“NIKOLA TESLA”

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije je, na osnovu reciprociteta, donio mjeru kojom se zabranjuje slijetanje aviona Montenegro erlajnsa na beogradski aerodrom “Nikola Tesla”, potvrđeno je Tanjugu iz tog direktorata.

Prethodno je Vlada Crne Gore donijela odluku o otvaranju granica svoje zemlje za devet država, među kojima nema Srbije.

U obrazloženju odluke Direktorata, kako je objavio list Blic, stoji da je, kako je navedena mjera i dalje na snazi, državljanima Srbije onemogućen ulazak u Crnu Goru.

Nasuprot tome, kako se navodi, u skladu sa izmjenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID – 19, uklonjena su ograničenja za ulazak stranih državljana u Srbiju, uključujući i državljane Crne Gore.

Navodi se da je, imajući t u vidu, princip reciprociteta u kretanju putnika između dvije države ozbiljno narušen.

„Što neposredno utiče na reciprocitet u obavljanju redovnog avio-prevoza iz člana 13 stav 1 Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevozniku za obavljanje međunarodnom javnog avio-prevoza sa Srbijom, i to na štetu avio-prevoziolaca registrovanih u Srbiji”, navodi se obrazloženju.

STRATEŠKI IZVJEŠTAJ NATO

Sputnjik Srbija stavlja u prvi plan podjele na Zapadnom Balkanu, predstavljajući pro-Zapadne snage kao “slabe i “korumpirane”, s ciljem da podrede svoje susjede. Zemlje koje su bliske Zapadu (Albanija, Sjeverna Makedonija i Crna Gora) prikazne su negativnije i često povezane sa kriminalom i korupcijom. Povremeno, to izvještavanje je takođe fokusirano na nesaglasnost EU kada je riječ o politici proširenja. To su neki od zaključaka izvještaja koji je objavio NATO Strateški komunikacioni centar izvrsnosti (NATO Stratcom CoE), koji je analizirao onlajn verziju Sputnjika na srpskom jeziku tokom 2018.

Izvještavanje Sputnjika Srbija jača percepciju podjela između “pro-Zapadne” i pro –istočne strane” na Zapadnom Balkanu, ocjenjuju istraživači.

Zemlje koje su bliske Zapadu (Albanija, Sjeverna Makedonija i Crna Gora) prikazne su negativnije i često povezane sa kriminalom i korupcijom. Predstavljene su kao da su izgubile “suverenitet” ka Zapadu, ostajući sa « malo snage » i autnomije u odlučivanju. Srbija je predstavljena kao simpatija Rusije i kao “uspješna priča u regionu”.

Zapadni Balkan kao bojno polje?

NATO stratkom takođe uočava i da Sputnjik Srbija umanjuje težnje nekih zemalja da se pridruže NATO-u ili EU. Ekspeti su identifikovali 617 članaka u kojima se promovišu narativi o “hegemonskoj » EU. Povremeno, to izvještavanje je takođe fokusirano na nesaglasnost EU kada je riječ o politici proširenja.

U 386 članaka navodi se da Zapadni Balkan pod uticajem EU, navodeći kao primjer umiješanost EU u referedum u promjeni imena Sjeverne Makedonije.

„EU nije sposobna da se izbori sa izbjegličkom krizom“, je narativ koji je objavljen u 75 članaka Sputnjika, navodi se u analizi.

U 360 članaka, dodaje se, Zapadni Balkan je predstavljen kao « bojno polje » EU, sa 189 članaka u kojima se pominje da se EU takmiči sa Rusijom. Kosovo je posebno predstavljeno kao teren za rivalstvo sa Rusijom, dok se Rusija predstavlja kao podrška Srbima na Kosovu, u odnosu na EU, koja je, kako se tvrdi, na strani kosovskih Albanaca.

Narativi izazivaju osjećaj straha, nelagode i neizvjesnosti

U NATO Strateškom centru ocjenjuju da se, na osnovu izvještaja, Sputnjik Srbija “navodno ponaša kao profesionalan medij”. Naglašavaju da su  88 odsto analiziranih članaka bili izvještaji i mnogi od njih su neutralno govorili o činjenicama, ali da su oni „povremeno kombinovani sa lažnim i pretjeranim elementima, naglašavajući kontekst oblikovanja javnog mišljenja“.

„Neutralni ili suprotstavljeni ton (u jednoj trećini članaka) smjenjivao se sa negativnim tonom (65 % analiziranih članaka). Poput drugih medija koje sponzoriše Kremlj, narativi koje promvise Sputnjik često izazivaju osjećaj straha, nelagode i neizvjesnosti“, navodi se u analizi.

Sputnjik Srbija postoji od 2015. Zahvaljujući jezickim sličnostima sa bosanskim, crnogorskim i srpskim jezikom, dopire do publike u drugim zemljama Zapadnog Balakana, navodi se u izvještaju.

NATO stratkom analizirao je šest zapadnoblkanaskih zemalja (Albanija, BiH, Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija),kao i EU i NATO, sa ciljem da se suprotstavi  glavnim narativima koje Sputnjik Srbija promoviše o ovim temama.

Ivan Mijanović, dopisnik TVCG iz Brisela

BRNABIĆ TVRDI

Srbija neće zatvarati granice za crnogorske građane, kao što je to uradila zvanična Podgorica za građane Srbije, ali će biti zatvorena za crnogorske mafijaše i kriminalne klanove, poručila je premijerka te države Ana Brnabić povodom odluke Crne Gore da za građane Srbije ne otvori granicu 1. juna.

Brnabić je tako reagovala na odluku Vlade Crne Gore da, u skladu sa odgovarajućom procjenom u prvim danima juna, otvoriti granice sa zemljama koje ispunjavaju kriterijume Instituta za javno zdravlje.

Srbija, kako kaže, neće uvoditi recipročne mjere, ali je istakla da njeni građani ne bi trebalo da idu tamo gdje su, kako navodi, nepoželjni.

Brnabić je, za Pink, rekla da su građani Srbije sada mogli da vide da su nepoželjni u Crnoj Gori jer mi, kako je istakla, “nijesmo lagali da ljudi umiru od gripa ili zapaljenja pluća, a ne od koronavirusa”.

“Nastavićemo i dalje da se ponašamo odgovorno i ozbiljno prema našim građanima i da uvijek govorimo istinu”, rekla je premijerka, iako, kako je dodala, pravi razlog za odluku Crne Gore da otvori granice za niz zemalja, ali ne i za Srbiju nije u epidemiji koronavirusa i broju zaraženih.

Srbija, kako tvrdi, neće odgovorati recipročnim mjerama prema crnogorskim građanima.

“Nećemo braniti običnim crnogorskim građanima da posjete Srbiju, ali hoćemo još snažnije i još oštrije spriječavati ulazak crnogorskih kriminalaca i mafijaških klanova iz Crne Gore koji su decenijama ubijali po Srbiji i terorisali naše građane”, rekla je Brnabićeva.

Istakla da u borbi protiv kriminalaca iz Crne Gore Srbija neće imati milosti.

“Ovakav odnos crnogorskog premijera poslao je jasnu poruku građanima. Zamolila bih da građani što duže i u većem broju ostaju u našoj Srbiji i da ako negde moraju da odu ne idu tamo gde su građani Srbije nepoželjni”, poručila je premijerka.

ZAVRŠNE RIJEČI

Izlaganje završnih riječi na suđenju Darku Šariću i grupi njegovih 16 saradnika optuženih za pranje 22 miliona eura u Srbiji, danas je ponovo odgođeno.

Do odgađanja je, kako prenose srpski mediji, došlo zbog izostanka pojedinih branilaca i optuženih, pa je Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo da se u odnosu na njih razdvoji postupak kako bi se krenulo sa završnim riječima.

Suđenje je zakazano za petak, kada se očekuje i odluka suda o razdvajanju postupka prema Andriji Krloviću i Marku Daboviću.

Ovo je, inače, 24. put kako se suđenje za pranje para odgađa.

Šarić je u drugom postupku zbog organizovanja grupe za krijumčarenje kokaina, u decembru 2018. osuđen na 15 godina zatvora i sada se čeka odluka Apelacionog suda po žalbama u tom slučaju.

Inače, izlaganje završnih riječi na suđenju za pranje para odgađa se od septembra 2019.

RAMA NAJAVIO

Albanski premijer Edi Rama izjavio je da će hoteli u toj zemlji dobiti dozvolu da otvore svoje plaže već od 1. juna, dok će javne plaže biti otvorene od 10. juna.

On je u nedjelju kazao da će Albanija otvoriti od 1. juna granice za sve Albance koji žive u susjednim zemljama, a koji imaju državljanstvo tih zemalja – Srbije, Sjeverne Makedonije i Crne Gore, kao i da će javne plaže biti otvorene 10. juna, prenijela je ATA.

“Proces sređivanja plaža biće završen ovog vikenda”, rekao je Rama i dodao da će ove nedjelje biti uspostavljeno privremeno tijelo za izdavanje dozvole za privatne subjekte.

SLAVIŠA LEKIĆ

“Jednom kurva, nikad časna sestra” sigurno nije rečenica koja će mu jednog dana stajati kao epitaf na spomeniku, ali u srpskom jeziku nema pet kvalitetnijih, logično povezanih reči koje bi bolje opisale srbijanskog političara Ivicu Dačića, navodi novinar i kolumnista Slaviša Lekić, u autorskom tekstu za Pobjedu.

Piše: Slaviša Lekić

Iako je i sam jednom rekao kako ,,većina ljudi ove države zna da sam ja iz istog mesta odakle je i Ceca Veličković“ (Žitorađe), Dačići su rodom iz sela Pretežane u opštini Blace.

Majka to više ne rađa

Ivica Dačić je rođen, da u istoriji bude zapisan u rubrici ,,To majka više ne rađa“, 1. januara 1966. u Prizrenu, gde mu se otac Desimir, policajac, zatekao sa službom. Majka Jelena rodila mu je sestru Evicu.

Kad je imao šest meseci porodica Dačić seli se u Žitorađe kod Prokuplja. Naučio je da čita sa samo tri godine, a u petoj godini je znao da čita i piše, sve glavne gradove, reke, planine… Još tada je koketirao s medijima: u ,,Večernjim novostima“ objavljen je o njemu tekst pod naslovom: ,,Enciklopedija u kratkim pantalonama”.

Osnovnu školu završio je u Žitorađu, a posle niške gimnazije ,,Stevan Sremac“ upisao je beogradski Fakultet političkih nauka (novinarstvo) i diplomirao u roku 1989. godine, s prosečnom ocenom 10.

Kao malom branili su mu da peva, uči strane jezike i glupira se. Što je, sem jezika, kasnije nadoknadio. Ne kad je porastao, već kad se vinuo u ministarske visine: danas su retka službena putovanja autom u kojima Dačića u gepeku ne prati moderno mobilno ozvučenje sa blutut mikrofonom. Ima indicija da to može biti uzrok zatvaranja brojnih kafana koje su nekad krasile Ibarsku magistralu.

Nekada je u njegovoj biografiji pisalo da ,,govori ruski i služi se engleskim jezikom“, a onda je prepravljeno: prestao je da se služi engleskim i počeo da ga govori. Kad jednom budu pisali vodič kroz komunikaciju na međunarodnom nivou, verujem da će kao nezaobilazan detalj biti notiran i Dačićev ,,razgovor“ sa Keti Ešton, posrednicom u dijalogu Prištine i Beograda. Kako u okviru EU postoji nekoliko komiteta, od kojih oni za opšte i inostrane poslove ,,nose“ skraćenice GAK i FAK, Keti se obratila Dačiću:

“Sutra ćemo GAK, a u petak možemo FAK”!
“Nama je s vama fak – evri dej”, uzvratio je Dačić.

“Ona dve sekunde nije mogla da shvati šta sam hteo da kažem, dok nije povezala, jer njima to ne pada na pamet, nisu baš toliko… Ona kaže da posle druženja sa mnom gleda na Srbiju drugim očima“, hvalio se u “Ćirilici” Milomiru Mariću, državnom povereniku za otkrivanje službenih tajni.

Mirin “šećerko”

Nema pisanih tragova kako se na Srbiju gledalo kad je na konferenciji povodom osnivanja Jadransko-jonske makroregije, u kojoj je Srbija jedina članica bez izlaza na more, na perfektnom ,,maši ručicama, maši nožicama“ inglišu Dačić učesnike skupa obavestio da je direktan izlaz na more – ,,tradicionalni istorijski cilj Srbije“.

U poseti Belorusiji tek završeni razgovor dve delegacije začinjava otvaranje vrata sale: ,,Ulazi deset top modela, znači lepotice, i svaka nosi po jednu kafu ili čaj. Kad sam to video, odmah sam predložio Lukašenku da razmenimo ‘staf’“.

Ne uvek i ne nužno, ali dešavalo se da je u zavadi i s maternjim jezikom. Kao dobar domaćin, očito posle nekoliko čašica viška, Dačić je tako francuskog ministra za integracije Erika Besona poveo u razgledanje Kalemegdana:
,,Ovde ima… Ovde, znači… Brdo znači… Planine… Planinski deo, zato se zove kale, Kalemegdan, kale je brdo… Tu su bili, u stvari, Turci…“, objašnjavao je sav oznojen srbijanski potpredsednik Vlade.

Pre nego što je stigao do druženja s Keti Ešton, Lukašenkom ili Erikom Besonom, Ivica je kao student ušao u Savez komunista i Univerzitetski komitet SK, gde se zgodio sudbinski sudar s Mirjanom Marković. Niskog težišta tela, neukusno obučen u odelo koje je više pristajalo stalku za vazu nego studentu, ćutljiv, mutan tip koji se tiho valja, sav nekako kao Miljacka, Dačić je naprasno osvojio Miru. Možda i zbog kose koju je ,,terao“ kao i njen Sloba, postao je njen – Šećerko.

“Nisam čuo da je ikad tako rekla“, demantovaće Dačić kad je Mira odlepršala u podmoskovsku noć.

Postao je prvi predsednik mladih socijalista Beograda. Već tada ga je pratio glas osobe koja, iako skromnog vokabulara i retorike, ima istančani osećaj da jednostavne reči plasira u idealnom trenutku, pravoj osobi. Zabeleženo je da je rekao: ,,Srbija mala zemlja s velikim predsednikom“!

Promovisan je u člana Izvršnog odbora SPS-a 1992, a iste godine postaje i Slobina desna ruka zadužena za javnost: u sedlu portparola SPS-a održaće se narednih osam godina.

Kad je Beograd bio svijet

Prvi značajniji gaf napravio je u vreme lokalnih izbora 1996, kada je Slobodanu Miloševiću i drugarici Miri Marković saopštio da je to što je SPS izgubila u skoro svim većim gradovima, pa i Beogradu, dokaz da u Srbiji postoji višepartijski sistem. Milošević je odlučio da ne prizna rezultate izbora, a najglasniji u podršci tom krajnje radikalnom i, pokazaće se, glupom potezu vlasti, a posebno u negiranju pobede opozicije u Beogradu, bio je – Ivica Dačić.

Na stotine hiljada građana, predvođenih Vesnom Pešić, Vukom Draškovićem i Zoranom Đinđićem, liderima koalicije ,,Zajedno“, uspeli su da razbiju famoznu dilemu međunarodne zajednice – mir ili demokratija. Beograd je preko noći postao protestni centar sveta. Mirni protesti zbog krađe i grubog kršenja izborne procedure u sijaset gradova pokazali su jedno novo, čisto, umiveno, mlado lice Srbije.

“Bože, kako će biti tužni kad se sve ovo završi“, setno je vrteo glavom Đerđ Konrad, jedan od najznačajnijih savremenih pisaca, kad je nakratko tokom protestnih šetnji 96/97. i sam bio deo urbanog pokreta otpora koji se valjao Beogradom i većim gradovima Srbije.
I bilo je tako.

Demokratija je nešto kratko bila na pobedničkom postolju, baš koliko i Dačić u nemilosti partijskih glavešina.
U nemilost nije pao ni kad je nešto kasnije, žovijalan, kakvim ga je Bog dao, u bivšoj zgradi CK SK čekajući lift nadmeno opušten pričao ne preterano duhovit vic o Miri Marković. Do danas je ostala nepoznanica da li je veći problem bio to što je vic bio totalno neduhovit ili što je pričan u prisustvu Mire Marković, koja se zatekla iza njegovih leđa. Osim što je Šećerko u njenim opservacijama postao Debeljko, nije bilo drugih posledica.

Peti oktobar

Bombardovanje je proveo u osuđivanju, kapitulaciju je dočekao pobednički:

“Prestravljeni svet diže glavu slaveći našu pobedu…“, radovao se skoro ko Miroslav Lazanski, a onda objasnio: ,,Oni koji tvrde da smo ovaj rat izgubili nisu u pravu jer sama činjenica da su protiv nas uvedene sankcije, govori da smo ovu bitku i ovaj rat dobili.“
I kad su iz crkvenih krugova apelovali na Miloševića da se povuče, bio je oštar:

“Što se tiče političkih zahteva nekih ekstremnih krugova u Sinodu, podsetio bih ih na petu crkvenu zapovest, koja glasi – ‘Moliti se Bogu za one koji su na vlasti’“.

Dačić je, po sopstvenom priznanju, bio ateista sve do 5. oktobra 2000, kad je usledio preokret u njegovoj spokojnoj duši.

“Moj uzor je sveti Sava“, otkriće jednom prilikom.

O Dačiću i 5. oktobru postoje dve verzije.

“Ja sam tog dana bio u zgradi SPS-a. U tu zgradu su upali ovi Batićevi i, naravno, pokrali, polupali sve što su mogli da polupaju. Ja sam već 6. oktobra nastavio da radim normalno“, hrabrio se naknadno Dačić.

Ima, pak, svedoka koji se kunu da je Ivica tih dana netragom nestao i da se u javnom životu pojavio tek kad je Vojislav Koštunica, predsednik SRJ umesto Slobodana Miloševića, polagao zakletvu.

“Jeste da je gospodin Koštunica bio moj kandidat i da ga ja volim i poštujem, ali mu nisam ni upola tapšao kao Ljubiša Ristić i Ivica Dačić“, primetio je Slobodan Orlić, potpredsednik Socijaldemokratske partije, članice DOS-a.

Po odlasku Slobodana Miloševića u Hag, smelo je izjavio: ,,Milošević nas je ostavio da lutamo kao guske u magli“, a kad su mu novinari skrenuli pažnju kako on nije onaj s kojim Milošević komunicira, replicirao je: ,,Najviše me boli to što Milošević više veruje ljudima koji su mu u najtežem trenutku okrenuli leđa. S njim sam bio sve ovo vreme, a on više veruje Vučeliću, koji je slavio 5. oktobar kao dan oslobađanja srpskog naroda od režima Slobodana Miloševića“.

Iz tog Slobinog haškog razdoblja ostaće još upamćene Ivičine reči: “Ja naročito smem da Slobodanu Miloševiću kažem – halo“.

Poslije Sloba – Ivica

Sukob Slobodana i Dačića postao je toliko javan, da je formalni predsednik SPS iz Haga od delegata Šestog kongresa tražio da Dačića izbace iz partije. Umesto toga, Dačić je izabran za predsednika Glavnog odbora.

Nema te stranke ili koalicije na vlasti s kojom nije koketirao ni tog lidera čiji enterijer trakta nije upoznao, nepogrešivo kapitalizujući svoje ulizištvo.

Jedino Zoranu Đinđiću nije mogao prići.

Kao ministar policije, Ivica Dačić će se, koju godinu kasnije, useliti u nekadašnji Đinđićev kabinet. Iako je, prilikom donošenja zakona o saradnji s Hagom, Dačićev bliski saradnik Dušan Bajatović poslanicima skrenuo pažnju da će jednog dana oni koji su doneli uredbu o izručenju Slobodana Miloševića odgovarati – zaključivši da je ,,jedan od njih već platio glavom“ – Ivicu to nije sprečilo da na desetogodišnjicu atentata za NIN napiše tekst u kojem naglašava kako je ubeđen da Đinđić ,,ne bi imao ništa protiv što baš mi, njegovi politički protivnici, radimo ovo što radimo. Pozdravio bi to što smo se sreli, u budućnosti“.

Napisao je to kao premijer koalicione vlade u kojoj je participirala SNS, čiji su se neki vodeći članovi hvalili kako su se, deset godina ranije, opijali od sreće na vest o atentatu.

Vispren, pragmatičan, prilagodljiv, racionalan, kvaran, ogledalo tradicionalne srbijanske politike, Dačić je, uspešno izmičući dosovskim šamarima, vešto plivao ka vlasti, uglavnom uz vodu, sve do 2004, kad je podržao vladu dr Vojislava Koštunice.
Posle smrti Slobodana Miloševića, nakon velikih previranja i komplikovanih frakcijskih borbi, na prvim pravim izborima pobeđuje Petra Škundrića i Zorana Anđelkovića, a zatim i Milorada Vučelića u drugom krugu i postaje predsednik SPS-a.

Krajem maja 2008. predstavnici beogradskih odbora SPS, SRS, DSS i PUPS potpisali su čak šest papira na kojima se izjašnjavaju za koaliciju na lokalnom nivou. Dogovoreno je da kandidat ove koalicije za gradonačelnika prestonice bude Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a. Na saznanja dobro obaveštene beogradske čaršije da predsednik SPS-a iza leđa radikalima šuruje sa Borisom Tadićem, Vučić je odgovorio: ,,Ja imam reč koju mi je dao Ivica Dačić. Čovek se drži za reč“.
Rukovodstvo SPS-a ubrzo je potvrdilo novinarske spekulacije i donelo odluku da se ide u koaliciju sa DS-om, a samim tim raskida se dogovor s radikalima.

“Bio mi je u kući 20 puta. On je osvedočeni lažov. Obraz mu je kao đon“, reći će Vučić kasnije.

Dačić nije prevario samo Vučića.

Kameron Manter, bivši američki ambasador u Srbiji, u knjizi ,,Druga američka armija – služenje SAD u inostranstvu i diplomatija 21. veka“, Dačića smatra ključnim za slabljenje Koštuničinih šansi za reizbor.

,,Preokrenuli smo ga i od njega napravili proevropljanina. Nismo ga platili, samo smo ga ubedili… Isposlovali smo da Hoze Luis Zapatero, tadašnji španski premijer, i Jorgos Papandreu, budući premijer Grčke, koji su u to vreme vodili Socijalističku internacionalu, pozovu Dačića u posetu tokom koje se jelo i pilo. Rekli su mu da će mu odobriti ulazak u socijalističku internacionalu ukoliko se priključi proevropskim snagama, što je on odmah i učinio. Zabio je nož Koštunici u leđa“, naveo je Manter.

Boris Tadić i Ivica Dačić odigrali su basket, podelili bol za Đinđićem i Miloševićem, i na saboru u Končarevu, rodnom mestu Dragana Markovića Palme, sklopili dil o vlasti. Iako je njegova odluka iskakala iz kampanje SPS-a, njihovog programa i istorije, pa i logike, već ovejani lisac, i tada s najdužim stažom u politici, iskusno je procenio da je paktiranje sa DS-om vrlo rizičan, mnogi su smatrali i politički smrtonosan potez, ali i investicija koja mu se, ukoliko taj deal potraje, može višestruko isplatiti.
Isplatila se.

Najevropljanin

Nepunih godinu dana od dolaska na vlast Dačić je partiju koja je bila na respiratorima doveo do pozicije treće stranke u Srbiji, iste godine dobio je priznanja ,,Najevropljanin“, a krajem te 2009, ,,zbog angažmana u odnosima sa EU i SAD“, skinut je sa američke crne liste, prema kojoj se pripadnicima nekadašnjeg režima Slobodana Miloševića zabranjuje ulazak u Ameriku.

Parlamentarni i predsednički izbori u maju 2012. potvrdili su da i u politici važi ono zlatno pravilo iz jedne druge ljudske aktivnosti – gde neke stvari ne rade lepi i pametni već – uporni! Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke, iz petog pokušaja ostvario je svoj životni san: izabran je za predsednika Srbije. Pored toga što je dobila novu vodeću ličnost neidentifikovanom diplomom, kontroverznom političkom prošlošću i sumnjivim predsedničkim potencijalima, pa i namerama, Srbija je izborom Nikolića za predsednika ipak omogućila i postizborni uspeh SNS-a: iako su stranke dotadašnje vladajuće koalicije zajedno dobile isti broj glasova kao i na prethodnim izborima i time stekle šansu da još četiri godine vladaju Srbijom, desilo se čudo.

“Možda se ne zna ko će biti predsednik, ali je novi premijer poznat“, zagonetno se obratio nasmejani i znojavi Dačić u izbornoj noći iz svog štaba.

Bio je to znak za početak aukcije.

Pred izbore 2012. Vučić je poručivao da nije oprostio prevaru:

“Ja Tomu Nikolića jako volim. I podržaću svaku odluku stranke, pa i o koaliciji sa SPS-om. Ali ni sam bog ne može da me natera da budem deo izvršne vlasti koju će podržavati SPS.“
Desilo se da su posle tog 6. maja 2012. ,,ispeglali“ 5. oktobar 2000.

Kao i pre četiri godine Nikoliću i Vučiću, Dačić je sada okrenuo leđa Borisu Tadiću. U dogovoru sa čelnicima Srpske napredne stranke, postao je premijer.

I lako prebrodio nove afere. Kao onu kad je istraživačka mreža KRIK svojim kanalima otkrila i objavila je snimak (bez tona) na kojem Dačić i Rodoljub Radulović, zvani Miša Banana, lik optužen za šverc kokaina, dovođen, inače, u vezu s klanom Darka Šarića, ćaskaju u separeu jednog beogradskog restorana. Dačić se kleo da je s Radulovićem ,,razmenjivao misli o muzici i sportu“ i još se ražestio:
,,Vi mene pitate zašto sam poznavao nekoga za koga nisam znao čime se bavi. Šta je sa onima koji su s njim radili? Ja sam se na Hilandaru pričestio i nisam se tamo molio za sebe nego da Srbija zna šta može da nas čeka u budućnosti!“.

Kad je i Vučić ustao u odbranu Dačića, u potpuni zaborav pali su i dokazi da je Radulović ,,razmenjivao misli o muzici i sportu“ sa još nekim Dačićevim bliskim saradnicima; da je Dačić jedan od aktera afere ,,Kofer“ (zahvaljujući dojavi Dejana Mihajlova, sekretara Vlade Srbije, Dačić je 15 minuta pre nego što će u stan viceguvernera NBS Dejana Simića upasti policija i tamo uhapsiti direktora SPS-a Vladana Zagrađanina sa 100.000 evra u koferčetu, vešto ,,zapalio“ iz zgrade); da je uoči izbora koji će na vlasti ujediniti SNS i SPS Aleksandar Vučić dao iskaz Tužilaštvu za organizovani kriminal tvrdeći da se Ivica Dačić kao ministar policije sastajao s Lukom Bojovićem, koji u Španiji od 2012. služi kaznu zbog organizovanog kriminala.

Iako bi kao višegodišnji ministar policije po difoltu mogao raspolagati raznoraznim državnim, službenim i neslužbenim tajnama i pikantnim činjenicama i vizualima raznoraznih biografija, sva je prilika da su Dačiću ti alati savremene politike beskorisni: ima indicija da protokom vremena ,,Dosije Dačić“ ima iste efekte kao i Ivičina dijeta – koliko god se trudio, debljina je sve veća.
Poznavaoci prilika čak tvrde da je pokojni Miki Rakić, dok je kontrolisao sve tajne službe Srbije, kopiju tonskog snimka bar jednog razgovora ,,o muzici i sportu“ amanetovao Aleksandru Vučiću, da mu se nađe.

Čovjek za sve vlasti

Zbog toga srbijanski ministar unutrašnjih poslova Vučiću služi za unutrašnje potrebe: da potpiše Briselski sporazum s Prištinom; glumi Vučićevog ličnog solistu (,,Kad dođu stranci Vučić me uvek zove. Svaki put me tera da im pevam…“); trudi se da, kad pored suvih šuma planu i tradicionalne regionalne tenzije, u agilnosti i čvrstini odbrane pozicije Srbije i njenog voljenog vođe bude za korak ispred Aleksandra Vulina.

Jer, samo s uma sišavši ministar spoljnih poslova može pokušati da ,,obuzda“ makedonskog premijera Zorana Zaeva (jer je ovaj imao svoje mišljenje o Vučićevom potenciranju ,,makedonskog scenarija“); nepristojno dobacivati Hrvatima (,,Moj dobronamerni savet za Hrvatsku je da ne umišlja previše da je ona nekakva svetska sila jer to nije…“); prebacuje Crnoj Gori ,,velikocrnogorsku agresiju“ i preti Crnogorcima koji imaju srpsko državljanstvo (stavljaju li pod sumnju velikosrbijansku politiku, treba im uskratiti srbijanske papire)!

Ako je i ucena u pitanju, nije red da reket plaćamo mi.

Dačić je od početka bio u udarnom ešelonu SPS-a i čuvar Miloševićevih leđa, u vlasti sa SRS-om Vojislava Šešelja, značajna podrška DSS-u i Vojislavu Koštunici, partner DS-u i Borisu Tadiću, koalicioni sabrat G17 plus (kasnije URS) i Mlađanu Dinkiću, arhitekta osvajanja vlasti SNS Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, redovno okrećući leđa svim prethodnim opcijama, rečima i obećanjima.

Vrhunskom prevarantu i najvećem oportunisti u istoriji srbijanskog višestranačja, dežmekastom konvertitu koji se od studenta premetnuo u političara, od komuniste i socijaliste evoluirao u modernog nacionalistu, od pevača lakih nota iz kupatila vinuo do estradne zvezde koja zabavlja Redžepa Erdogana, ,,malog Slobe“ koji je izdao učitelja, lika koji trideset godina živi na budžetskoj dojci i lidera na političkom izdisaju, za očekivati je da na kraju okrene leđa – sebi i sopstvenoj karijeri.

Ali ne, Ivica Dačić je ubeđen da je ovaj period tek razdoblje njegove rane političke mladosti. Iako dobro zna da o(p)staje na čelu SPS-a samo dok to Vučiću odgovara, a ovome, tvrde poznavaoci, još uvek odgovara kako ih Dačić (za)vodi. I da bolje od Vučića zna samo jednu stvar: koliko je zaista daleko od časne sestre!

FILIPČE IZJAVIO

Ministar zdravlja Sjeverne Makedonije Venko Filipče izjavio je da je još rano za otvaranje granica koje su zatvorene zbog pandemije virusa Kovid-19.

“Smatram da treba da prođe još jedan period u kome ćemo sprovoditi olakšavajuće mjere. Potreban je koordinirani pristup sa susjednim zemljama kako bi se kreirala zajednička strategija o otvaranju granica”, rekao je Filipče, prenosi portal a1on,

Dodao je da je tokom boravka u susjednoj Grčkoj bilo razgovarano o više pristupa o otvaranju granica.

“Prvo smo razgovarali o tome da se granice prelaze bez testova, imajući u vidu da tu postoji logika kada je riječ o malim grupama, međutim problem je kada je riječ o masovnim prelascima granica, posebno iz zemalja koje su male različit rizik od pandemije”, objašnjava Filipče.

Takođe, kako je naveo, razgovaralo se o tome kako da se spriječi formiranje velikih kolona na granicama.

“Sa grčke strane takođe očekujem odgovor da se omogući besplatno liječenje građana iz susjednih zemalja u zemlji u kojoj se u trenutku zateknu, a ukoliko se zaraze virusom Kovid-19”, rekao je ministar.

BUDŽET JOŠ SPORAN

Lokalni izbori u Bosni i Hercegovini, koji su prvobitno bili planirani za 4. oktobar, biće pomjereni za novembar, potvrđeno je Al Jazeeri. Sredstva za izbore još nijesu osigurana, jer budžet institucija Bosne i Hercegovine za 2020. još nije usvojen.

Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine donijela je 7. maja odluku o raspisivanju lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini za 4. oktobar 2020, osim za Mostar.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine krajem marta usvojilo je Nacrt budžeta bez saglasnosti predstavnika iz Republike Srpske.

Mjesec ranije Narodna skupština RS-a donijela je odluku po kojoj se od predstavnika RS-a traži da obustave donošenje bilo kakvih odluka u institucijama Bosne i Hercegovine do usvajanja zakona o Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, odnosno promjene izbora ustavnih sudija.

Predsjedništvo Bosne i Hercegovine odlučilo je da Nacrt budžeta opet bude vraćen na Vijeće ministara i prilagođen potrebama izazvanim pandemijom korona virusa.

Krajnji rok da se novi nacrt dostavi Predsjedništvu Bosne i Hercegovine jest 31. maj, a dotad se Bosna i Hercegovina i dalje privremeno finansira.

Izborni zakon Bosne i Hercegovine propisuje da se lokalni izbori finansiraju 50 odsto iz budžeta Bosne i Hercegovine, a 50 iz budžeta lokalnih zajednica, tako da je procjena CIK-a da je za organizaciju izbora neophodno 4,5 miliona eura.

Krajnji rok da se osiguraju ta sredstava bio je 22. maj.

Misija OSCE-a u BiH saopštila je da je razočarana nedavnim izjavama Dodika i Čovića i zanemarivanjem demokratskih standarda u vezi s održavanjem izbora.

“Podsjećamo sve nadležne organe, uključujući Vijeće ministara, Predsjedništvo i Parlamentarnu skupštinu Bosne i Hercegovine, na zakonsku obavezu osiguravanja adekvatnih sredstava za organiziranje izbora.

U SRBIJI

U Srbiji testiranje na lični zahtjev građana počinje danas, a brisevi se uzimaju u institutima i zavodima za javno zdravlje, ali i domovima zdravlja.

Kako piše Tanjug, test na lični zahtjev košta šest hiljada dinara, uplaćuje se na jedinstveni žiro-račun koji se može naći na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

Procedura je takva da građani prvo uplate novac na žiro-račun, a zatim testiranje, odnosno uzimanje brisa iz grla i nosa mogu obaviti u najbližem institutu, zavodu ili domu zdravlja.

Navodi se da pravo na besplatno testiranje, o trošku države, imaju svi građani sa simptome na Covid-19, koji su bili u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom, ali i za pacijente koji odlaze na operacije i određene intervencije poput bronhoskopije.

Besplatno testiranje je omogućeno svim studentima ili maloljetnicima koji putuju u države koje ne dozvoljavaju ulaz bez prethodno uradenog testa.

TAČI SAOPŠTIO

Predsjednik Kosova Hašim Tači demantovao je optužbe kosovskog premijera Aljbina Kurtija, ali i međunarodnih analitičara, o tome da postoji dogovor, odnosno nacrt sporazuma sa Beogradom o razmjeni teritorija.

Sa druge strane, uvjeren je da će SAD podstaći postizanje “konačnog sporazuma” sa Beogradom, dok istovremeno sanja da se Preševo, Bujanovac i Medveđa “pripoje Kosovu”.

“Sanjam o tome da se Preševo, Medveđa i Bujanovac beskompromisno uključe u teritorijalni integritet Republike Kosovo”, rekao je Tači u emisiji Rubikon na TV Kljan Kosova, prenosi Kossev.

Sa druge strane tvrdi da ne postoje ni razgovori, ni dogovor o razmjeni teritorija.

“Ko god govori o razmjeni, to je za unutrašnju upotrebu, pošto se o tome nije nikada razgovaralo, a kamoli u Vašingtonu”, tvrdi Tači.

On dodaje da ni pod kojim okolnostima nije razmatran sadržaj, odnosno mogućnost bilo kakvog dogovora.

On je kazao da tamo gdje bude sjedio za stolom neće biti razgovora o razmjeni teritorija.

Za Kurtijeve optužbe da je postigao tajni sporazum sa Beogradom, Tači je kazao da su “čaršijske priče” i istakao da se sve što se dogodilo u Vašingtonu je bilo “pokazivanje volje da se nastavi dijalog”.