Novo poglavlje u evropskoj istoriji

Treceg decembra Gorbacov i americki predsednik Dzordz Bus seli su jedan kraj drugog na Malti i izdali saopstenje u kom se kaze da je Hladni rat izmedu ove dve sile okoncan.

U Pragu se okupilo vise od pola miliona ljudi na demonstracijama odrzanim u novembru 1989. godine, kad je srusen komunizam u Cehoslovackoj

Talas revolucija iz 1989. godine, medutim, jos nije bio okoncan.

Studentske demonstracije u Pragu sukobile su se sa policijom, pokrenuvsi Plisanu revoluciju koja je za svega nekoliko nedelja svrgla komunizam u Cehoslovackoj.

U Rumuniji su se demonstracije zavrsile nasiljem i dovele do pada komunistickog diktatora Nikolajea Causeskua. Nova vlada preuzela je vlast dok je svrgnuti lider bezao iz svoje palate pred naletom ljutite mase.

Rumunska revolucija jedina je u Istocnoj Evropi te godine dovela do krvoprolica

On i njegova zena Elena uhvaceni su i pogubljeni na Bozic. Vise od 1.000 ljudi stradalo je u neredima pre i posle revolucije, sto je Rumuniju razlikovalo od dogadaja na drugim mestima koji su uglavnom prosli bez prolivene krvi.

Post skriptum za 1989.

A sam Sovjetski Savez?

Letonija, Litvanija i Estonija su 1990. godine novostecene politicke slobode iskoristile da izglasaju pad vlastitih komunistickih vlada i naprave korake ka nezavisnosti. Sovjetski Savez se raspadao, ali Gorbacov je napravio jos jedan zlosrecni pokusaj da ga reformise pozvavsi na okupljanje lidere 15 sovjetskih republika.

Tvrdokorni komunisti koji su se protivili njegovim reformama preduhitrili su ga u tome, pokusajem puca dok je bio na odmoru na Krimu u avgustu 1991. godine i strpavsi ga u kucni pritvor.

Puc je osujecen kroz tri dana kad su se pro-demokratske snage okupile oko Borisa Jeljcina, predsednika ruske republike.

Ali bilo je to samrtno zvono za SSSR i jedna po jedna republike u njegovom sastavu pocele su da proglasavaju nezavisnost. Do kraja godine, Sovjetska zastava se zavijorila poslednji put.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]