NE NA RUKOVODECIM POZICIJAMA

U proteklih sest godina ostvaren je napredak u pogledu uvodenja rodne ravnopravnosti u sektor bezbjednosti, ali to nije slucaj na svim pozicijama i po svim linijama rada, saopsteno je na zavrsnoj konferenciji i panel diskusiji Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).

Direktorica CEDEM-a, Milena Besic, kazala je da je u okviru projekta ,,Inicijativa za osnazivanje zena: edukacijom za rodnu ravnopravnost” objavljena komparativna analiza ,,Zastupljenost zena u sektoru bezbjednosti: kljucna dostignuca i prepreke”, koja, kako je pojasnila, sadrzi preporuke za povecanje zastupljenosti zena na pozicijama na visokom nivou u sektoru bezbjednosti.

,,Ova analiza pokazuje da je u periodu od 2013-2019. godine ostvaren napredak u pogledu uvodenja rodne ravnopravnosti u sektor bezbjednosti. Medutim, iako uporedna analiza pokazuje porast zastupljenosti zena u gotovo svim institucijama sektora bezbjednosti, sa druge strane, to nije slucaj na svim pozicijama i po svim linijama rada”, navela je Besic.

Ona je istakla da je najveci procenat zena i dalje angazovan na poslovima civilnih lica u vojnoj sluzbi i drzavnih sluzbenica na nizem i srednjem nivou.

,,Zene se i dalje suocavaju sa izazovima u pogledu pristupa komandnim i rukovodecim mjestima, te operativni i policijskim poslovima, prije svega zbog teskoca u pogledu uskladivanja profesionalnog i privatnog zivota”, rekla je Besic.

Ona je kazala da je CEDEM sproveo istrazivanje o socio-ekonomskom polozaju zena zrtava nasilja, ocjenjujuci da je Crna Gora prepoznala problem nasilja i da se sa njim suocava i obracunava svakodnevno, kroz rad svojih institucija.

,,Medutim, i pored toga sto postoji sistem za borbu protiv nasilja i sto se svaka institucija i svim zaposleni u njoj trude da svoj posao obave valjano i do kraja, cini se da jos mnogo toga treba uraditi kako bi se u ovoj, teskoj borbi pobijedilo. Baveci se iskljucivo djelom koje je nasilnik izvrsio, drzava nepravedno nasilnika stavlja u centar paznje, dok samu zrtvu ostavlja po strani, bez prijeko potrebne podrske i zastite, barem tokom onog vremena do isticanja presude, a vrlo cesto i kasnije, jer su kazne preblage i ne postizu cilj”, istakla je Besic.

Ona smatra da je neophodno sto prije ustanoviti kompletan sistem podrske zrtvama nasilja, oformiti krizni centar i prihvatilista, raditi na medusobnom povezivanju i saradnji svih institucija, koje ucestvuju u borbi protiv nasilja ali i na prevenciji, edukaciji i specijalizaciji.

Besic je kazala da su u okviru projekta odrzane cetiri javne tribine o rodno zasnovanom nasilju – u Podgorici, Mojkovcu, Kolasinu i Bijelom Polju, kao i da je organizovana skola Rod i bezbjednost u trajanju od jednog mjeseca.

Koordinatorka za rodnu ravnopravnost u Upravi policije, Biljana Dulovic, rekla je na prvoj sesiji ,,Ucesce zena u sektoru bezbjednosti” da je u toj instituciji zaposleno 11 odsto zena.

,,Zasto nas u sektoru bezbjednosti, mislim na vojsku i policiju, ima tako malo? Pretpostavljam da su razlozi stereotipi i predrasude, odnosno shvatanja da su to poslovi za koje je potrebna izuzetna fizicka snaga, koja je kod zene manja nego kod muskarca”, navela je Dulovic.

Ona je kazala da zena na rukovodnim pozicijama gotovo da nema, ocjenjujuci da ukoliko zena ne obavlja policijske poslove, ne moze se od nje ocekivati da bude na rukovodecoj poziciji.

Profesorica na Humanistickim studijama Univerziteta Donja Gorica, Nikoleta Dukanovic smatra da u Crnoj Gori postoji veliki nesklad izmedu drustvene uloge i stvarnog drustvenog polozaja zena.

,,Iako zene biljeze velike uspjehe poslednjih godina u pogledu skolovanja, zaposljavanja i sposobnosti na poslu, mislim da i dalje ostaju nedovoljno zastupljene u drustvenom zivotu, uprkos zakonodavnom okviru, i dalje je znacajno prisutna rodna neravnopravnost gotovo u svim oblastima zivota. Tako da je ocigledan jaz izmedu normativnog i realnog ambijenta u kojem zivimo”, istakla je Dukanovic.

Ona je istakla da naznacajnije funkcije u drzavi i drustvu ostaju zenama nedostupne, dok im na raspolaganju ostaju manje uticajne, administrativne funkcije.

Predstavnica Agencije za nacionalnu bezbjednost, Sanja Raicevic, podsjetila je da je ta institucija, u normativnom smislu, uspostavila odredene podzakonske akte kojima se regulise pitanje rodne ravnopravnosti.

,,U Agenciji su trenutno, od ukupnog broja zaposlenih, 38 odsto zene. Od procenta zena na rukovodecim pozicijama koje smo imali u 2006. godini u procentualnom iznosu od dva odsto, sad imamo 39 odsto zena na rukovodecim pozicijama”, navela je Raicevic.

Ona smatra da je potrebno povecati svijest zena, navodeci da svaka zena koja zeli da se zaposli u sektoru bezbjednosti mora da bude svjesna ,,da mora imati odredeni stepen samopouzdanja, da se sama izbori za odrdene stvari, mora imati dosta inicijative, i da ima podrsku ne samo muskaraca nego i zena, drustva i porodice”.

Zamjenik Zastitnika ljudskih prava i sloboda, Sinisa Bjekovic, kazao je na drugoj sesiji ,,Uloga Institucija u implementaciji rodne politike i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja” da u toj instituciji je zaposleno 66,6 odsto zena.

On je kazao da bi napravio podjelu na formalnu i fakticku ravnopravnosti, pojasnjavajuci da se formalna ogleda u samom zakonu i sudskoj praksi, a da je fakticka sira kategorija, i ,,ogleda se kroz drustvenu moc zena”.

Bjekovic je rekao da je vazan indikator ekonomska moc zena, navodeci da tu postoje objektivne prepreke za napredovanje zenskih ljudskih prava i sloboda.

,,Nekoliko je kategorija u oblasti rada, zaposljavanja, u biznis sektoru i ostvarivanju imovinskih prava. Ovo je rak rana generalno cijelog sistema u Crnoj Gori, obzirom da najveci broj prituzbi i indikatora iz kojih se ta neravnopravnost moze izvesti, zasnovan je u tim podrucjima”, rekao je Bjekovic.

Sudija Osnovnog suda u Podgorici, Rade Cetkovic, kazao je da u crnogorskom pravosudu zene zauzimaju vecinski dio zaposlenih, navodeci da je na rukovodecem polozaju, na celu pravosuda zena.

,,Za vrijeme njennog upravljanja crnogorskim pravosudem, statisticki podaci pokazuju da su rezultati izuzetno dobri, tako da uloga zene na samoj rukovodecoj poziciji, ako se posmatra primjer crnogorskog pravosuda, treba da ohrabri sve pripadnice zenskog pola da daju maksimalan napor i svoje kapacitete”, rekao je Cetkovic.

Predstavnica Centra za socijalni rad Podgorica, Katarina Bijelic, rekla je da zakonodavni i strateski okvir ne podrzava u smislu da je do kraja implementiran i prihvacen u svim segmentima.

,,Svijest u nasem drustvu nije dovoljno razvijena, jos uvijek smo u patrijarhalnom konceptu. Uvrezen je koncept da zena mora da nosi sve, da trpi sve i da cuti. To je ono sto mi prepoznajemo svakodnevno u Centru za socijalni rad u radu sa zenama”, navela je Bijelic.

Ona smatra da bez saradnje svih institucija, i multisektorskog pristupa i odgovora na ono sto se tice rodne ravnopravnosti, kao i oslanjajuci se samo na jedan segment, ,,bojim se da necemo tako brzo izaci iz onoga sto je trenutno stanje”.

Profesorica na Pravnom fakultetu Univerziteta Mediteran Vesna Ratkovic, predstavila je, na trecoj sesiji ,,Mehanizmi za borbu protiv rodno-zasnovanog nasilja i nasilja u porodici”, ukratko Istanbulsku konvenciju koju je Crna Gora potpisala na pocetku 2011., i ukazala na cinjenicu da je Crna Gora dobila i GREVIO izvjestaj u kome su navedene preporuke, ocjenjujuci da se i da se mnogo vise mora uloziti u implementaciju.

Izvrsna direktorica Sigurne zenske kuce Ljiljana Raicevic navela je kljucne primjere iz dugogodisnje prakse rada sa zrtvama nasilja, ocjenjujuci da ima pozitivnog pomaka u radu institucija, ,,ali da mnogo jos ima da se radi na multisektorskom pristupu, kao i uopste podizanju svijesti cjelokupnog drustva.

Predstavnica SOS telefona za zene i djecu, zrtve nasilja Niksic Nada Koprivica, nabrojala je konkretne indikatore koji proizilaze iz Istanbulske konvencije, a koje Crna Gora jos uvijek nije postigla.

Projekat “Inicijativa za osnazivanje zena: edukacijom za rodnu ravnopravnost!” realizovao je CEDEM u saradnji sa Crnogorskim zenskim lobijem, uz podrsku Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.