MEDOJEVIĆ POJASNIO

Za ekonomsko državljanstvo stiglo je deset aplikacija, dok se na listi razvojnih projekata, koje će sufinansirati aplikanti, trenutno nalaze četiri projekta, kažu iz Agencije za investicije.

Projekat ekonomskog državljanstva trebalo bi da podstakne ekonomski rast Crne Gore kroz ulaganja u infrastrukturu, turizam i poljoprivredu i preređivačke kapacitete.

Kupovinom nekretnina nije moguće steći ekonomsko državljanstvo, kategorični su iz Agencije.

Ukoliko se ostvari plan 2.000 aplikacija u naredne dvije godine, kroz projekat ekonomskog državljanstva očekuje se priliv investicija od 200 miliona eura.

Za ekonomsko državljanstvo krajem prethodne i početkom ove godine stiglo je deset aplikacija koje su u fazi provjere, kažu iz Agencije za investicije.

Prema informaciji inostranih agenata naš projekat je konkurentan, pa se očekuje i veće interesovanje tokom 2020.

“To su dva projekta u Kolašinu, i hotel Durmitor na Žabljaku, kako i hotel Kraljičina plaža u Budvi. Budući aplikanti mogu ulagati u ta četiri hotela koja se nalaze na listi razvojnih projekta. Nadam se, a postoje i najave da ćemo u narednom periodu imati više projekata u turizmu, a za očekivati je i da se pojave prvi projekti iz poljoprivrede”, kaže Dejan Medojević, v.d. direktora Agencije za investicije Crne Gore.

Da bi projekat bio na listi mora da ispuni određene uslove.

U oblasti turizma i hotelijerstva potrebno je investirati 15 miliona u hotel s pet zvjezdica i zaposliti 80 radnika, a na sjeveru i u centralnom dijelu Crne Gore pet miliona u hotel s četiri zvjezdice i zaposliti 25 radnika.

Aplikanti koji konkurišu za ekonomsko državljanstu ne moraju biti nosioci projekta, već samo kofinansijeri.

“Ako se ulaže u Sjever Crne Gore i Centralni region minimalna ulaganja su 250.000 eura u jedan od razvojnih projekata sa liste i donacija od 100.000 eura, koja ide u poseban fond za razvoj manje razvijenih opština, u skladu sa zakonom, Kada je u pitanju Primorje onda govorimo o ulaganju od 450.000 eura u jedan od razvojnih projekata i donaciji od 100.000 eura”, poručio je Medojević.

Poslanik Aleksandar Damjanović ističe da je trebalo definisati strože kriterijume za dobijanje ekonomskog državljanstva.

Postupak bi trebao da bude transparentan i zakonit kako bi imali kredibilne investitore i time sačuvali reputaciju Crne Gore kao sigurne investicione destinacije, navodi Damjanović.

“Generalno su loše postavljeni kriterijumi i prag za ulaganja od 100.000 i 250.000 eura je nizak prag. Pa se onda postavlja logično pitanje da li neko ko kupi stan u Crnoj Gori koji vrijedi dva miliona eura, gdje će dolaziti bogati gosti, ne može doći do državljanstva, a onaj ko je donirao 100.000 za Sjever dobija državljanstvo”, navodi Damjanović.

Medojević je izričit da se kupovinom nekretnine ne može dobiti crnogorsko državljanstvo.

“Informacije koje su se pojavile u javnosti su netačne i Vlada je to demantovala”, poručio Medojević.

Osim u turizmu, Crna Gora je prva država u regionu koja projekte ekonomskog državljanstva realizuje u oblasti poljoprivrede.

Da bi projekat bio na listi razvojnih projekta potrebne je investitor ulozi dva miliona u primarnu proizvodnju, preradu i ribarstvo 3,5 miliona i drvopreradu četiri miliona.

“Imali smo određena interesovanja ove godine očekujemo veće interesovanje. Siguran sam da ćemo kroz projekat dobiti nove investicije, prerađivačke pogone nova radna mjesta”, kaže Đuro Žugić, iz Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja.

U Agenciji očekuju da će u naredne dvije godine dostići plan od 2.000 aplikacija za ekonomsko državljanstvo i 200 miliona eura investicija, koje će podstaći ekonomski razvoj.

Kristina Pavićević, TVCG

MONTENEGROBERZA

Rast indeksa i promet od 7,23 miliona eura, zahvaljujući kupovini Nove banke, obilježili su sedmicu na Montenegroberzi. Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija, MNSE10, porastao je 1,85 odsto na 784,69 poena, a MONEX 1,03 odsto na 11.450,3 poena.

Promet je iznosio 7,23 miliona eura i bio je 465 puta viši od prošlosedmičnog. Realizovan je kroz 61 transakciju.

Najveći udio u prometu činile su akcije Nove banke, odnosno 98,21 odsto.

Nova banka je ove sedmice prodata na Montenegroberzi za 7,1 milion eura američkoj firmi Adriatic Capital LLC.

U drugoj polovini prošle godine Azmont investments, jedini vlasnik te banke, sklopio je ugovor o kupoprodaji sa Adriatic kapital LLC. Cijena po akciji je 0,0237 EUR, što ukupno iznosi 7,1 milion eura.

Rasle su akcije Crnogorskog Telekoma 12,9 odsto na 1,48 eura.

Ta kompanija je, prema zvaničnim podacima, u prošloj godini zabilježila najviše internet saobraćaja, odnosno najveći protok gigabajta kroz mrežu, u Crnoj Gori.

Jačale su dionice barske Marine 4,5 odsto na 2,1 eura, Jugopetrola 2,7 odsto na 10,85 eura i Hotelske grupe (HG) Budvanska rivijera neznatno na 6,37 eura.

Pale su dionice Željezničke infrastrukture 30,6 odsto na 0,68 centi, Luke Bar 17,1 odsto na 19,9 centi, Montecarga 9,9 odsto na 35,6 centi, a Crnogorskog elektroprenosnog sistema 8,2 odsto na 65 centi.

Akcija Elektroprivrede (EPCG) oslabila je 1,1 odsto na 3,76 eura. Iz te kompanije je saopšteno da prosječan decembarski račun za električnu energiju za domaćinstva na nivou Crne Gore, ukoliko se izuzmu neočitana mjerna mjesta u objektima koji nijesu stalno nastanjeni, iznosi 38,6 eura.

“Domaćinstva na Žabljaku bilježe najnižu prosječnu potrošnju od 20,21 eura, dok je najveća prosječna potrošnja prošlog mjeseca očitana u Podgorici gdje su domaćinstva u prosjeku potrošila električne energije u vrijednosti od 49,29 eura”, navodi se u saopštenju.

Ove sedmice je objavljeno da su kompanije Incheon International Airport Corporation, GMR Airports Limited, Groupe ADP Consorcium – TAV Havanlimanlari holding i Aeroports de Paris International i Corporation America Airports ispunile pretkvalifikacione kriterijume za dodjelu koncesija za Aerodrome Crne Gore.

Iz Ministarstva saobraćaja i pomorstva su saopštili da je tenderska komisija utvrdila da su te četiri kompanije ispunile pretkvalifikacione kriterijume i da su označene kao kvalifikovani ponuđači.

Trgovalo se ove sedmice i akcijama Plantaža, Instituta “Simo Milošević” i Port of Adrie, koje su zadržale prošlosedmične vrijednosti.

Početkom sedmice održana je prva ovogodišnja aukcija, na kojoj su prodati državni zapisi sa rokom dospjeća od 182 dana, vrijedni 14,9 miliona eura, po prosječnoj stopi od 0,57 odsto.

Ukupna nominalna vrijednost emisije državnih zapisa iznosila je 18 miliona eura, a iznos dostavljenih ponuda 16,9 miliona. Iznos prihvaćenih ponuda bio je 14,9 miliona eura.

Promet na MTP ME, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, ove sedmice iznosio je 1,91 hiljadu eura.

Ukupan promet na Montenegroberzi u decembru prošle godine je iznosio 4,63 miliona eura i bio je oko 77 odsto manji nego u novembru.

„U poređenju sa decembrom 2018. godine, promet je veći 209 odsto. Prosječan dnevni promet iznosio je 210,49 hiljada eura, a veći dio, oko 96 odsto, ostvaren je na slobodnom tržištu“, navodi se u Biltenu Montenegroberze.

Za 22 dana trgovanja u decembru zaključeno je 267 transakcija. Od ukupnog broja transakcija 58 odsto je zaključeno na slobodnom tržištu.