U HRVATSKOJ

U požaru koji je rano jutros izbio u menzi đačkog doma Srednje škole u Kaštel Štafiliću, u Hrvatskoj izgorjeli su kuhinja i menza, prenose hrvatski mediji.

Požar je izbio oko 4 sata. Vatrogasci su vatru stavili pod kontrolu dva sata kasnije.

Kuhinja i menza u potpunosti su izgorjele, a krov se urušio.

“Šteta je velika. Na teren su izašla 22 vatrogasca u šest vozila”, rekao je za Dnevnik.hr Roko Maletić iz DVD-a Kaštela.

Intervencija i dalje traje.

NOVI SAD – SUBOTICA

Dvije osobe su poginule u sudaru voza i automobila na pruzi Novi Sad – Subotica kod stanice Zmajevo, saopštio je Srbija Kargo.

Kako je navedeno, nesreća se dogodila na pružnom prelazu obezbijeđenom znacima vertikalne drumske signalizacije, na kojem su se sudarili automobil i teretno vozilo.

Vozač i suvozač iz putničkog vozila nastradali su na licu mjesta.

Tranzitni teretni voz je saobraćao iz Makedonije prema Mađarskoj, a saobraćaj je ponovo uspostavljen u četiri časa poslije ponoći.

33,5 MILIJARDI

Slovenija je prošle godine ostvarila rekordan izvoz od 33,5 milijardi eura, ali za razliku od ranijih godina i deficit u robnoj razmjeni od 564 miliona eura, jer je uvoz rastao brže od izvoza.

Izvoz je u prošloj godini iznosio 33,5 milijardi eura, što je porast od 8,5 odsto u odnosu na 2018. godinu, dok je uvoz porastao 10,9 odsto i dostigao takođe rekordne 34 milijarde eura, objavio je slovenački statistički ured.

Na države članice EU odnosi se 73,7 odsto cjelokupnog izvoza po vrijednosti kao i 73 odsto izvoza, što je blago smanjenje udjela zajedničkog europskog tržišta u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmjeni, prenosi SEEbiz.

Istovremeno je povećan udio izvozno-uvoznih aktivnosti s trećim državama, premda tržište EU i dalje ostaje najvažnije za Sloveniju.

Njemačka s 18,9 postotnim udjelom u ukupnom izvozu i dalje ostaje vodeći slovenački spoljnotrgovinski partner, a slijede Italija sa 11,6 odsto, Hrvatska 8,6 odsto, Austrija 6,8 odsto i Švajcarska 6,7 odsto.

Kada je riječ o uvozu u Sloveniju, na prvom mjestu je opet Njemačka sa 16,1 odsto, a slijede Italija sa 14 odsto, Austrija deset odsto i Hrvatska pet odsto.

KURTI

Dijalog sa Beogradom mora da bude dobro pripremljen, jer se ne smije dozvoliti da još jednom propadne, kazao je novi kosovski premijer Aljbin Kurti.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa on je ocijenio da je izaslanik američkog predsjednika za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel, dao novu energiju pregovorima.

“On smatra da bi dogovor između Kosova i Srbije privukao mnogo više investicija u našem regionu. To može da bude slučaj, ja to uopšte ne negiram i mislim da bi naš dogovor bio primamljiv za spoljne investicije i u Kosovo i u Srbiju”, rekao je Kurti.

On je ponovo da će taksu od 100 odsto na srpsku robu zamijeniti principom reciprociteta u odnosima s Beogradom.

Kurti je precizirao da to, između ostalog, znači da se i u Srbiji priznaju kosovska dokumenta, trgovinske deklaracije i diplome, kao što se srpske priznaju na Kosovu.

“To su veoma važne stvari za život i albanskog i srpskog naroda, svih građana i treba da mi, kao političari, institucije i vlade, pomažemo našim ljudima”, rekao je Kurti.

On je istakao da dijalog treba da bude pripremljen i da bi to trebalo da se desi ove godine.

“Mi smo spremni za principijelni dijalog, ne smijemo da previše odugovlačimo, ali takođe ne treba ni da žurimo, pa da propadne dijalog”, rekao je Kurti.

KFOR SAOPŠTIO

Komandant KFOR-a, Mišele Risi u ime Kosova i generalni direktor Ministarstva spoljnih poslova Islanda, Arnor Sigurjonson potpisali su danas sporazum kojim Island dobija pravo da upravlja niskim vazdušnim prostorom Kosova, saopšteno je iz KFOR-a.

U saopštenju KFOR-a se kaže da, na osnovu Rezolucije 1244 SB UN-a iz 1999. i Vojno tehničkog sporazuma iz Kumanova, komandant KFOR-a je zadužen za bezbjednost nad niskim vazdušnim prostorom Kosova, koji je zatvoren za civilni vazdušni saobraćaj, sem letova za i sa aerodroma Priština.

“Sporazum će doprinijeti i neprekidnim naporima za promovisanje normalizacije odnosa između Beograda i Prištine u okviru dijaloga kojim posreduje EU”, kaže se u saopštenju KFOR-a.

LONČARU ŽAO, ALI…

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je danas da mu je žao ako se neko osjetio uvrijeđen ili diskriminisan, poslije njegove izjave o Crnogorcima na rukovodećim mjestima u srpskom zdravstvu.

Iako tvrdi da mu nije bila namjera da vrijeđa, Lončar je poručio da svi treba da znaju da Srbija nije “džak za udaranje”.

“Meni je stvarno žao ako se neko našao uvrijeđen ili diskriminisan. Svi znaju da ja nisam čovjek koji mrzi, ili koji bi, ne daj bože, nekog diskriminisao. To apsolutno ne stoji”, rekao je Lončar srpskim novinarima, komentarišući reakcije izazvane njegovom ranijom izjavom, da u Srbiji ima Crnogoraca koji još srpski jezik nijesu naučili, te da se on trudi da ih u resoru zdravlja bude što manje, ili da ih ne bude.

Lončar je dodao da “živimo u vremenu kada je svaka izjava podložna manipulaciji, spinovanju, vađenju iz konteksta, te ponovio da on nikoga ne mrzi”.

Srpski ministar je juče, gostujući na O2 televiziji, izjavio da “gleda da nema” Crnogoraca u njegovom resoru, a zatim apelovao na pripadnike crnogorske nacionalnosti u Srbiji da “nauče srpski”.

VUČIĆ O IZJAVAMA KURTIJA

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ocijenio je danas da je najava premijera Kosova Aljbina Kurtija o ukidanju taksi na robu iz Srbije i BiH dobra, ali da ljudi potcjenjuju štetu koju je ta ekonomska mjera nanijela.

Vučić je za Radio-televiziju Srbije rekao da uvođenje reciprociteta prema Srbiji razumije, jer kako je naveo, Kurti mora nešto da ponudi svom narodu.

Upitan da li će se sastati sa Kurtijem nakon što je najavio da će Srbiju tužiti za genocid na Kosovu, Vučić je kazao da je Kurti predstavnik Albanaca.

“On je izbor Albanaca. Ko smo mi da kažemo ko su njihovi predstavnici. To njih tamo pitaju: ‘Kako možete da se sastajete sa Srpskom listom koja je pod uticajem Vučića'”, dodao je on.

Povodom navoda da će specijalni izaslanik Evropske unije u pregovorima Beograda i Prištine biti Miroslav Lajčak, Vučić je rekao da će – ko god bude imao tu ulogu, biti pod snažnim uticajem Njemačke.

“Lajčak je iskusan, veoma obrazovan i inteligentan čovjek sa izuzetnom saradnjom sa Berlinom”, rekao je Vučić.

On je najavio da će se u narednih mjesec dana sastati sa njemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Govoreći o ekonomiji Srbije, on je istako da je Srbija “zvijezda učenika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)”.

AMERIKANKA

Službenica Ujedinjenih nacija izvršila je samoubistvo u centru Beograda, a njeno tijelo pronađeno je u iznajmljenom stanu u ulici Svetozara Markovića.

Mediji prenose da je riječ o Amerikanki francuskog porijekla koja je radila za Ujedinjene nacije i bavila se 13 godina humanitarnim radom u SAD, ali i azijskim i afričkim državama, kao i u Srbiji.

Bavila se pitanjima izbjeglica, ljudskim pravima, zaštitom djece, a bila je angažovana u UNHCR od 2011.

Prije Srbije boravila je u Libanu, Maleziji, Čadu i Keniji.

VARHELJI U BEOGRADU

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je danas u Beogradu da EU novom metodologijom u procesu proširenja želi da osnaži veze sa zemljama Zapadnog Balkana, a posebno s onima koje su već počele pregovore o članstvu.

“Postoji napredak, želim da ga ubrzam, radiću na tome zajedno sa Srbijom. Volio bih da do kraja mog mandata bar jedna zemlja regiona bude spremna za pristupanje Uniji. To je moja misija za naredne 4,5 godine i nadam se da ću u Srbiji za to imati puno partnerstvo”, rekao je Varheji.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare poslije sastanka s predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Varhelji je ponovio da je obnovljena metodologija pristupnog procesa koja se zasniva na četiri principa (kredibilnost, predvidljivost, dinamika i političko vođstvo) prvi stub strategije Evropske komisije.

Drugi elemnet tog plana je otvaranje pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom prije majskog Samita EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu, a treći je nova strategija ekonomskog razvoja i investicija za cijeli region koju EU želi da stavi na sto na zagrebačkom samitu, naveo je Varheji.

“Na Samitu u Zagrebu želimo da stavimo na sto novu strategiju ekonomskog razvoja i investicija za sve zemlje Zapadnog Balkana kako bi se i ekonomije i društva tog regiona približili EU. Treba da pomognemo tim zemljama da stvore otpornu i funkcionalnu tržišnu ekonomiju, da podignemo na viši nivo životni standard građana, da stvorimo privredni rast i nova radna mjesta”, rekao je Varhelji.

Za novu metodologiju u procesu pristupanja Uniji, Varhelji ja kazao da treba da doprinese da taj proces bude više predvidiv i za članice Unije i za zemlje Zapadnog Balkana.

“Kada se postigne određeni rezultat, treba to da prepoznamo. Ako nema napretka ili ima nazadovanja, treba da idemo korak unazad”, naveo je evropski komesar.

On je dodao da evropska perspektiva nije data “zdravo za gotovo”, već da i Srbija i svaka zemlja koja želi da se pridruži EU “mora da radi na tome”.

“Čitava ideja koja stoji iza nove metodologije jeste da pokušamo da učinimo proces više politički i da razgovaramo o zajedničkim problemima. Imamo širu perspektivu, ne seckamo probleme na deliće, nego imamo bolju sinergiju čitavog procesa i nadam se bolju dinamiku”, rekao je Varhelji.

On je ukazao i na važnost rešavanja kosovskog probnlema i naveo da odnosi Srbije i Kosova predstavljaju ključno pitanje za cijeli region.

“Svi gledamo u obje zemlje kako bi mogle da dođu do dugoročnog, mirnog rješenja. Lično sam spreman da pomognem, znam da je to veoma osjetljiva stvar, vrlo sam oprezan kad je reč o miješanju u to pitanje. Prvi korak koji Kosovo mora da napravi je da ukine takse, bez toga biće veoma teško, možda i nemoguće, da se obnove razgovori”, kazao je Varhelji.

On je naveo da je regoionalna saradnja prioritet koji će se EU truditi da ojača i kroz novu metodologiju i kroz Samit u Zagrebu.

“Dobrodošlo je sve što region može da učini kako bi olakšao kretanje i trgovinu. Zato je inicijativa Mini Šengen dobrodošla. Ona treba da bude otvorena i za ostatak regiona, ohrabrujem zemlje da učestvuju u tome, jer će to donijeti promjene ljudima i privredama i dati opipljive rezultate”, dodao je evropski komesar.

SRPSKI MINISTAR

Ministar zdravlja u Vladi Repubilke Srbije Zlatibor Lončar kazao je da vodi politiku da Crnogoraca ne bude u njegovom resoru.

“U Crnoj Gori se desio narod. Milo (Đukanović) je potcijenio narod, a precijenio neke koji rade oko njega koji su mu obećavali da će stvar da drže pod kontrolom. On je sve nervozniji, narod ima svoju misiju u kojoj ne može da izgubi. Vidite, imate sada na zajedničkom stavu narod i državu Srbiju koja ne pravi loše poteze koja filigranski vode dobru politiku tamo”, kazao je Lončar, gostujući na srpskoj TV O2.

Srpski ministar zdravlja kritikovao je ponašanje pojedinih direktora srpskih preduzeća porijeklom Crnogoraca, koji, kako je kazao, još nijesu naučili srpski jezik i naglasio da se, kao ministar zdravlja, “trudi da ne zapošljava Crnogorce u svom resoru”.

“Mi u Crnoj Gori nemamo ni jednog direktora ili bilo šta da se izjašnjava kao Srbin, a ovdje na mnogo vodećih mjesta imamo te Crnogorce koji još nijesu ni srpski naučili, ne znaju srpski da pričaju”, kazao je Lončar.

Upitan da li ima Crnogoraca u zdravstvu, odgovorio je da vodi politiku da Crnogoraca ne bude u njegovom resoru.

“Gledam da ih nema. Srbija ima dovoljno onih koji znaju srpski da pričaju i koji zaslužuju da budu. Ne omalovažavam nikoga. Jednostavno, ako želite da živite u Beogradu, ako želite da budete direktor ili na na nekoj funkciji, naučite srpski!”, ocijenio je Lončar.