SKUP U PODGORICI

Medijska pismenost u Crnoj Gori nije na zadovoljavajucem nivou, iako su napravljeni odredeni pomaci i potrebno je da svi zainteresovani akteri, narocito drzava, pokazu jasnu volju kada je rijec o njenom unapredenju, saopsteno je na konferenciji “Unapredenje medijske pismenosti u Crnoj Gori”, u okviru istoimenog projekta, koji su realizovali Agencija MINA i nevladina organizacija (NVO) Juventas, a koji je finansijski podrzala Ambasada SAD u Podgorici.

Izvrsna direktorica NVO Juventas Ivana Vujovic, rekla je da je potreban ozbiljniji pristup regulaciji medijskih sadrzaja, koji nije sveden na pojedinacne interese. Nacin izbora clanova Savjeta Radio Televizije Crne Gore (RTCG) i Savjeta Agencije za elektronske medije (AEM-a) je ocigledno kompromitovan i sa mnogih adresa su upuceni apleli, savjeti, pozivi da se pristupi hitnoj izmjeni stanja.

Otpravnica poslova u Ambasadi SAD-a u Crnoj Gori Dzudi Kuo, rekla je da su unapredenje i razvoj medijske pismenosti medu mladima jedan od najboljih nacina borbe sa modernim izazovima informacionog doba.

Ona smatra da je potrebno udruziti napore da Crna Gora bude zemlja koja zahtjeva visok kvalitet novinarstva.

“To je pravi nacin borbe protiv stranih interesa i uticaja i to je nacin na koji mozete da stvarate buduce generacije, koje su sposobne da obezbjede buducnost novinarstva u Crnoj Gori”, rekla je Kuo.

Koordinator projekta u NVO Juventas Mican Andrijasevic, govorio je o istrazivanju radenom na uzorku od 995 ispitanika, telefonskim putem, a koje je uradio Centar za monitoring i istrazivanje (CeMI), koje je pokazalo da 38,3 odsto ispitanika smatra da crnogorski mediji pruzaju pouzdane i precizne informacije, a 37,9 odsto je djelimicno saglasno sa tim.

“Imate gotovo polovinu ispitanika koji smatraju da crnogorski mediji razlicito izvjestavaju o istim temama. Ovo je veoma zabrinjavajuci podatak. Polovina ispitanika nije sigurna u sta da vjeruje. Jer ako imate medije koji razlicito izvjestavaju o istim dogadajima onda je pitanje gdje je tu istina”, objasnio je Andrijasevic.

Drugo istrazivanje koje je vrseno online putem medu srednjoskolskom populacijom pokazalo je da gotovo svi srednjoskolci koriste internet i drustvene mreze, ali i da su svjesni da su te informacije u potpunosti ili uglavnom nepouzdane.

Veoma je vazno, kako smatra, kroz formalno i neformalno obrazovanje raditi na edukaciji mladih.

Izvrsni direktor Agencije MINA Jasa Jovicevic, kazao je da su kroz radionice, radili u preko 30 skola, sa preko 600 srednjoskolaca.

“Radili smo na edukaciji nastavnog kadra, jer vjerujemo da je to jedan od imperativa u razvoju ove sposobnosti i da taj rad mora biti konstantan. Uradena je iscrpna studija, koja je obuhvatila sve aspekte medijske scene u Crnoj Gori, a u saradnji sa Fakultetom politickih nauka je organizovan jednodnevni trening za studente novinarstva druge i trece godine.

“Pozivam sve crnogorske medije da damo doprinos unapredenju medijske pismenosti. Smatram da je to prvo u nasem interesu”, objasnio je Jovicevic.

Drzavni sekretar Ministarstva prosvjete Crne Gore Aleksandar Mitrovic, pojasnio je da je medijska pismenost u 21. vijeku dobila potpuno novo znacenje u smislu kvantiteta informacija koje se dobijaju, ali i njihovog kvaliteta.

Takva slika, kako je dodao, ima prednosti i mane.

“Prednosti su sto je informacija dostupna na klik, veoma lako i brzo, ali kada govorimo o manama drustvenih mreza, informacija se dobija bez sireg novinarskog konteksta, koji je za sve nas, a posebno mlade, izuzetno edukativan”, rekao je Mitrovic.

Medijska pismenost je, kako je kazao, izborni program u Gimnaziji u drugom i trecem razredu po dva casa sedmicno.

“Sami nastavnici i u drugim predmetima i oblastima imaju mogucnost da insistiraju da se slobodni dio kurikuluma u okviru svakog casa posveti upravo ovoj temi. Ko je objavio informaciju, kako se moze provjeriti, na koji nacin citati naslov, a na koji tekst, kako je vijest plasirana, kada je plasirana, sve je to potrebno imati u vidu da biste za sebe mogli da kazete da imate prave informacije”, rekao je Mitrovic.

Autorka programa Medijske pismenosti Bozena Jelusic, smatra da bi idealno bilo kada bi medijska pismenost bila sastavni dio svih predmeta.
Medijska pismnost je, kako je rekla, skola buducnosti.

“U skoli buducnosti ne postoje zidovi ucionice. Medijska pismenost povezuje ucionicu, kucu, ulicu, sve. Bez medijske pismenosti nema demokratskog gradanstva. Drzava treba da kaze-mi hocemo demokratsko drustvo i nama je na tom putu potrebna medijska pismenost”, kazala je Jelusic.