AMBASADA U TIRANI

Prema do sada dostupnim podacima, u zemljotresu koji je jutros potresao Albaniju nema stradalih ili povrijedenih crnogorskih drzavljana, saopsteno je iz Ministarstva vanjskih poslova.

“Ambasada Crne Gore u Tirani je u stalnom kontaktu sa nadleznim organima. Prema dosadasnjim raspolozivim informacijama, nema saznanja da je u zemljotresu stradao ili povrijeden neko od crnogorskih drzavljana”, navodi se su saopstenju.

Kako je navedeno, javnost ce biti blagovremeno obavjestena ukoliko bude novih informacija.

Broj telefona Ambasade Crne Gore u Albaniji je +35 542 261 390

6,2 PO RIHTERU

Snazan zemljotres jacine 6,2 stepen po Rihteru pogodio je rano jutros Albaniju, a jacina potresa koja se osjetila i u Crnoj Gori uznemirila je gradane nase zemlje.

Prema preliminarnim podacima Zavoda za seizmologiju, zariste ovog zemljotresa locirano je na dubini od 12 km.

“Sektor za seizmologiju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju u tri casa i 56 minuta registrovao je razoran zemljotres, sa epicentrom 12 km jugoistocno od Draca. Jacina zemljotresa u zaristu iznosila je 6.1 stepen Rihterove skale”, navode iz Zavoda.

Mediji u Albaniji javili su da je jacina potresa bila 6,4 stepena po Rihterovoj skali.

Kako su saopstili, na osnovu teorijskog modela makroseizmickog polja ovog regiona, magnitude zemljotresa i dubine hipocentra, ovaj zemljotres je mogao izazvati velike materijalne stete u epicentralnom podrucju.

Snaznom zemljotresu u Albaniji prethodilo je nekoliko slabijih potresa izmedu 2,8 i cetiri stepena po Rihterovoj skali.

Naime, kako je objavljeno na sajtu Zavoda za seizmologiju, prvi potres jacine 3,4 stepena bio je oko 22 sata, sljedeci jacine 4 stepena oko 2:50h.

Treci potres jacine 2,8 desio se pola sata kasnije (oko 3.22h), dok je najjaci uslijedio u 3:56. Posljednji potres zabiljezen je ispred pet casova i bio je jacine 3,7 stepeni po Rihteru.

Citaoci Portala RTCG javljaju da se, osim u Podgorici, zemljotres osjetio i na sjeveru i na jugu zemlje, ali i u Nisu, Jagodini, Kraljevu, Skoplju, na Kosovu…

Hrvatski mediji javljaju da se potres snazno osjetio i u toj zemlji, narocito na podrucju Dubrovnika.

Na Tviteru su objavljeni snimci ostecenih zgrada u regionu albanskog grada Draca, dok se na ulicama tog grada mogu vidjeti uznemirani gradani koji su izasli iz svojih stanova.

CRNA GORA-SRBIJA

Zakljucivanjem i implementacijom sporazuma o granicnim prelazima i pogranicnom saobracaju, posebno uspostavljanjem zajednickih granicnih prelaza, obezbijedice se zajednicka granicna kontrola principom jednog zaustavljanja, saopsteno je na prvoj sjednici Mjesovite crnogorsko-srpske komisije za pracenje sprovodenja sporazuma izmedu Vlade Crne Gore i Vlade Republike Srbije o granicnim prelazima za medunarodni i pogranicni saobracaj.

Posebna paznja je posvecena regulisanju rezima pogranicnog saobracaja, kako bi se stanovnistvu nastanjenom u pogranicnim podrucjima obje drzave olaksalo kretanje i prelazenje zajednicke drzavne granice, u namjeri da razvijaju i unapreduju privrednu, obrazovnu, zdravstvenu, socijalnu, kulturnu, sportsku i druge vidove saradnje.

Na sastanku predstavnika ministarstava unutrasnjih poslova, Carine i inspekcijskih sluzbi Crne Gore i Republike Srbije konstituisana je Mjesovita crnogorsko-srpska komisija za pracenje sprovodenja sporazuma izmedu Vlade Crne Gore i Vlade Republike Srbije o granicnim prelazima za medunarodni i pogranicni saobracaj.

“Sastanak je bio prilika da se razmotri dinamika aktivnosti na implementaciji sporazuma o otvaranju granicnih prelaza Dobrakovo – Gostun, Rance – Jabuka, Dracenovac – Spiljani, Bijelo Polje – Vrbnica, odredivanje lokacija buducih zajednickih granicnih prelaza i tehnickih parametara, u Cemernu (Crna Gora) i Godovu (R.Srbija), izrada zajednickog projektnog zadatka za izradu projektne dokumentacije i dinamika izgradnje zajednickih granicnih prelaza”, saopsteno je iz Ministarstva unutrasnjih poslova

Teme sastanka bile su i aktivnosti na otvaranju granicnog prelaza za pogranicni saobracaj Vrbnica (R. Srbija), na putnom pravcu Sjenica – Bijelo Polje.

“Posebna paznja je posvecena regulisanju rezima pogranicnog saobracaja, kako bi se stanovnistvu nastanjenom u pogranicnim podrucjima obje drzave olaksalo kretanje i prelazenje zajednicke drzavne granice, u namjeri da razvijaju i unapreduju privrednu, obrazovnu, zdravstvenu, socijalnu, kulturnu, sportsku i druge vidove saradnje, uvazavajuci cinjenicu da je saradnja izmedu stanovnistva pogranicnih podrucja osnov dobre saradnje susjednih drzava”, navodi se u saopstenju.

Prilog Sporazuma o regulisanju rezima pogranicnog saobracaja su i 21 prelazno mjesto za prelazenje drzavne granice van sluzbeno otvorenih granicnih prelaza, u skladu sa potrebama lokalnog stanovnistva u pogranicnim opstinama Crne Gore – Pljevlja, Bijelo Polje, Petnjica i Rozaje i pogranicnim opstinama Republike Srbije – Priboj, Pljevlja, Sjenica, Tutin i Novi Pazar.

“! Gradani Crne Gore i Republike Srbije koji zive u ovom pogranicnom podrucju, imace mogucnost za prelazenje drzavne granice van zvanicno otvorenih granicnih prelaza u rezimu pogranicnog saobracaja”, navode iz MUP-a.

Zakljucivanjem i implementacijom sporazuma o granicnim prelazima i pogranicnom saobracaju, posebno uspostavljanjem zajednickih granicnih prelaza, obezbijedice se zajednicka granicna kontrola principom jednog zaustavljanja.

“Takode, dogovorena je dinamika izgradnje zajednickog granicnog prelaza Cemerno – Granica, u Cemernu (Crna Gora), na putnom pravcu Pljevlja – Priboj i izgradnja zajednickog granicnog prelaza Vuca – Godovo, u Godovu (R. Srbija), na putnom pravcu Rozaje – Tutin”, zakljucuje se u saopstenju.

RADOVI PRI KRAJU

Sanacija gradskih saobracajnica u opstini Kolasin privodi se kraju. Na ovom poslu angazovano je podgoricko preduzece “Bemaks”, na osnovu ugovora sa Upravom javnih radova, u vrijednosti od 134 hiljade eura, saopsteno je iz UJR.

Zahvaljujuci povoljnim vremenskim uslovima, zavrsena je priprema za asfaltiranje, a prije nekoliko dana pocelo je i postavljanje zavrsnog asfaltnog sloja.

“U skladu sa prioritetima lokalne uprave, novi asfalt bice postavljen u Ulici Milivoja Bulatovica do zaobilaznice, zatim u ulicama Radosa Maskovica, Jagosa Simonovica, Mojkovackoj do trga, Mojkovackoj II, kao i na dijelu ulica Dunje Dokic i Ranka i Strahinje Milosevic”, naviodi se u saopstenju i dodaje:

“Realizacijom ovog posla bice znacajno unaprijeden kvalitet saobracajne infrastrukture u gradu, sto je posebno znacajno sa aspekta turistickog imidza.”

NASTAVLJEN PROJEKAT

Nastavljen je projekat “Za ljepse zdravstvene ustanove” kompanije Cerovo u saradnji sa RTCG i Ministarstvom zdravlja. Pocelo je renoviranje toaleta i kupatila na Odjeljenju ginekologije, Opste bolnice Bar. Ako ne bude nepredvidenih radova, rok za zavrsetak renoviranja je 20 dana.

KAMPANJA POKRENI CUTNJU

Organizacija za evropsku saradnju i bezbjednost (OEBS) pokrenula je, u jugoistocnoj i istocnoj Evropi, kampanju protiv nasilja nad zenama, pod nazivom Prekini cutnju.

Kampanja, koju je podrzala i Misija OEBS-a u Crnoj Gori, zasnovana je na rezultatima Studije o dobrobiti i bezbjednosti zena, koju je ta medunarodna organizacija sprovela prosle godine.

Iz Misije su povodom obiljezavanja 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, pokrenuli kampanju u jugoistocnoj i istocnoj Evropi pod nazivom Prekini cutnju, zasnovanu na rezultatima OEBS-ove Studije o dobrobiti i bezbjednosti zena, sprovedene prosle godine.

“OEBS-ova studija intervjuisala je vise od 15 hiljada zena i obuhvatila Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Sjevernu Makedoniju, Srbiju, Moldaviju i Ukrajinu. Istrazivanje je sprovedeno i na Kosovu”, istice se u saopstenju.

Kako su naveli, u Crnoj Gori je u istrazivanju ucestvovalo vise od 1,2 hiljade zena, gdje je anketom utvrdeno da su zene svih uzrasta i krajeva dozivjele ili fizicko ili psihicko nasilje.

“Skoro svaka deseta anketirana zena kazala je da je od svoje 15. godine dozivjela fizicko i/ili seksualno nasilje od nekoga ko nije njihov partner, a skoro svaka peta zena dozivjela je fizicko i/ili seksualno nasilje od strane intimnog partnera”, kaze se u saopstenju.

Podaci anketa, kako su dodali, pokazuju i da je psiholosko nasilje od strane partnera od njih pet iskusilo vise od dvije zene.

“Iako je vecina zena upoznata sa postojanjem posebnih servisa za zene koje su pretrpjele nasilje, malo njih je pristupilo koriscenju takvih servisa ili prijavilo nasilje policiji. Sramota, ekonomska zavisnost, strah od odmazde pocinioca i nepovjerenje u servise neke su od glavnih prepreka za prijavljivanje”, navodi se u saopstenju.

Podaci iz istrazivanja nijesu samo za politicare i zakonodavce, vec i za gradane, institucije koje sprovode zakone i nevladine organizacije.

“Misija je posvecena radu sa Parlamentom, Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i opstinama u cilju promovisanja rodne ravnopravnosti i spremna je da nastavi takvu saradnju”, dodaje su u saopstenju.

Iz Misije su kazali da je vazno podrzati zene kojima je pomoc potrebna.

“Koristite telefonske linije – javite se i prekinite cutnju. Pozovite 080 111 111”, zakljucuje se u saopstenju.

ZZZ

U Crnoj Gori ove sedmice je 37,56 hiljada nezaposlenih, 0,9 odsto vise nego prethodne, pokazuju podaci Zavoda za zaposljavanje (ZZZ).

Stopa nezaposlenosti, prema izvjestaju ZZZ, porasla je sa proslosedmicnih 16,05 odsto na 16,19 odsto.

Najveca stopa, 32,7 odsto, zabiljezena je u julu 2000, dok je najniza bila u avgustu 2009. godine, 10,1 odsto.

Zavod je od pocetka godine evidentirao 11,91 hiljadu novozaposlenih.

Od pocetka godine oglaseno je 30,43 hiljade slobodnih radnih mjesta.

ISPOVIJEST

Medunarodni je dan borbe protiv nasilja nad zenama. Ekipa TVCG razgovarala je sa jednom 42-godisnjakinjom koja je bila zrtva. Nakon dvije decenije braka, ohrabrila se da pobjegne i utociste pronade u Sigurnoj zenskoj kuci. Razvela se, a sada pokusava da postane staratelj mladem djetetu i da vrati davno zaboravljeni zivot.

“Od kuce sam otisla nakon noci u kojoj nisam bila sigurna da cu da docekam jutro. To nije bilo prvi put, ali sam tada osjecala najveci strah”, kazala je zrtva nasilja iz Podgorice.

Na napustanje doma odlucila se nakon 20 godina braka. Vec na pocetku zajednickog zivota, kako kaze, suprug je poceo da se ponasa nasilnicki.

“Mislila sam da je greska u meni, da sam glupa, ogranicena. Njegov stav prihvatala sam da je tacan. Gubitak samopouzdanja. Vremenom je dolazilo i do fizickog maltretiranja. Stvar prazne price, da zivim sa strahom 24 sata”, dodala je.

Osim ovog klasicnog tipa nasilja nad zenama, danas je sve zastupljenije onlajn nasilje.

“Vrlo cesto dolazi to tih komunikacija putem drustvenih mreza”, kazao je Slavko Milic iz Uprave policije.

Zrtve su cesto udate zene koje, nezadovoljne bracnim zivotom, stupe u komunikaciju sa drugim muskarcima.

“Upoznaju se sa predatorima. Vrlo cesto su to ucjene novcane prirode. Jedna zena je morala da da 10 hiljada na koliko je bila ucijenjena”, kazala je Ljiljana Raicevic iz NVO “Sigurna zenska kuca”.

Raicevic napominje da nakon pocinjenog djela nasilnici moraju da budu udaljeni, a ne da se poslije zatvora vrate kuci. Nije zadovoljna ni kaznenom politikom.

“Mi nijesmo zadovoljni kaznenom politikom”, istakla je Raicevic.

Da se rane zrtava porodicnog nasilja tesko zacjeljuju, cak i kada nasilnici dobiju zasluzenu kaznu, pokazuje primjer sagovornice s pocetka price. Iako je izasla iz pakla nasilja, i dalje se ne osjeca bezbjedno.

“Ne osjecam se jos uvijek bezbjedno”, kazala je zrtva nasilja.

Nazalost, ona ni slobodu ne vidi kao nesto sto je na dohvat ruke.

“Trenutno nisam sigurna da znam odgovor na to pitanje”, kazala je.

Nemanja Zivaljevic, TVCG