IZASLANIK ZA KOSOVO

Ričard Grenel podnio je sinoć ostavku na poziciju u američkom Stejt departmentu, ali ostaje specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine.

“Danas sam zvanično podnio ostavku u Stejt departmentu, a predsjednik Tramp mi je uručio poklon u svom predsjedničkom kabinetu”, objavio je Grenel na društvenim mrežama.

Grenel je privremeno obavljao dužnost direktora nacionalnih obavještajnih službi, a nije podnio ostavku na poziciju izaslanika koju obavlja u dijalogu oko Kosova.

“Grenel i dalje obavlja funkciju specijalnog izaslanika za dijalog između Kosova i Srbije”, potvrdio je za Gazetu Ekspres njegov portparol Dik Kastin, a prenosi Kosovo Onlajn.

OČEKUJU PRILIV MIGRANATA

Slovenija je poslala 1.000 dodatnih pripadnika policije na granicu sa Hrvatskom zbog očekivanog većeg priliva migranata ka Zapadnoj Evropi kako se ublažavaju restrikcije uvedene zbog korona virusa.

Policija na granici koristi dronove za nadzor, termičke i kamere za detekciju kretanja i helikoptere, rekao je zamjenik generalnog direktora slovenačke policije Jože Senica na konferenciji za novinare kod granice.

Policija je navela da vojska pomaže u nadzoru granice zajedno sa specijalnim jedinicama za kontrolu granice i policijskim psima.

Senica je rekao da je posljednje dvije nedjelje primijećeno pojačano kretanje migranata duž takozvane “Balkanske rute”. Rekao je da oko 10.000 ljudi u Srbiji i Bosni čeka da nađe način da krene dalje ka EU.

Migranti koji bježe od nasilja i siromaštva u svojim zemljama, ulaze u Sloveniju iz Hrvatske, nadajući se da će moći da prođu do susjedne Austrije ili Italije, a odatle do drugih imućnijih zemalja EU.

Slovenački desničarski premijer Janez Janša i njegova Slovenačka demokratska partija su čvrsto protiv imigracije. Ilustracija antiimigrantskog raspoloženje u Sloveniji su grupe građana koje patroliraju duž granice s Hrvatskom da “pomognu u zaustavljanju migranata”.

NA HRVATSKOJ OBALI

Cijene iznajmljivanja apartmana i kuća za odmor na hrvatskoj obali Jadrana drastično su niže u odnosu na prošlu godinu, ali je potražnja još uvijek skromna.

Koliko je prošle godine u predsezoni koštao najam najjeftinijeg apartmana na Jadranu – 40 eura, toliko ove godine košta najam najskupljeg.

Cijene apartmana 2019. godine u predsezoni i nakon sezone kretale su se od 40 do 100 eura, dok su u sezoni bile od 60 do 200 eura.

Ove godine se od 25 do 40 eura kreću cijene apartmana u predsezoni, dok su u sezoni između 45 i 70 eura.

Hrvatski portal Indeks navodi da je cijelu kuću sa bazenom moguće iznajmiti za 114 eura po danu.

Iako su cijene znatno niže nego prošle godine, predsjednica Zajednice porodičnog turizma Martina Nimac Kalcina kaže za Indeks da iznajmljivanje privatnog smještaja za sada ide jako loše.

“Neko se oslanja uglavnom na svoje stare goste, na one koji su već prije rezervirali, pa su s njima stalno u kontaktu. No direktnih, novih rezervacija ima jako malo. I ono malo što ima većinom se odnosi na najam cijelih kuća za odmor”, kaže Nimac Kalcina.

Smatra da će svi ostali veoma loše proći i da je pitanje koliko će uopšte imati gostiju.

“Zavisi kakva će biti situacija kad se potpuno otvore granice. Svi se nadaju da će sezona krenuti, no realnost je da je zasad situacija jako loša. Što se pak tiče domaćih gostiju, njima će se definitivno morati dati popusti te sniziti cijene najma”, objašnjava je Nimac Kalcina.

Indeks je razgovarao i sa Danielom Radetom, predsjednikom Udruženja iznajmljivača privatnog smještaja Zadar. I on navodi da je situacija i dalje neizvesna, te da će ove godine cijena biti ključni faktor što se tiče turizma.

“Sigurno je će i druge države ići u snižavanje cijena tako da će domaći iznajmljivači i svi koji se bave turizmom morati spustiti cijene. Iskreno, postavlja se i pitanje koliko postoji interes za putovanje u ovoj situaciji. Sad je na čelnim ljudima u turizmu da osmisle neku strategiju privlačenja turista, no vidimo da su im važniji izbori i stranačke pozicije, nego turizam tako da se ovo može smatrati veleizdajom. Do danas nismo imali nikakve informacije kako bi turizam mogao izgledati. No i ovo što su danas objavili za zemlje za koje je dopušten ulazak, to su više tehničke stvari”, rekao je Radeta.

MINISTAR SAOPŠTIO

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović saopštio je da je protiv jedne osobe podnijeta krivičlna prijava, jer je u centru Beograda napala lidera Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića.

“Za drugo lice, iz drugog indicenta koji se desio, tužilaštvo će odrediti kvalifikaciju i da li ima mjesta za nju”, rekao je Stefanović za TV Prva.

On je naveo da u tom drugom slučaju nije bilo fizičkog napada.

Kako je rekao, “očito je dio ljudi nezadovoljan što Trifunović ide na izbore i to agresivno ispoljava”. Dodao je i da je Trufunović rekao odakle je došao napad na njega.

Govoreći o izborima, on je rekao da su uslovi bolji nego ikad ranije, napominjući da su izmijenjeni neki od zakona zbog toga.

Lider PSG Sergej Trifunović napadnut je juče u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu dok je sakupljao potpise za izlazak na izbore, a policija je privela dvije osobe.

VIJEĆE MINISTARA

Odlukom Vijeća ministara od danas su otvorene granice Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, Srbijom i Crnom Gorom bez ograničenja i posebnih uslova.

Odluka se odnosi samo na ulazak građana Hrvatske, Srbije i Crne Gore, s obzirom na to da je epidemiološka situacija u regionu posljednjih dana sve stabilnija.

I dalje je na snazi odluka prema kojoj državljani ostalih stranih zemalja u BiH mogu ući ukoliko imaju opravdane poslovne razloge (poziv pravnog subjekta) i negativan test na koronavirus koji nije stariji od 48 sati.

Prošlosedmičnom odlukom danas se otvaraju aerodromi u BiH. Aerodromi u Sarajevu, Tuzli i Mostaru se otvaraju za međudržavni saobraćaj uz poštovanje određenog režima.

Naime, Vijeće ministara je utvrdilo da od danas prestaje da važi Odluka o privremenom zatvaranju graničnih prijelaza u zračnom prometu za promet putnika u BiH, kojom se zabranjuje slijetanje na aerodrome i polijetanje s aerodroma u BiH radi zaštite od unošenja i širenja zaraznih bolesti.

SKUPLJAO POTPISE ZA IZBORE

Lider srpskog Pokreta Slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović napadnut je danas u Beogradu.

Kako navodi beogradski mediji, Trifunović je u centralnoj, Knez Mihailovoj ulici prikupljao potpise za izlazak tog pokreta na predstojeće izbore.

Član predsjedništva PSG Pavle Grbović kazao je za portal Nova S da je prolaznik Trifunoviću vikao da je “izdajnik” i da mu predsednik Srbije Aleksandar “Vučić skuplja potpise za listu”.

“Nakon kraće verbalne rasprave čovek je Trifunovića udario pesnicom u glavu”, rekao je Grbović i dodao da je Trifunović dobro.

Po njegovim riječima, došla je policija i “sklonila sa strane” čovjeka koje je napao lidera PSG.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su privedena dva lica zbog narušavanja javnog reda i mira u centru Beograda.

U saopštenju se navodi da policije sumnja da je Ž.A. (67), nakon kraće rasprave “udario zatvorenom šakom” Sergeja Trifunovića, a potom je “u drugom izolovanom incidentu, došlo do svadje između M.Đ. (65) i Trifunovića, bez fizičkog kontakta”.

Policija je privela i Ž.A. i M.Đ. i obavijestila tužilaštvo koje će odlučiti o daljem toku postupka, piše u saopštenju.

Trifunović je, povodom incidenta, izjavio da je ta situacija “srećom brzo riješena” i pozvao je građane da dođu i da se raspitaju o stavovima PSG-a ili “provedu nedjeljno popodne u jednoj dobroj ekipi”.

Trifunović je u pisanoj izjavi naveo da je čovjek koji ga je fizički napao “danima dolazio i pokušavao nešto da isprovocira i da napravi incident”, a izrazio je žaljenje što se napad desio, jer kako je rekao, srećni su što imaju priliku da objasne ljudima svoje političke ideje i stvari za koje se bore.

SPASOVSKI SAOPŠTIO

Premijer Sjeverne Makedonije i potpredsjednik SDSM Oliver Spaskovski izjavio je danas da se posljednjim produžavanjem vanrednog stanja datum odloženih parlamentarnih izbora “fiksira na 5. jul”.

U izjavi novinarima tokom stranačke aktivnosti u Kumanovu, pozvao je sve partije, a posebno opozicioni VMRO-DPMNE, da “preuzmu odgovorne korake i da budu dio rješenja, umjesto da budu izvor problema”.

“Bili bismo srećniji da je datum određen političkim konsenzusom, ali nećemo dozvoliti vječite pregovore, a pritom građani da plaćaju cijenu sabotaža VMRO DPMNE”, rekao je Spasovski.

Lideri političkih partija na dva sastanka prethodnih dana kod šefa države nijesu uspjeli da se dogovore o datumu vanrednih parlamentarnih izbora, jer su vladajuće stranke za početak jula, a VMRO-DPMNE insistira na kraju avgusta ili septembru.

Premijer je rekao da “izbori poslije 5. jula nijesu ni pravno mogući, niti su pravedni prema građanima”.

Objasnio je da, po zakonu, odloženi izbori moraju biti 22. dana poslije ukidanja vanrednog stanja.

Rekao je da bi pomjranje izbora za kraj ljeta bilo nepravedno prema građanima, zbog godišnjih odmora, dok bi odlaganje izbora za jesen bilo “opasna ideja po zdravstvo i po ekonomiju”.

“Izbori su neophodni da bismo nastavili da se borimo s krizom i koliko ranije budu, bićemo spremniji za borbu koja nam predstoji”, ocijenio je premijer.

“Država ne smije da beskonačno ili nedoređeno dugo produži funcionisanje s tehničkom vladom i bez parlamenta. Te dvije institucije moraju imati pun i tehnički i politički kapacitet radi uspješne borbe s korona virisom”, rekao je Spasovski, nosilac liste SDSM u Izbornoj jedinici 2, u Kumanovu.

Sobranje – parlament Sjeverne Makedonije, je raspušten 16. februara da bi se vanredni parlamentarni izbori održali 12. aprila, ako je prvobitno bilo planirano. Ali, Vlada je izbore odložila uredbom sa zakonskom snagom kada je uvedeno vanredno stanje zbog pandemije korona virusa, a posljednje produženje vanrednog stanja od 14 dana teče od danas.

OD 28. JUNA

Aerodrom Ljubljana ovog ljeta će imati niz letova za Hrvatsku i Grčku.

Čarter letovi iz Ljubljane do Dubrovnika počeće 28. juna, a uslijediće čarteri prema deset grčkih ostrva, počevši od jula, prenosi SEEbiz.

Hrvatski Trade Air prethodno je objavio da će tokom ljeta u Ljubljani imati bazu i da se očekuje da će imati više operacija.

“Počela je trka u ubjeđivanju prevoznika da što prije nastave letove. Rezultat će uveliko zavisiti od načina na koji zemlje, uključujući Sloveniju, reaguju na novo otvaranje granica i njihov strateški pristup pružanju podrške za promociju tržišta”, rekao je glavni menadžer Fraporta Slovenije, Zmago Skobir.

BALKANSKA RASKRŠĆA

“Nije Milošević kriv, mi smo govna”, glasi rečenica koju pre više od deceniju i po, u jednoj sceni “Profesionalca”, kultnog ostvarenja Dušana Kovačevića, izgovora beogradski glumac Dragan Jovanović.

Piše: Slaviša Lekić

Šokantno je koliko i intrigantno što ta rečenica, koja se onomad odomaćila u javnom diskursu, ima produženo dejstvo i vek trajanja, a kako vreme odmiče, sve više dobija na aktuelnosti. I ,,leži“ kidnapovanoj Srbiji – ko budali šamar! Vučićevoj, ne Miloševićevoj Srbiji. Kao da uopšte pomaka niti razmaka nema između onda i danas, a to je tri decenije, rođaci, ili trideset godina da baš nikakvog otklona nema.

Sem što ljušture spadaju i nanovo se navlače, isto optočene zlom i samo na prvi pogled modernije.

STATISTI I AKTERI

Opet, kad se malo udubiš vidiš da u toj nadrealnoj stvarnosti Srbije devedesetih godina prošlog veka, pri pokušaju obnavljanja velikosrpskog nacionalističkog projekta, što je rezultiralo buđenjem arhaične svesti, oslobađanjem atavističkih instinkta, bolesnim stanjem duha, na kraju i varvarskim ratovima, u toj plimi isključivosti, mržnje i pomračenja pameti Aleksandar Vučić nije bio tek ,,jedan od“ stotina lakomislenih bezimenih ljudi koji su bili akteri tog krvavog potonuća.

Bio je on i te kako na sceni, i to ne kao statista: bio je akter razbojničke sile koja je, uništavajući i vlastiti narod, imala njegovu gotovo plebiscitarnu mazohističku podršku. Gle čuda, baš kao danas. Ćirilični deža vi!

Aleksandar Vučić nije međ Srbalje banuo s neba ili došao na vlast s političke margine. Rođen je u Beogradu 5. marta 1970. ,,Dok me je majka dojila, iskliznuo sam joj iz naručja. Pao sam i slepoočnicom udario u špic fotelje. Kažu da je krv šikljala toliko da su pomislili da nema ništa od mene…“, sa bezgraničnim samopouzdanjem sećao se prvih dana detinjstva.

ODLIČNJAK

Bio je odličan učenik. Pobeđivao je na mnogim takmičenjima iz istorije i šaha. Iako je studije završio posle šest godina, bliski mu biografi navode da je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu ,,u rekordnom roku s najvišim ocenama, kao jedan od najboljih studenata u generaciji“.

Kad je početkom oktobra 2015. školska godina na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu započela predavanjem tada premijera Srbije Aleksandra Vučića, dekan Sima Avramović nije odoleo: ,,Premijer je bio i ostao najuspešniji student Pravnog fakulteta“.

Nesrećnih devedesetih, u svojoj 23. godini, Aleksandar Vučić se pridružio ratnohuškačkoj Srpskoj radikalnoj stranci. Inteligentan, prodoran, sa već tada istančanim osećajem za javni nastup, Vučić je brzo avanzovao u poslanika, da bi 95. bio izabran za generalnog sekretara stranke.

U politiku je, kaže, ušao iz besa prema socijalistima: ,,Učlanio sam se u Srpsku radikalnu stranku 93, kao izrazito nacionalnu i patriotsku stranku, i to pre svega zbog hajki koje je u to vreme Milošević vodio protiv stranke jer je insistirao na prihvatanju Vens-Ovenovog plana“.

Pre nego što je zalutao na skup stranke uskonacionalističke orijentacije koja je zagovarala Veliku Srbiju, Vučić je boravio na Palama, gde je tokom 1992. radio u redakciji televizije Kanal S.

Zvanična biografija kaže da je pripremao i vodio vesti na engleskom, blok iz sveta, intervjue, reportaže. On tvrdi da je intervjuisao Karadžića, te da je stigao da s Mladićem odigra neku brzinsku partiju šaha. Udaljen je s TV Pala kao ,,nacionalno potkovan, ali nedovoljno talentovan za novinarstvo“. Jedna škola mišljenja na tom incidentu temelji njegovu patološku mržnju prema novinarima.

FRONT U BEOGRADU

Iako se i u medijima van Srbije spekulisalo da je aktivno učestvovao u odbrani srpskih položaja širom stare Jugoslavije, bliža je istini teza da se Vučić o granicama Velike Srbije brinuo sa fronta u Beogradu.

Samo desetak dana pre nego što će u Srebrenici započeti masakr muslimanskog stanovništva koji je Haški tribunal okarakterisao kao genocid, najmlađi poslanik izgovoriće sa govornice Skupštine Srbije reči koje će ga, bez obzira na brojne metamorfoze, obeležiti za čitav život: ,,Pa vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom?!“

Mnogo godina kasnije priznaće da je napravio glupost, ali opet se pravdajući da je čak i ta glupost izvučena iz konteksta! Vučić će dalje kroz karijeru, prečesto da bi se to moglo nazvati incidentom, pribegavati pravdanjima o ,,izvlačenju iz konteksta“ ili lingvističkim ekspertizama i prepakivanju i prekomponovanju onoga što je zaista rekao u nešto što bi možda hteo da je rekao.

Vrhunac njegove političke karijere devedesetih uslediće izborom za ministra za informisanje u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovića: neposredno uoči savezničkog bombardovanja postaće deo vlasti koju je ranije oštro kritikovao.

MINISTAR I UBISTVO

Zakon o javnom informisanju, koji su ogorčeni mediji prekrstili u Šešeljev ili Vučićev zakon, prema kojem tužilac nije morao da dokaže optužbu, a okrivljeni je imao 24 sata da dokaže svoju nevinost, za samo godinu dana oglobio je medije, direktore i urednike sa dva miliona i 400.000 ondašnjih maraka.

Zbog astronomskih kazni s medijske scene su nestali Dnevni telegraf, Naša Borba, Evropljanin. U nedelju 11. aprila 99. na Uskrs, na kućnom pragu sa 17 hitaca u leđa ubijen je Slavko Ćuruvija, vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

,,Sećate se izjave Milana Komnenića kada je bio savezni sekretar za informisanje, koji je rekao: Znate, moj prijatelj Ćuruvija jeste bio moj prijatelj, ali on se bavio svakakvim poslovima. Ja to nikada ne bih rekao“, izgovoriće Vučić šest meseci kasnije na konferenciji za novinare.

Kad mine ratno doba, u javnosti će početi da kruži zaboravljeni isečak iz nedeljnika Argument, koji je uređivao Ratko Dmitrović, jedna od ratnohuškačkih perjanica Miloševićeve ere. ,,Osvetiću se Slavku Ćuruviji kad-tad“, bio je naslov razgovora s Vučićem. Traumu iz 1999. i rata sa Atlantskim paktom delimično je ublažila odluka Vlade Srbije da ministru Vučiću dodeli stan od 117,48 metara kvadratnih.

U SLAVU RATNIH ZLOČINACA

Posle 5. oktobra predvodio je stotine demonstranata koji su naziv Bulevara Zorana Đinđića prelepljivali Mladićevim imenom (2007), i sa govornice parlamenta tvrdio kako je Skupština Srbije sigurna kuća za Ratka Mladića.

Iako savezni poslanik u Saveznoj skupštini Republike Jugoslavije u tri mandata i već iskusan političar, Vučić kao da se više dičio svojom navijačkom biografijom i retorikom, sa svim notama grubosti koje se podrazumevaju među osobama iz tog miljea.

Lepezu kurtoaznih reči i epiteta, ali i neku vrstu idolopoklonstva čuvao je isključivo za česte prilike kad je govorio o Vojislavu Šešelju. ,,Ranije smo nekako uvek hrabrili srpske junake Radovana Karadžića, Ratka Mladića i mnoge druge, ali danas mi imamo najvećeg mogućeg živog Srbina, mi imamo Vojislava Šešelja, mi možemo njime da se pohvalimo.“

Na prvim neposrednim izborima za gradonačelnika Beograda posle Drugog svetskog rata, pa i na onim posle toga, ali i onim iza toga, poražen je: prvi put od Nenada Bogdanovića, druga dva puta od Dragana Đilasa. Na izborima 2008. Đilas je dobio 40.000 glasova više od Vučića, ali su beogradski odbori SRS, DSS, SPS i PUPS potpisali koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu: kandidat ove koalicije za prvog čoveka prestonice bio je -Vučić.

Ipak, socijalisti su sa Demokratskom strankom naknadno formirali koaliciju na republičkom nivou i raskinuli sporazum s radikalima. Tvrdio je da nikad neće oprostiti Ivici Dačiću: ,,Mene je Dačić pitao da li treba da skoči kroz prozor, pa da se ubije, kad ne može da održi reč. Ja sam mu rekao: ,,Da, ja bih skočio kroz prozor.“

Kad je Tomislav Nikolić, šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke, uprkos protivljenju Vojislava Šešelja 2008. podržao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, a kasnije se u pariskom hotelu Ric zajedno s Vučićem konsultovao sa Stankom Subotićem Canetom, nastala je Srpska napredna stranka (SNS).

ZAOKRET

Iako se Nikolić nikad javno nije odrekao svog čina četničkog vojvode, a Vučić ni mantre o ,,Velikoj Srbiji“, kojoj je sve do 2008, sa Šešeljem ili bez njega, osvajao stotine hiljada glasova, Zapad je veoma brzo prihvatio Srpsku naprednu stranku ne samo kao sistemsku opoziciju već kao ozbiljnu alternativu DS.

To se podudara sa imenovanjem Štefana Filea za komesara za proširenje i susedsku politiku novembra 2009. Ono što je do juče bilo oksimoron, pružilo je nadu Evropi: nepatvoreni radikali postali su njeni fanovi. Nekadašnji članovi ekstremne ratnohuškačke SRS nisu delovali samo kao stranka umerene desnice već kao nova snaga koja će doprineti demokratizaciji društva i dati novu energiju Srbiji ka njenom putu u Evropu.

Na izborima 2012, prvim na kojima je SNS učestvovala od svog osnivanja, sankcionisana je politička odgovornost Demokratske stranke za stanje u društvu. Šokantan poraz Borisa Tadića od Tomislava Nikolića u predsedničkoj trci, a time i demokrata, u zapećak je bacio bizarnu činjenicu da su predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo čestitali pobedu Tomislavu Nikoliću – puna tri sata pre zatvaranja birališta.

I dok se Boris Tadić gotovo hladnokrvno opraštao od novinara (,,Vidimo se u nekom drugom filmu“), naprednjaci su uz zvuke harmonike slavili pobedu.

PAD I UZLET

Iako nije bio u kolu, najveseliji je bio dotadašnji drugi čovek stranke: samo on je znao da je ta pobeda Tomislava Nikolića poslednja Tomina pobeda i da te noći, paradoksalno, počinje Nikolićev pad. I uzlet Aleksandra Vučića do neslućenih političkih visina.

Jednako kao što se odrekao Šešelja, Vučić je s lakoćom na političku marginu poslao Tomislava Nikolića, šefa države koji će ostati upamćen po više od 700 odlikovanja i 104 abolirana osuđenika. Već krajem 2016, poričući ono što su tvrdili njegovi najbliži poslušnici, postalo je jasno da su Vučićevi apetiti porasli.

,,Neću da budem kandidat za predsednika Srbije. Ne pada mi na pamet da budem kandidat za predsednika“, rekao je Milomiru Mariću, novinaru u civilu, na TV Happy u martu 2016. A čim je na panel-diskusiji Beogradskog bezbednosnog foruma, ničim izazvan, objasnio svoj stav (,,Kažu, glupi Vučić želi da pobedi na predsedničkim izborima, a ja se neću ni kandidovati“), samo naivni nisu počeli da odbrojavaju Nikoliću dane.

Pokazalo se ponovo da Vučića javno izgovorena reč ne obavezuje, ali i da Nikolić, nakon što je svojom voljom razvlašćen u stranci, ne želi da siđe s vlasti.

Iako je odluku da će se ponovo kandidovati za predsednika Tomislav Nikolić objavio na proslavi svog 65. rođendana, na kojoj Vučić nije bio, Predsedništvo SNS nije imalo razumevanja za rođendansku želju onog koji ih je stvorio: jednoglasno je podržana kandidatura Aleksandra Vučića, a među onima koji su glasali za njega bio je i Radomir Nikolić, Tomislavov sin.

Teško je pretpostaviti da i sam Aleksandar Vučić, kad se politički začeo, tamo 1993, ni sanjao nije da će ravno dve decenije kasnije u političkoj kulturi Srbije, i dalje sklonoj obožavanju autoriteta – biti ono što je bog na nebu. Da će imati moć proporcionalnu svojoj neutaživoj ambiciji. I da će sve u političkom životu Srbije biti podređeno upravo moći i ambiciji čoveka koji će iza fasade demokratije, slobodnih izbora i nezavisnih institucija graditi svoj autoritarni režim.

NA VRHU
Pre nego što je postao predsednik Srbije, Vučić je bio prvi potpredsednik Vlade, a zatim i premijer, autovao se kao evropejac zamenivši radikalsku nabusitost i nedozvoljiv nivo jezičke agresije smirenošću i obzirom prema sagovornicima, upakovavši u novi imidž i gestikulaciju – ruke sklopljene u piramidu u visini stomaka ili na grudima, osim kad desnim kažiprstom podiže okvir novih naočara koje beže ispod zabrinuto naboranog čela.

,,Uvek sam voleo da mi ljudi vide ruke. Nikome ništa nisam uzeo, ništa oteo. Nemam šta da krijem. Moje ruke su čiste i ne stidim se da ih pokažem“!

No, nije radikal tek tako navukao odoru pragmatičnog političara, evroskeptik nije olako postao evrofanatik i nije Kosovo od srca Srbije tek tako postalo moneta za opstanak na vlasti.

,,To je bio proces. Nije da se jednog jutra probudiš i jednostavno kažeš – ja sam drugačiji“, odgovorio je, upitan kako je nacionalista sa idejom o Velikoj Srbiji postao evrofanatik. Ali je vrlo brzo postalo jasno da ako malo zagrebeš po Vučiću, iz njega poteče radikalska krv: ispostaviće se da na sceni imamo najmanje dva Aleksandra Vučića, više ljudi u telu i glavi jedne osobe, politički zavisnih jedna od drugih.

U međuvremenu je od Srpske napredne stranke napravio partiju bez ideologije, ali i ozbiljnu političku mašineriju koja danas broji više od 700.000 članova: praktično desetina stanovništva Srbije učlanjena je u SNS. Poređenja radi, Jedinstvena Rusija Vladimira Putina, sa dva miliona članova, okuplja tek 1,4 odsto građana Rusije.

SNS je, tako, od partije postala klijentelistička skupina čija je glavna koheziona sila sam Aleksandar Vučić. Umesto ideologije, ujedinjuju ih lojalnost, ulizištvo i ekstravagantno poltronstvo. Vučićevi saradnici prepoznaju njegovu potrebu za dodvoravanjem i ne libe se da lojalnost, poltronstvo, često i komično idolopoklonstvo javno iskazuju.

U direktnim prenosima skupštinskih sednica poručuju da mu se dive ,,fizički, i mentalno, i bilo kako“, ili se krste što po nekoliko sati ne ide u toalet, ili tvrde da ,,njegova popularnost dolazi od naroda i boga“!

Proglašavajući ovih dana građane Srbije nepoželjnim u Crnoj Gori i pozivajući ih da ne odlaze tamo Ana Brnabić, premijerka Srbije, smislila je kako joj niko neće zameriti: ,,Vučić ima to znanje da kaže u jednoj rečenici, a to je, kako ga je citirala: ‘Ja ne želim da ulazim u to blato’“.

Vučić to zna da nagradi: posle otvorene podrške Vučiću, nakon velikih promena u Statutu Olimpijskog komiteta Srbije, Boža Maljković je izabran za predsednika tog tela.

Samo dva meseca posle izjave – ,,Jako volim Vučića, dabogda vladao Srbijom 50 godina“, Nenad Lalatović je izabran za selektora mladih fudbalera. Zbog podrške Saši Jankoviću, Dušan Duda Ivković se od košarke oprostio revijalnom utakmicom u – Atini.

Dušan Vujošević, najtrofejniji trener u istoriji Partizana, oteran je iz kluba zbog kritičkog stava prema Vučiću koji sponzori nisu delili, pa se uprava lišila njegovih usluga. Iako ima gadnu naviku da političke protivnike koje tužaka za nepoznavanje svega i svačega oslovljava imenicom ,,stručnjak“, upravo je on taj lik koji se ponaša poput čike koji u onom vicu kaže: ,,Nisam ginekolog, ali mogu da pogledam“! Da kontroliše bukvalno sve, od izvršne vlasti preko ,,pitanja Kosova“ ili pravosuđa do sporta, poslednji je dokaz – pandemija korone.

Virus kojem se u početku javno smejao od njega je napravio prvog virologa države, onda majstora za tendere, potom laboranta koji je odlučio da se proizvodi hlorokin, na kraju i pilota koji će ,,da sedne u avion, odleti i natovari respiratore za Srbiju“!

,,PLAN“ ZA KOSOVO
O okosnici Vučićeve politike za Kosovo građani znaju malo ili nimalo. Njegov koncept ,,kompromisa“, nagađa se, podrazumeva neku vrstu ,,korekcije granica“: u kom smeru – nije poznato: kad govori o razrešenju kosovskog pitanja on se javnosti isključivo obraća u šiframa.

On koji pre desetak godina nije dao Kosovo ni za živu glavu (,,Neka nam ostave Kosovo i Metohiju, baš nas briga i za EU, i za sva njihova čuda, i za sve njihove budalaštine“), on koji je obećavao uskraćivanje potpisa ukoliko dođe do podele (,,Ako nekome hoće da uzmu sto odsto Gazivoda, neka nađu drugog premijera, ja to neću da potpišem“), sada otvoreno lobira za razgraničenje (,,Nećete razgraničenje sa Albancima? Nema problema, kažite ljudima da se spremimo da branimo Vranje za 40 godina“).

Gostujući na svom omiljenom ružičastom kanalu, predsednik Vučić je hladnokrvno opravdao nasilje njegovih gladijatora nad novinarima i građanima u danu kad je položio predsedničku zakletvu, štaviše, predsednik svih građana Srbije ne samo da je imao reči razumevanja za obezbeđenje SNS-a, on ih je gotovo i pohvalio što su ,,sprečili masakr i nemire na svečanosti“: ,,I gledam, baš jedva čekam da vidim šta će i kako će da postupe tužioci i svi ostali“, nepogrešivo je Vučić prejudicirao odluku samostalnog tužilačkog državnog organa čiji je posao da goni učinioce krivičnih dela.

PREDSJEDNIK “ZVEZDAŠ”

Do njegovog dolaska na vlast košarkaši Crvene zvezde su 16, a fudbaleri sedam godina – bili bez titule. Igrom slučaja, ili namera, ovi klubovi su poslednjih godina osvojili dvocifren broj titula.

,,Grobari“ su konkurentski klub proglasili za ,,državni projekat“ iza kojeg stoji čovek kome su posvetili navijački slogan: ,,Vučiću, pederu, ne damo ti titulu“.

Mediji su u eri Vučića postali njegova udarna pesnica i saučesnici, bahato neodgovorni prema činjenicama. Oni koji nisu postali Vučićevi partneri našli su se na udaru i njega i njemu lojalnih medija.

Vučić čak novinare koji ne dele njegov stav doživljava kao neprijatelje, i tu vrstu arogancije, nezapamćenu u javnom govoru, redovno demonstrira. RTS se predao, odustao od profesionalnog izveštavanja i ulogu javnog servisa prepustio Pinku. Povijajući se pod vidljivim i nevidljivim pritiscima, Dragan Bujošević i Nenad Stefanović, čelni ljudi nekada ugledne kuće, i sami nekada ugledni novinari, postali su sluge koje čak u udarnim informativnim emisijama citiraju Informer.

Dva ključna Vučićeva medijska operativca su Dragan J. Vučićević i Željko Mitrović, posebno ovaj drugi, čiji primarni zadatak nije samo podrška vladajućoj stranci: osim da anestezira publiku ružičastom stvarnošću, tu je i da satanizuje protivnike.

Opozicija je rascepkana i, pre svega, fragilna: nikada u modernoj Srbiji oni koji ne misle po aršinima vlasti nisu radili u težem okruženju. Inicijator i inspirator je predsednik svih građana koji kriminalizuje svoje kritičare, a na političke oponente se obrušava jezikom harambaše: ološ, lopovi, narko-dileri…

PUTIN U SRBIJI

Krucijalna tačka Vučićeve strategije jeste da birače, ili kako on kaže – narod, drži u stanju stalne tenzije i napetosti. Za razliku od unutrašnjih, Vučić je proizvodnju spoljnih neprijatelja prepustio najbližim saradnicima. U ratnu trubu najčešće duva Aleksandar Vulin, u crno odeveni lider paramilitarnog krila koalicije, ili Marko Đurić, čuvar kosovskih ognjišta i desna ruka Milana Radojičića, stvarnog šerifa među Srbima na Kosovu za kojim zbog navodne umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića, nekadašnjeg lidera Srba sa Kosova, traga Interpol.

Poput Miloševića, i Vučić ima poverenike u okruženju. Dominiraju Milorad Dodik i Andrija Mandić: međed iz Laktaša zadužen je za destabilizovanje Bosne i Hercegovine, dok je poslednji u nizu promovisanih četničkih vojvoda zadužen za kvarenje odnosa sa Crnom Gorom.

Fasciniran Putinom, rado u društvu Viktora Orbana, koji se ne odriče šovinističke retorike, često u kontaktu sa Redžepom Erdoganom, koji je od konzervativnog islamiste evoluirao u jakog nacionalistu – takav, dakle, kakav je, Vučić je neophodan Evropi.

Interesi Evropske unije nisu interesi građana Srbije, potencijalne članice, interes Evropske unije je stabilnost koju može da podrži jaka vlast. A u današnjoj Srbiji to može da garantuje samo Vučić, populista koji u svojim rukama ima toliku moć da je sad već pitanje kako će Srbija funkcionisati kad on ode. Ako ode…!

I zato on najavljuje donošenje i ukidanje zakona, u direktnom prenosu citira dokumente koji nose oznaku tajnosti, deli jariće i kokoške po kosovskim selima, vodi spoljnu politiku, prejudicira presude, obećava hapšenja i istrage… – čini sve ono što ne bi smeo po ustavnim ovlašćenjima! Ali sme jer je prethodno stvorio okolnosti u kojima je država kidnapovana, društvo razvaljeno i maksimalno podeljeno, gde je kreativna energija potrošena na preživljavanje, nezavisne institucije okupirane, opozicija naružena i gurnuta u odbrambeni gard, tabloidi i televizije pretvoreni u megafon vlasti, profesionalni mediji u sve većem mraku, a kritička svest u defanzivi.

To je Srbija danas: nalik Vučiću, baš koliko i on njoj! Ne znam šta bih vam, rođaci, rekao do: ,,Nije Vučić kriv…!“

ZBOG AFERE SA RESPIRATORIMA

Tužilašvo BiH predložilo je određivanje jednomjesečnog pritvora za premijera Federacije BiH Fadila Novalića, suspendovanog direktora Federalne uprave Civilne zaštite Fahrudina Solaka i vlasnika “Srebrene maline” Fikreta Hodžića zbog afere nabavke 100 respiratora iz Kine tokom epidemije korona virusa.

“Nakon ispitivanja osumnjičenih, tužilački tim Tužilašva BiH uputio je prema Sudu BiH predlog za određivanje mjere pritvora od 30 dana”, saopšteno je iz Tužilaštva BiH.

Oni su uhapšeni u četvrtak, a poslije saslušavanja u prostorijama Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) prebačeni su u prostorije Tužilaštva BiH.

Sada je na redu Sud BiH, koji će odrediti ročište za određivanje pritvora ili drugih mjera zabrane koje predlože tužioci.

Tužilački tim sastavila je glavna tužiteljka Gordana Tadić, a čine ga tri člana – Merisa Nurkić, Mirza Hukeljić i Džermin Pašić.

Istraga o sumnjivoj nabavci 100 kineskih respiratora za 10,5 miliona KM (oko 5,25 miliona eura) traje više od mjesec dana, a tokom tog perioda saslušano je mnogo svjedoka, izvršeni su brojni pretresi i izuzeta obimna dokumentacija.

Stranka demokratske akcije (SDA), čiji je Novalić funkcioner, saopštila je da podržava borbu institucija BiH protiv korupcije, ali da je “sasvim je očigledno da je postupak protiv premijera Federacije BiH Fadila Novalića politički motivisan”.

SDA je pozvala SIPA-u, Tužilaštvo BiH i Sud BiH da “postupaju odgovorno i isključivo na osnovu Ustava i zakona, jer posljedice političke instrumentalizacije mogu biti pogubne za funkcioniranje Federacije BiH i za sve njene građane”.

“Pozivamo ove institucije da se premijer Federacije Fadil Novalić odmah pusti na slobodu i da mu se omogući normalno obavljanje premijerske dužnosti”, naveli su iz ove stranke.