PUT KA EU

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u Briselu da je Kolegijum komesara Evropske unije (EU) danas usvojio novu metodologiju procesa pristupanja EU čija je svrha da se ponovo uspostavi vjerodostojna perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU.

Na konferenciji za novinare poslije sastanka Kolegijuma, Varhelji je rekao da bi zemlje članice EU trebalo da odobre novu metodologiju prije majskog Samita EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu, parlalelno sa pokretanjem pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom.

“Revidirana metodologija jedan je od tri kolosjeka na kojima ćemo raditi. Uoči samita u Zagrebu, parlalelno ćemo raditi na otvaranju pristupnih pregovora sa Sjevrenom Makedonijom i Albanijom i izaći sa planom za ekonomski razvoj i ulaganja na Zapadnom Balkanu”, kazao je Varhelji.

Varhelji je rekao da se revidirana metodologija pristupnih pregovora sa EU kao “prvi element nove strategije koji je predstavila nova Evropska komisija” zasniva na četiri osnovna prinicpa: kredibilitetu, jačem političkom vođstvu, dinamici i predvidivosti.

“To su načela kojima želimo da osiguramo da proces bude vjerodostojniji, dinamičniji i snažnije politički vođen”, kazao je Varhelji i dodao da je novu metodologiju “možda bolje zvati procedurom ili postupkom”.

On je rekao da dokument predviđa da jačanje dinamike pregovaračkog procesa bude postignuto tematskim grupisanjem pregovaračkih poglavlja i dodao da će biti šest takvih grupa poglavlja.

Grupa sa najvažnijim, fundamentalnim poglavljima imaće ključnu ulogu, biće prva otvorena, a poslednja zatvorena.

U slučaju završetka važnih reformi, vremenski okvir od otvaranja grupe do zatvaranja poglavlja trebalo bi da bude ograničen, poželjno na godinu dana, dodao je.

Varhelji je rekao da nova metodlogija predviđa snažnije podsticaje od EU u slučaju napretka kandidata, ali i negativne posljedice ako napredak izostane.

“Dokument predviđa mogućnost da se okrene tok pregovora, da možemo da vratimo proces priustupanja korak unazad ako države ne učine ono što se od njih traži”, naveo je Varheji.

On je rekao da je “suspenzija fondova jedna od mogućnosti” i da će EU posegnuti za njom “ako bude potrebno”.

“Treba biti proporcionalan i voditi računa o nivou nedovoljnog napretka. Možemo da prekinumo pregovore samo za neka poglavlja koja su bila otvorena, a možemo i u potpunosti da obustavimo pregovore ako zemlja načini veliki korak nazad”, dodao je.

Varhelji je kazao i da je potrebno veće uključivanje država članica EU u postupak praćenja napretka zemalja kandidata i dodao da postoji plan da stručnjaci EK zajedno sa stručnjacima članica Unije “idu na teren” i procjenjuju postignuća određene zemlje.

On je rekao da su stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu među glavnim prioritetima Unije, i da je zbog toga proširenje jedan od njenih ključnih projekata.

“Želimo da te države postanu punopravne članice EU. Zato smo razmotrili kako možemo da poboljšamo njihove izglede da postanu članice Unije i došli do toga da je potrebno da one sprovedu reforme koje će funkcionisati i biti trajne, koje će stvoriti i osjećaj slobode za ljude u tim zemljama i snažnije ekonomije”, rekao je evropski komesar.

On je kazao da dokument jasno ukazuje da Srbija i Crna Gora imaju mogućnost da prihvate novu metodologiju, ali da je njima prepušteno da li će to učiniti ili ne.

“Vidim više razloga ‘za’ (prelaz Srbije i Crne Gore na novu metodlogiju), ali to će biti njihova odluka”, naveo je.

Na Sjevernu Makedoniju i Albaniju primjenjivaće se nova metodologija, a EU se nada da će sa njima uskoro otvoriti pristupne pregovore, rekao je Varhelji.

Novu metodologiju procesa pristupanja EU Varhelji bi sjutra trebalo da predstavi i zvaničnicima u Beogradu koji će, prema ranijim najavama, posetiti zajedno sa izvjestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i evroposlanicom Tanjom Fajon.

Evropska komisija sačinila je novu metodologiju proširenja EU nakon francuskog non-pejpera o reformi procesa proširenja u novembru 2019. i drugog non-pejpera devet država članica u decembru.

REAGOVANJE

U svojoj najnovijoj histeriji i traganju za domaćim i onostranim neprijateljima Crne Gore Milo Đukanović je u sinoćnjem intervjuju TVCG, kako ističu iz “Srpske kuće”, nanišanio i tu instituciju i iznio niz neistina.

“Bez namjere da demantujemo gomilu minhauzenovskih izjava koje je prosuo nad ‘ugroženom’ Crnom Gorom, samo istine radi ističemo da je ‘Srpsku kuću’ kao preduzeće osnovalo 27 istaknutih intelektualaca, naučnika i javnih radnika srpskog naroda u Crnoj Gori. Oni su upisani u vlasnički list firme i, ‘nominalno’ su ‘vlasnici’. Ali, uvidom u Statut ‘Srpske kuće’, koji je javni dokumenat i nalazi se na sajtu Centralnog registra privrednih društava, jasno se čita da je pravo ‘svojine’ osnivača neprenosivo, što znači da se ne može ni otuđiti, prodati ili nasljediti, niti da osnivači po ‘vlasničkom pravu’ ne mogu ostvariti bilo kakvu materijalnu korist. A vlasnik poslovnog prostora je, kao što takođe nedvosmisleno piše u listu nepokretnosti je privredno društvo ‘Srpska kuća’, a niko od fizičkih lica”, ističe se u saopštenju Srpske kuće.

Kako dodaju, poslovna zgrada “Srpske kuće” plaćena je (novcem iz budžeta Republike Srbije, a ne građana Crne Gore) tačno 3.388.950,41 euro. Ukupna površina kojom raspolaže Srpska kuća iznosi nešto manje od 1.600 kvadrata, pa se i bez digitrona može izračunati da cijena kvadata iznosi oko 200 eura.

“Ni blizu, kako reče Đukanović, cijeni kvadrata u Porto Montenegru i drugim ‘mank/statis’ destinacijama, a svakako pet puta manje od ‘Limenke’. Ali, Đukanović je, iako jedan od najgorih diplomaca Ekonomskog fakulteta, dobar samo u sabiranju”, ističu u saopštenju.

Đukanovićeva izjava da se u Srpskoj kući okupljaju popovi, poručuju, samo je djelimično tačna.

“U Srpsku kuću, krovnu instituciju kulture i stvaralaštva Srba u Crnoj Gori, navraćaju, usput i namjerno, mnogi ljudi, i nikome nije tražena ni lična karta ni ‘krvna grupa’. Navrate, tu i tamo, i neka sveštena lica, ali i oni su, valjda, ljudi, osim ako Đukanović ne misli drugačije. A ni to ne bi bilo začuđujuće, s obzirom na to da je sve što makar ima srpski predznak strano, neprijateljsko, špijunsko i anticrnogorsko”, navodi se u saopštenju.

Uprkos svemu, a naročito Milu Đukanoviću, kako naglašavaju, “Srpska kuća” će, uz svesrdnu podršku Predsjednika, Vlade i bratskog naroda Srbije, nastaviti svoju misiju čuvanja istorijskog, kulturnog i nacionalnog identiteta Srba u Crnoj Gori. I biće otvorena za sve kojima ne smeta što je srpska, pa bilo obični građani ili sveštenici.

“Mogao bi da svrati i ‘predsjednik svih građana’ Crne Gore, jer i mi Srbi smo njeni i, da je sreće, i njegovi građani”, zaključuju u saopštenju.

VLADA CG

Nacionalna investiciona komisija (NIK) usvojila je na današnoj sjednici, kojom je predsjedavao premijer Duško Marković, Izvještaj o radu za period jul-decembar 2019. godine i uputila ga Vladi Crne Gore na usvajanje, saopšteno je iz Kabineta predsjednika Vlade.

U Izvještaju se, između ostalog, daju informacije o projektima kanidovanim i finansiranim od strane Zapadnoblakanskog investicionog okvira (ZIO). Konstatovano je da je u decembru prošle godine Upravni odbor ZIO odobrio 4,4 miliona eura za sufinansiranje projekta Izgradnja infrastrukture za vodosnabdijevanje i odvođenje otpadnih voda na Jadranskoj obali – Bokokotorski zaliv, faza II.

“Odobrena sredstva namijenjena su drugoj fazi izgradnje kanalizacione mreže u široj oblasti Bokokotorskog zaliva – odnosno povezivanje kanalizacije u Risnu, Perastu, Prčanju i Stolivu sa glavnim kolektorom u Kotoru i postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda. Takođe, u izvještajnom periodu, NIK-a je dala saglasnost za kandidovanje projekta Ministarstva saobraćaja i pomorstva, kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir, za rekonstrukciju i modernizaciju željezničke pruge „Vrbnica – Bar“, državna granica sa Srbijom. Traženi iznos granta kod ZIO je 19 miliona eura”, piše u saopštenju Vlade. 

U dokumentu se navodi i da je na sastanku ZIO u decembru u Londonu saopšteno da će EU u narednom periodu povećati mogućnosti za finansijsku podršku investicijama u infrastrukturu ZB, a posebno u oblastima zaštite životne sredine i klimatskih promjena.