NURKOVIĆ

Predlog zakona o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Montenegro Airlinesa (MA), o kojem su poslanici danas raspravljali, nije idealno rješenje, ali druge opcije za opstanak nacionalnog avio-prevoznika nema, saopštio je ministar saobraćaja i pomorstva, Osman Nurković.

“Poslanici, tražili ste da vam Vlada dostavi dokument u kojem ćemo ponuditi rješenja za konsolidaciju i budući razvoj MA i evo mi nudimo dokument bez iluzije da mislimo da je ovo idealno, ali sa ubjeđenjem da druge opcije za opstanak ove kompanije nema. Ako vi mislite drugačije, volio bih da čujem argumente”, kazao je Nurković u Skupštini.

On je saopštio da Vlada nije dozvolila da dođe do stečaja i eventualnog gašenja nacionalnog avio-prevoznika, već je donijela odluku da usvoji i predloži ovaj zakon.

“U ovo se nije ušlo ni brzo, ni nepromišljeno, već je ovo rezultat mnogo održanih sastanaka, analiza, razgovora i konsultacija”, dodao je Nurković.

Prema njegovim riječima, Vlada se ozbiljno bavila analizom posljedica eventualnog gašenja i benefita rada i funkcionisanja kompanije.

“Sve kalkulacije nedvosmisleno pokazuju da bi gašenje imalo dalekosežne posljedice, dok benefiti od rada daleko prevazilaze troškove ulaganja u konsolidaciju i razvoj“, tvrdi Nurković.

On je dodao da su najveći teret u ovom trenutku nagomilane dubioze u periodu od oko 20 godina, koje preduzeće samo ne može da riješi.

“Imali smo tri opcije. Stečaj, koji bi doveo do gašenja kompanije sa svim posljedicama, eventualna privatizacija, za koju nijesmo mogli da obezbijedimo partnera i ulaganje u konsolidaciju i razvoj kompanije. Odlučili smo se za treću varijantu svjesni žrtve koju treba da podnesemo kroz ulaganje značajnog iznosa sredstava iz budžeta države, ali svjesni i posljedica gašenja”, poručio je Nurković.

On je, govoreći o efektima dosadašnjeg poslovanja kompanije, rekao da je MA od 1. januara 2017. do kraja ove godine prevezao 1,87 miliona putnika.

„U ovom periodu MA će prihodovati oko 215 miliona eura, odnosno 2017. godine 65,4 miliona, prošle godine 73,2 miliona, a ove 76,5 miliona. MA je do danas isplatio 15,15 miliona eura neto zarada radnicima, poreza i doprinosa 3,3 miliona, Aerodromima Crne Gore 4,2 miliona, a ostalim dobavljačima u Crnoj Gori 32 miliona“, precizirao je Nurković.

Indirektan doprinos kompanije turističkoj i ostaloj privredi, prema analizama, veći od 150 miliona EUR godišnje.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, saopštio je da država, ukoliko se dopusti propadanje MA, nikada više neće imati snage da ponovo stvori jednu takvu visoko tehnološku kompaniju.

„Imamo domaću avio-kompaniju koja dovodi putnike i ostvaruje direktne i indirektne benefite. Moramo učiniti napor kako bi održali MA, sa jedne strane, i učinili ga profitabilnom kompanijom, sa druge“, ocijenio je Sekulić.

On je kazao da je riječ o paketu od 155 miliona eura.

„Zakonom je predloženo da se preuzmu dugovi za poreze i doprinose do 25 miliona EUR, po osnovu već izvršenih plaćanja iz budžeta devet miliona EUR, za Aerodrome Crne Gore 32 miliona, Kontroli letjenja 6,5 miliona EUR, Hipotekarnoj banci 6,8 miliona EUR i dobavljačima šest miliona EUR“, precizirao je Sekulić.

To je, kako je naveo, ukupno 85,3 miliona eura.

„Za narednu godinu je predviđeno 8,8 miliona EUR za restauraciju motora i 11 miliona EUR za poslovanje do nabavke aviona“, rekao je Sekulić i dodao da je za nabavku aviona neophodno 50 miliona eura.

On je dodao da se čini da je to biznis plan u potpunosti zaokružen.

„Imali bi jednu profitabilnu avio-kompaniju koja ima svoje avione. Imali bi i one direktne benefite od prevoza putnika, ali i one koji se tiču razvoja turizma Crne Gore“, kazao je Sekulić.

Prema njegovim riječima, postavlja se pitanje da li država ima pravo da pomaže svoju avio-kompaniju jer na taj način se, kako govore kritičari, ugrožava pitanje konkurentnosti.

„U zemljama Evropske unije (EU), više od 30 kompanija koje su radile na evropskom nebu su bankrotirale. Ono što se dešava na primjeru MA, možemo da nađemo i u bilo kojoj EU državi“, rekao je Sekulić.

Poslanica Socijaldemokratske partije (SDP), Draginja Vuksanović Stanković, pitala je da li je državi neophodan zakon o ulaganju u konsolidaciju i razvoj MA i kakva je to ekonomska računica.

„SDP neće podržati predloženi zakon“, rekla je Vuksanović Stanković.

Ona je dodala da su dobili mišljenje Agencije za sprječavanje korupcije (ASK), čiji predstavnici tvrde da nemaju uslove da cijene usklađenost predloženog zakona, jer je, između ostalog, dostavljeni materijal nepotpun, dokumentacija ne sadrži procjenu mogućeg povrata ulaganja, a rok za davanje mišljenja vrlo kratak.

„Dobili smo mišljenje koje je mišljenje bez mišljenja“, navela je Vuksanović Stanković.

Ona smatra da nema uslova da se o predloženom zakonu raspravlja, ne samo zbog mišljenja ASK, već zato što je on suprotan osnovnom institutu Zakona o obligacionim odnosima, a to je ugovor.

„Ovdje se država miješa u odnos dva subjekta koja su zaključila ugovor, jer se pojavljuje kao treći koji preuzima dug“, rekla je Vuksanović Stanković.

Nurković je kazao da je osnov za sve to analiza Deloitta, koju su i dostavili Agenciji, na šta su njima poslali dodatno pojašnjenje.

„Držimo se toga da je ovo interes države i da u ovaj proces treba da uđemo. Takođe se držimo ovoga što je Deloitte rekao da je sve u skladu sa evropskim procedurama i zakonom“, naveo je Nurković.

On je dodao da su zbog toga i ušli u taj proces.

„Da toga nije bilo, povukli bismo ga i rekli da odustajemo od toga“, rekao je Nurković.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, kazao je da se radi o državnoj kompaniji ili resursu, o kojoj se treba govoriti sa posebnim senzibilitetom.

“MA nema probleme tokom posljednje dvije ili tri godine, već ima probleme tokom 90 odsto vremena svog postojanja i tada ti problemi nijesu smetali, oni sada smetaju, jer nam je nažalost politika ispred strategije i to nije dobro”, smatra Mugoša.

On je rekao da MA prevozi 650 hiljada putnika u nikad većoj konkurenciji i da dopirnosi značajno turističkoj privredi.

“Kada je došao ovaj zakon u skupštinu za SD nije bio prihvatljiv. Podnijeli smo neke amandmane. Između ostalog smo tražili da se iz zakona brišu kamate i eventualna sporedna potraživanja, jer mi kao država moramo da znamo koji je to potencijalno maksimalni iznos kojim možemo da pomognemo ovoj kompaniji”, naveo je Mugoša.

NURKOVIĆ

Predlog zakona o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Montenegro Airlinesa (MA), o kojem su poslanici danas raspravljali, nije idealno rješenje, ali druge opcije za opstanak nacionalnog avio-prevoznika nema, saopštio je ministar saobraćaja i pomorstva, Osman Nurković.

“Poslanici, tražili ste da vam Vlada dostavi dokument u kojem ćemo ponuditi rješenja za konsolidaciju i budući razvoj MA i evo mi nudimo dokument bez iluzije da mislimo da je ovo idealno, ali sa ubjeđenjem da druge opcije za opstanak ove kompanije nema. Ako vi mislite drugačije, volio bih da čujem argumente”, kazao je Nurković u Skupštini.

On je saopštio da Vlada nije dozvolila da dođe do stečaja i eventualnog gašenja nacionalnog avio-prevoznika, već je donijela odluku da usvoji i predloži ovaj zakon.

“U ovo se nije ušlo ni brzo, ni nepromišljeno, već je ovo rezultat mnogo održanih sastanaka, analiza, razgovora i konsultacija”, dodao je Nurković.

Prema njegovim riječima, Vlada se ozbiljno bavila analizom posljedica eventualnog gašenja i benefita rada i funkcionisanja kompanije.

“Sve kalkulacije nedvosmisleno pokazuju da bi gašenje imalo dalekosežne posljedice, dok benefiti od rada daleko prevazilaze troškove ulaganja u konsolidaciju i razvoj“, tvrdi Nurković.

On je dodao da su najveći teret u ovom trenutku nagomilane dubioze u periodu od oko 20 godina, koje preduzeće samo ne može da riješi.

“Imali smo tri opcije. Stečaj, koji bi doveo do gašenja kompanije sa svim posljedicama, eventualna privatizacija, za koju nijesmo mogli da obezbijedimo partnera i ulaganje u konsolidaciju i razvoj kompanije. Odlučili smo se za treću varijantu svjesni žrtve koju treba da podnesemo kroz ulaganje značajnog iznosa sredstava iz budžeta države, ali svjesni i posljedica gašenja”, poručio je Nurković.

On je, govoreći o efektima dosadašnjeg poslovanja kompanije, rekao da je MA od 1. januara 2017. do kraja ove godine prevezao 1,87 miliona putnika.

„U ovom periodu MA će prihodovati oko 215 miliona eura, odnosno 2017. godine 65,4 miliona, prošle godine 73,2 miliona, a ove 76,5 miliona. MA je do danas isplatio 15,15 miliona eura neto zarada radnicima, poreza i doprinosa 3,3 miliona, Aerodromima Crne Gore 4,2 miliona, a ostalim dobavljačima u Crnoj Gori 32 miliona“, precizirao je Nurković.

Indirektan doprinos kompanije turističkoj i ostaloj privredi, prema analizama, veći od 150 miliona EUR godišnje.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, saopštio je da država, ukoliko se dopusti propadanje MA, nikada više neće imati snage da ponovo stvori jednu takvu visoko tehnološku kompaniju.

„Imamo domaću avio-kompaniju koja dovodi putnike i ostvaruje direktne i indirektne benefite. Moramo učiniti napor kako bi održali MA, sa jedne strane, i učinili ga profitabilnom kompanijom, sa druge“, ocijenio je Sekulić.

On je kazao da je riječ o paketu od 155 miliona eura.

„Zakonom je predloženo da se preuzmu dugovi za poreze i doprinose do 25 miliona EUR, po osnovu već izvršenih plaćanja iz budžeta devet miliona EUR, za Aerodrome Crne Gore 32 miliona, Kontroli letjenja 6,5 miliona EUR, Hipotekarnoj banci 6,8 miliona EUR i dobavljačima šest miliona EUR“, precizirao je Sekulić.

To je, kako je naveo, ukupno 85,3 miliona eura.

„Za narednu godinu je predviđeno 8,8 miliona EUR za restauraciju motora i 11 miliona EUR za poslovanje do nabavke aviona“, rekao je Sekulić i dodao da je za nabavku aviona neophodno 50 miliona eura.

On je dodao da se čini da je to biznis plan u potpunosti zaokružen.

„Imali bi jednu profitabilnu avio-kompaniju koja ima svoje avione. Imali bi i one direktne benefite od prevoza putnika, ali i one koji se tiču razvoja turizma Crne Gore“, kazao je Sekulić.

Prema njegovim riječima, postavlja se pitanje da li država ima pravo da pomaže svoju avio-kompaniju jer na taj način se, kako govore kritičari, ugrožava pitanje konkurentnosti.

„U zemljama Evropske unije (EU), više od 30 kompanija koje su radile na evropskom nebu su bankrotirale. Ono što se dešava na primjeru MA, možemo da nađemo i u bilo kojoj EU državi“, rekao je Sekulić.

Poslanica Socijaldemokratske partije (SDP), Draginja Vuksanović Stanković, pitala je da li je državi neophodan zakon o ulaganju u konsolidaciju i razvoj MA i kakva je to ekonomska računica.

„SDP neće podržati predloženi zakon“, rekla je Vuksanović Stanković.

Ona je dodala da su dobili mišljenje Agencije za sprječavanje korupcije (ASK), čiji predstavnici tvrde da nemaju uslove da cijene usklađenost predloženog zakona, jer je, između ostalog, dostavljeni materijal nepotpun, dokumentacija ne sadrži procjenu mogućeg povrata ulaganja, a rok za davanje mišljenja vrlo kratak.

„Dobili smo mišljenje koje je mišljenje bez mišljenja“, navela je Vuksanović Stanković.

Ona smatra da nema uslova da se o predloženom zakonu raspravlja, ne samo zbog mišljenja ASK, već zato što je on suprotan osnovnom institutu Zakona o obligacionim odnosima, a to je ugovor.

„Ovdje se država miješa u odnos dva subjekta koja su zaključila ugovor, jer se pojavljuje kao treći koji preuzima dug“, rekla je Vuksanović Stanković.

Nurković je kazao da je osnov za sve to analiza Deloitta, koju su i dostavili Agenciji, na šta su njima poslali dodatno pojašnjenje.

„Držimo se toga da je ovo interes države i da u ovaj proces treba da uđemo. Takođe se držimo ovoga što je Deloitte rekao da je sve u skladu sa evropskim procedurama i zakonom“, naveo je Nurković.

On je dodao da su zbog toga i ušli u taj proces.

„Da toga nije bilo, povukli bismo ga i rekli da odustajemo od toga“, rekao je Nurković.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, kazao je da se radi o državnoj kompaniji ili resursu, o kojoj se treba govoriti sa posebnim senzibilitetom.

“MA nema probleme tokom posljednje dvije ili tri godine, već ima probleme tokom 90 odsto vremena svog postojanja i tada ti problemi nijesu smetali, oni sada smetaju, jer nam je nažalost politika ispred strategije i to nije dobro”, smatra Mugoša.

On je rekao da MA prevozi 650 hiljada putnika u nikad većoj konkurenciji i da dopirnosi značajno turističkoj privredi.

“Kada je došao ovaj zakon u skupštinu za SD nije bio prihvatljiv. Podnijeli smo neke amandmane. Između ostalog smo tražili da se iz zakona brišu kamate i eventualna sporedna potraživanja, jer mi kao država moramo da znamo koji je to potencijalno maksimalni iznos kojim možemo da pomognemo ovoj kompaniji”, naveo je Mugoša.

PRIPREME ZA AQR

Centralna banka Crne Gori (CBCG) započela je sa pripremama za implemenaciju AQR-a, kao najefikasnijeg prudencionog instrumenta za procjenu kvaliteta aktive banaka. To je saopštio guverner CBCG Radoje Žugić na radnom sastanku sa redstavnicima poslovnih banaka.

Kako je saopšteno iz Centralne banke, na sastanku se razgovaralo o predstojećim aktivnostima na planu implementacije nezavisne procjene kvaliteta aktive (AQR-a) bankarskog sektora u Crnoj Gori.

Raspisan je i tender za izbor konsultanta CBCG koji će biti zadužen za implementaciju procesa AQR-a u skladu sa ECB Priručnikom iz 2018.

“Sa ciljem da obezbijedimo najviši nivo transparentnosti i kredibilnosti procesa, definisani su strogi kriterijumi sa namjerom da se izabere i angažuje reputabilni međunarodni konsultant”, istakao je Žugić i zahvalio se predstavnicima banaka na iskazanom interesovanju za kvalitetnu realizaciju ovog značajnog projekta.

Na sastanku je bilo riječi i o konkretnim aktivnostima planiranim za narednu godinu i dinamici njihove realizacije.

“S obzirom da je riječ o projektu koji je izuzetno zahtjevan sa aspekta finansijskih i stručnih kapaciteta, dogovorena je tijesna koordinacija i saradnja između CBCG i banaka, kao i razmjena iskustava između pojedinačnih banaka”, saopšteno je iz CBCG.

PRIPREME ZA AQR

Centralna banka Crne Gori (CBCG) započela je sa pripremama za implemenaciju AQR-a, kao najefikasnijeg prudencionog instrumenta za procjenu kvaliteta aktive banaka. To je saopštio guverner CBCG Radoje Žugić na radnom sastanku sa redstavnicima poslovnih banaka.

Kako je saopšteno iz Centralne banke, na sastanku se razgovaralo o predstojećim aktivnostima na planu implementacije nezavisne procjene kvaliteta aktive (AQR-a) bankarskog sektora u Crnoj Gori.

Raspisan je i tender za izbor konsultanta CBCG koji će biti zadužen za implementaciju procesa AQR-a u skladu sa ECB Priručnikom iz 2018.

“Sa ciljem da obezbijedimo najviši nivo transparentnosti i kredibilnosti procesa, definisani su strogi kriterijumi sa namjerom da se izabere i angažuje reputabilni međunarodni konsultant”, istakao je Žugić i zahvalio se predstavnicima banaka na iskazanom interesovanju za kvalitetnu realizaciju ovog značajnog projekta.

Na sastanku je bilo riječi i o konkretnim aktivnostima planiranim za narednu godinu i dinamici njihove realizacije.

“S obzirom da je riječ o projektu koji je izuzetno zahtjevan sa aspekta finansijskih i stručnih kapaciteta, dogovorena je tijesna koordinacija i saradnja između CBCG i banaka, kao i razmjena iskustava između pojedinačnih banaka”, saopšteno je iz CBCG.