MJERA POMOĆI GRČKOJ

Hrvatska će prihvatiti određeni broj djece bez pratnje (djeca koja su sama, bez roditelja, rođaka ili staratelja) iz izbjegličkih kampova na grčkim ostrvima, koji su posljednjih dana zasuti dolaskom migranata, potvrdili su iz hrvatske Vlade, piše Večernji list.

Djeca su najranjivija grupa u svakom sukobu, posebno ona koja su iz nekog razloga sama u izbjeglištvu, bilo da su im roditelji stradali ili nestali, bilo da su žrtve krijumčara ljudi, pa je pomoć njima ponajprije humanitarno i civilizacijsko pitanje, navodi dnevnik.

Tačan broj djece koja bi trebala biti prebačena u Hrvatsku još se ne zna, a plan je, da kad jednom dođu, ovdje budu udomljena.

O planu za izvlačenje djece bez roditeljske pratnje razgovaralo se na vanrednom sastanku ministara unutrašnjih poslova prošle sedmice u Briselu, jer je Grčka zatražila pomoć od ostalih članica.

“To je jedna od akcija koja je EU poduzela prema Grčkoj”, pojasnio je juče ministar unutarnjih poslova Hrtvatske Davor Božinović.

Za razliku od obveznih kvota koje su prije bile propisane za zbrinjavanje izbjeglica, ovo je potpuno samostalna odluka svake države i EU ne traži obvezivanje. Istovremeno, i dalje ostaje čvrst stav svih država EU da imigrante neće prihvatiti.

Kako bi se izbjegla moguća zlouporaba statusa “djeteta bez pratnje”, jer se djeca ponekad koriste i kao sredstvo dobijanja azila, porodica koja se odjednom pojavi, od povjerenice za unutrašnje poslove Jlve Džohanson, koja sljedeće sedmice odlazi na grčka ostrva, zatraženo je da se sprovede detaljna provjera statusa svakog maloljetnika bez pratnje, posebno onih koji će biti prebačeni u Evropu.

U SLOVENIJI

Ministar zdravlja Aleš Šabeder zabranio je kasno sinoć sva javna okupljanja u zatvorenim prostorima s više od 500 ljudi zbog koronavirusa, navodi se u saopštenju slovenskog ministarstva zdravstva.

Ministar je potpisao uredbu o zabrani okupljanja na priredbama u javnim prostorijama, a zabrana će biti na snazi sve dok postoji opasnost od nastavka širenja te bolesti, navodi se u saopštenju.

“Preporučujemo da zbog povećanog epidemiološkog rizika organizatori razmisle i o smislenosti priredbi s manjim brojem ljudi”, navodi se još.

U sljedećim nedeljama u Sloveniji se odvijaju pripreme za takmičenje alpskih skijaša za Svjetski kup u Kranjskoj Gori (14. i 15. marta) te u skijaškim skokovima u Planici (19. i 22. marta). Sudbina tih takmičenja još nije poznata.

Dosad je u Sloveniji potvrđeno 12 slučajeva zaraze koronavirusom, a testirano je otprilike 800 ljudi. Prvi slučaj potvrđen je u srijedu. Ministarstvo zdravstva objavilo je i kako niko od zaraženih nije u kritičnom zdravstvenom stanju.

Većina zaraženih putovala je u susjednu Italiju prije nego što je testirana, a slovensko ministarstvo vanjskih poslova u petak je savjetovalo svim građanima da razmotre svoje planove putovanja i odgode sva koja nisu hitna.

SPREMNIJA NEGO 2015.

Sjeverna Makedonija neće dozvoliti ulazak migranata na svoju teritoriju, izjavio je danas premijer te zemlje Oliver Spasovski.

On je, kako je prenio Makfaks, rekao da je to politika svih zemalja regiona i dodao da tranzit migranata više nije opcija.

“Situacija je za sada stabilna i nema nikakvog povećavanja migranata koji bi mogli da pokušaju da uđu na teritoriju Sjeverne Makedonije. Stav je, međutim, da za to imamo nultu toleranciju”, rekao je Spasovski.

Prethodno je ministar unutrašnjih poslova Sjeverne Makedonije Naće Čulev najavio potpuno zatvaranje južne granice sa Grčkom, da bi se srečio novi migrantski talas.

Sjeverna Makedonija, prema njegovim riječima, ima kapacitet da to uradi i sada je mnogo spremnija nego za vrijeme migrantske krize koja je počela 2015.

“Imamo partnerske policajce u zajedničkim patrolama na južnoj granici. Trenutno je raspoređen 131 policajac iz osam država i imamo materijalno-tehnička sredstva. Daćemo maksimum da zatvorimo našu granicu i da spriječimo novi migrantski talas ka teritoriji naše zemlje, a time i ka teritoriji EU”, rekao je Čulev.

ODLUKA USTAVNOG SUDA

Odluka Ustavnog suda BiH o poljoprivrednom zemljištu danas je stupila na snagu, a prema njoj se poljoprivredno zemljište u Republici Srpskoj smatra imovinom Bosne i Hercegovine, a ne entiteta.

Odluka je juče objavljena u Službenom listu BiH, a ukinuti član 53. Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske, prestaje važiti narednog dana od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u “Službenom listu Bosne i Hercegovine”.

Ova odluka Ustavnog suda BiH donijeta je početkom februara, a nakon ovakve odluke, Skupština RS je 17. februara donijela zaključke, kojima se, između ostalog, nalože srpskim predstavnicima u institucijama BiH da ne učestvuju u donošenju odluka sve dok se ne poništi odluka Ustavnog suda i dok se ne usvoji zakon o prestanku mandata stranih sudija u Ustavnom sudu BiH.

URAĐENO SKORO 500 TESTOVA

U Sloveniji je dosad urađeno 498 testova na koronavirus, a potvrđeno je ukupno sedam slučajeva zaraze, objavile su slovenačke zdravstvene vlasti.

Svi zaraženi otkriveni su u protekla dva dana, a posljednja dva slučaja zabilježena su među zaposlenima Univerzitetskog kliničkog centra u Mariboru.

U toj ustanovi se sprovode dodatna testiranja radnika, dezinfekcija prostorija, a otkazane su i neke operacije koje nijesu hitne.

Zaraza je, kako prenosi Hina, najprije potvrđena kod 32-godišnjeg kliničkog farmakologa na odjeljenju intenzivne njege, koji je boravio u Italiji.

RADIO U ITALIJI

U Bosni i Hercegovini registrovan je još jedan slučaj koronavirusa, a testiranjem je potvrđeno da je koronavirusom zaražen muškarac srednjih godina koji je takođe radio u Italiji.

On je putovao u istom automobilu iz Italije s muškarcem koji je registrovan kao prvi slučaj osobe zaražene koronavirusom.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić rekao je da se radi o osobi koja boravište ima u Čelincu, a da su higijensko-epidemiološtke službe na terenu.

“Molim sve građane i sve do kojih dođemo da moraju da daju istinite informacije, broj telefona, boravište, jer ako to nije slučaj to može epidemiološku istragu da odvede u pogrešnom pravcu”, rekao je Šeranić i podsjetio da je zakonom definisano da su građani dužni da daju istinite informacije.

Osobe koje su bile u bliskom kontaktu s ovom osobom biti u izolaciji u narednih 14 dana.

SJEVERNA MAKEDONIJA

Vlada Sjeverne Makedonije produžila je danas do 13. marta preporuku da se odgode veliki javni skupovi i da se utakmice igraju bez publike zbog opasnosti od širenja koronavirusa.

Te mjere za prevenciju širenja novog koronavirusa Vlada u Skoplju je uvela 28. februara.

Kako se navodi u saopštenju, prihvaćena je preporuka Komisije za zarazne bolesti da Carinska uprava i turističke agencije redovno dostavljaju ažurirane spiskove sa podacima putnika koji ulaze u zemlju, kao i spiskove puitnika koji dolaze redovnim avionskim linijama.

Putnici koji dolaze iz regiona, gdje ima veći broj slučajeva koronavirusa, dodaje se, treba da se sami prijave zdravstvenim vlastima ako osjete simptome koji bi migli da budu posljedica kontakta sa tom zarazom.

MINISTAR POTVRDIO

Muškarac iz Subotice (43) prva je osoba oboljela od korona virusa u Srbiji.

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar potvrdio je na vanrednoj konferenciji za novinare da je registrovan prvi slučaj koronavirusa u Srbiji. Kako je ministar objasnio, riječ je o čovjeku koji ima 43 godina i koji je boravio u više navrata u Budimpešti. On se osjeća dobro, rekao je Lončar.

Lončar je izjavio da nema razloga za paniku.

“Bilo je pitanje sata kada će se desiti”, rekao je on.

Dodao je da je Srbija apsolutno spremna za koronavirus, rekavši da će se odraditi “sve što struka nalaže”.

Naglasio je da će se nastaviti sa transparentnim obaveštavanjem o slučaju koronavirusa u Srbiji.

Ministar zdravlja Srbije je objasnio da čovjeku koji je obolio od koronavirusa u Budimpešti živi sestra koja je imala respiratorne tegobe i temperaturu.

“Čovjek je bio krajnje odgovoran, samoizolovao se i poslao djecu na selo. Ostao je samo sa ženom koja mu je samo donosila hranu”, rekao je ministar.

Dodao je da je jutros stigao test koji je pokazao da je pozitivan na koronavirus.

“On je u izolaciji u bolnici u Subotici. Uzete su u rad analize svih osoba koje su bile u kontaktu sa njim”, rekao je Lončar.

Do 6. marta u nacionalnoj referentnoj laboratoriji Instituta Torlak testirano je ukupno 60 osoba.

KORONAVIRUS

U Hrvatskoj je povećan broj oboljelih od korona virusa i sada on iznosi 11, saopštio je jutros hrvatski štab civilne zaštite.

Novooboljeli je bliski kontakt jednog od dvoje oboljelih u Varaždinu.

Uz oboljele u Varaždinu još je troje zaraženih u Zagrebu, koji su iz bliskog kruga ljudi, kao i na petoro u Rijeci, takođe članova iste porodice.

Na predlog Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, ministar zdravstva Vili Beroš u četvrtak je proglasio opasnost od epidemije zaraznih bolesti kao administrativnu mjeru, koja mu omogućava da preraspoređuje ljude i opremu koja se nalazi u zdravstvenom sistemu.

Beroš je rekao da je epidemiološka situacija u Hrvatskoj trenutno obećavajuća i zadovoljavajuća, jer se radi samo o tri žarišta. On je objasnio da su svi kontakti oboljelih djelovanjem epidemiološke službe brzo detektovani i stavljeni pod kontrolu.  

BOŠKO JAKŠIĆ

Vašington insistira na brzini. Moskva poručuje da ne treba žuriti. Rusiji odgovara status kvo jer na taj način može kosovski problem da koristi kao ključni kanal svog uticaja na Srbiju, piše novinar Boško Jakšić, u novom autorskom tekstu koji prenosi Pobjeda.

Piše: Boško Jakšić

Da li se posle decenija krize koja je kulminirala proglašenjem kosovske nezavisnosti 2008, najduži i najopasniji konflikt Zapadnog Balkana približava kraju – kako žele Amerikanci, ili će se zadržati u zamrznutom stanju – kako žele Rusi?

Srpski predsednik Aleksandar Vučić postavljen je na raspeće interesa dve velike sile koje su region sa periferije prebacile na mapu njihovih strateških interesa, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti suočen sa otporom na domaćoj sceni.

BEOGRAD-BRISEL-PRIŠTINA

U središtu polemika je pitanje takse od 100 odsto koje je Priština krajem 2018. zavela na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, jedine dve države regiona koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Srpski izvoz na Kosovo je sa više od 450 miliona eura spušten na samo oko deset miliona, ali finansijska dimenzija odluke manje je važna od političke. Beograd je ukidanje carina postavio kao preduslov nastavka briselskog dijaloga koji je zbog toga i prekinut novembra 2018.

Evropska unija tada se bavila izborima za Evropski parlament, a posle toga usledili su meseci konstituisanja novih instutucija. Kosovski problem je i formalno potisnut u drugi plan, iako je i u godinama pre toga Brisel, kao zvanično jedini posrednik u dijalogu, delovao anemično, bezidejno i nedlučno. Bivša šefica diplomatije EU jednostavno je bila nedorasla izazovu.

Amerikanci su već krajem 2018. pokazali da nemaju nameru da više tolerišu evropsku sporost. Kako su i dotle, u senci, prisustvovali briselskim sastancima, nije im bilo teško da krenu u diplomatsku ofanzivu čijoj su brzini i intenzitetu kapitalno doprineli Rusi šireći svoj uticaj po Zapadnom Balkanu.

Predsednik Donald Tramp je decembra te godine uputio pismo predsednicima Vučiću i Tačiju u kome ih poziva da reše problem i podseća da bi bila ogromna šteta da se propusti ,,jedinstvena prilika za mir, bezbednost i ekonomski rast“. Predsednik Srbije je dva meseca kasnije uzvratio pismom tražeći podršku SAD za pronalaženje trajnog i održivog rešenja. Događaji se od tada odvijaju uočljivo brzo.

AMERIČKI PLAN

Beograd pozdravlja “nov pristup” Amerike. Vučić u avgustu 2019. izjavljuje da “mnogo više veruje” Džonu Boltonu, tadašnjem Trampovom savetniku za nacionalnu bezbednost, nego mnogim ljudima iz Stejt departmenta.

Bolton je nagovestio da bi moglo da se razgovara o ideji ,,razgraničenja“, razmene teritorija između Srbije i Kosova koju je Vučić potom lansirao kao sopstvenu, iako je i Mogerini nagoveštavala da se o tome tajno razgovaralo u Briselu.

I dok se šef srpske diplomatije zahvaljivao Vašingtonu pozivajući Srbe koji žive u SAD da glasaju za Trampa, EU je, predvođena Nemačkom, stala na stanovište da bi bilo kakva promena granica mogla da vodi širenju sukoba po Zapadnom Balkanu. Tačijevi politički protivnici u Prištini otvorili su oštru kampanju protiv predsednika optužujući ga da pregovara na svoju ruku.

U septembru, samo mesec dana pošto je Stejt department imenovao Metju Palmera za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, po medijima kruže skice tajnog plana: podela Kosova, očuvanje celovitosti BiH uz ustupke Republici Srpskoj, veća autonomija za Albance u Severnoj Makedoniji, ekonomski paket od deset milijardi dolara…

Da su Amerikanci rešeni da kosovski problem bez prevelikog čekanja pošalju ad akta, potvrđeno je kada je u oktobru Ričard Grenel imenovan za Trampovog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Grenel, lični prijatelj šefa Bele kuće i ambasador u Berlinu, dobio je priliku da pokaže da je tvrd pregovarač, da ne trpi mnogo oponiranja i da – po uzoru na svog šefa – posao koga se prihvati želi da obavi uspešno i brzo.

Grenel je za kratko vreme ostvario više nego EU godinama. Za manje od mesec dana od početka ove godine, SAD su osigurale dva sporazuma između Srbije i Kosova: o uspostavljanju avio-linije, železnice i izgradnji auto-puta.

Grenel je Prištini poručio da bezuslovno ukine takse. Premijer Kurti shvatio je da nije u poziciji da se suprotstavi Amerikancu koji je odmah zahtevao ukidanje taksi, kao što je to tražila i EU koja se, posle konstituisanja novih institucija, tek priprema za konkretniji angažman u rešavanju konflikta.

Vašington insistira na brzini. Moskva poručuje da ne treba žuriti. Rusiji odgovara status kvo jer na taj način može kosovski problem da koristi kao ključni kanal svog uticaja na Srbiju, da se predstavlja kao zaštitnik ,,srpskog Kosova“, da umješno naplaćuje zahvalnost Srbije. Sutuacija je počela da se raščišćava: ukidanje kosovskih taksi, prekid srpske kampanje, obnova dijaloga koji je u hibernaciji…

Ali, zbog spremnosti da ukine takse, opozicija Kurtija optužuje da je ,,varalica, prevarant i slabić“. Bivši premijer Ramuš Haradinaj kaže da se ,,predao Srbiji, što je početak povratka Srbije i Rusije na Kosovo“. Tačijev savetnik naziva ga ,,plitkim“.

Uprkos tome, Kurti u pismima Trampu i državnom sekretaru Majk Pompeu obećava da će Kosovo 15. marta početi sa ukidanjem taksi na sirovinske proizvode, dok bi one u potpunosti bile ukinute od 1. aprila ukoliko Srbija ukloni trgovinske barijere sa Kosovom i prekine kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

BEOGRAD NA POTEZU

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je tu kampanju hvalio kao lični uspeh, baš kao i sprečavanje prijema Kosova u Unesko ili Interpol. Odustajanje ne bi trebalo da je problem, ali najteže tek predstoji iako Vučić nema ozbiljan otpor opozicije u zemlji, jer ona i nema izgrađen stav oko Kosova.

Sada je Beograd na potezu. Vučić se žali na ,,narod“ koji ne želi rešenje koje je ponudio pre tri godine – razgraničenje. Zašto bi srpska javnost bila kriva kada, sem te reči, ništa drugo nije znala o planu? Ako je neko oborio ideju razgraničenja, onda je to nemačka kancelarka. Možda je taj plan direktna žrtva tenzičnih odnosa Angele Merkel i Trampa, ali svakako nije “narod”.

Vučić sada očekuje “usaglašeni plan zapadnih saveznika”;”svejedno da li će prvo Evropljani ili Amerikanci izaći s tim”. Kada, to je otvorena opcija, ali ne sumnja da se radi o ponudi koju “ne možemo da prihvatimo, a ne bi smeli da odbijemo”. Zvuči kao reči proročice Pitije, ali je jasno o čemu se radi: rešenju konflikta na bazi uzajamnog priznavanja Srbije i Kosova.

Američka administracija nikada nije krila da svako rešenje podrazumeva uzajamno priznavanje. Tako kažu i u Prištini. Odnosi Srbije i Kosova moraju se rešavati u okviru dijaloga “koji bi kulminirao uzajamnim priznanjem”, ističe Kurti.

Kako je decenijska mantra raznih beogradskih političara da Srbija ,,nikad to neće učiniti“, Vučić se našao u ozbiljnim problemima kojima je sam kolosalno doprineo u vremenima dok je bio u nacionalističkoj Radikalnoj stranci Vojislava Šešelja i u Vladi Slobodana Miloševića.

“Ne brinite, tad ću da uradim ono što je najbolje za Srbiju, ali svakako neću da prihvatim ono što bi bila sramota Srbije ili ponižavanje Srbije”, kaže Vučić svestan da je u poziciji da on objasni “narodu” šta je sramota, a šta nije. Dodatno pripremajući teren, javnosti poručuje da bi odbijanje zapadnog plana moglo da vodi sankcijama prema Srbiji, a to bi predstavljalo ,,strašan problem“.

INSISTIRANJE VAŠINGTONA

Vašington insistira na brzini. Moskva poručuje da ne treba žuriti. Rusiji odgovara status kvo jer na taj način može kosovski problem da koristi kao ključni kanal svog uticaja na Srbiju, da se predstavlja kao zaštitnik ,”srpskog Kosova”, da umešno naplaćuje zahvalnost Srbije.

Sutuacija je počela da se raščišćava: ukidanje kosovskih taksi, prekid srpske kampanje, obnova dijaloga koji je u hibernaciji…

Da su Amerikanci rešeni da kosovski problem bez prevelikog čekanja pošalju ad akta, potvrđeno je kada je u oktobru Ričard Grenel imenovan za Trampovog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Grenel, lični prijatelj šefa Bele kuće i ambasador u Berlinu, dobio je priliku da pokaže da je tvrd pregovarač, da ne trpi mnogo oponiranja i da – po uzoru na svog šefa – posao koga se prihvati želi da obavi uspešno i brzo

Posle nedavne Vučićeve posete Vašingtonu i njegovog susreta sa Tačijem, raste uverenje da će rešenje za decenijski problem oko Kosova biti neki Pax Americana. “Amerika nam je potrebna kao prijatelj, a ne kao neko sa kim ćemo tobože da se bijemo, pošto je to kao da sa Tajsonom uđete u ring”, rekao je predsednik Srbije posle susreta sa državnim sekretarom Pompeom iako je po povratku u Beograd demantovao da je postignut dogovor.

Tači je izjavio da “i Kosovo i Srbija treba da iskoriste ovaj zamah i priliku iz Vašingtona. Za proces postizanja konačnog sporazuma od vitalnog je značaja da obe strane, i Kosovo i Srbija danas imaju poverenje u rukovodstvo SAD da se putem njih može postići konačni dogovor”.

“Odnosi Kosova i Srbije su od izuzetne važnosti za administraciju Donalda Trampa”, objavio je potom na Tviteru američki Savet za nacionalnu bezbednost.

Rešenje će svakako morati da sačeka aprilske izbore u Srbiji. Lider vladajuće Srpske napredne stranke sprema se da na izborima napravi zalihu podrške koja će se bez sumnje urušiti kada bude potpisao famozni “pravno obavezujući sporazum” sa Kosovom.

Ali, on je upravo za to i pravljen 2008. kada je napustio radikale.