DODATNI ODGOVORI

Madar Oliver Varhelji, na saslusanju u odboru Evropskog parlamenta (EP), nije uspio da ubijedi poslanike da je dobar kandidat za novog komesara za prosirenje i treba pismeno da odgovori na dodatna pitanja, a moguce je da ima i drugo saslusanje iduce nedjelje, prenela je agencija AFP pozivajuci se na izvore iz EP.

Prema tim izvorima, protiv Varheljija su na Spoljnopolitickom odboru EP glasali socijalisti, ekolozi, radikalna ljevica i liberali iz Obnovimo Evropu.

Neki su smatrali da nije strucan za portfelj prosirenja koji mu je dodijeljen, a drugi su trazili dodatna razjasnjenja.

Madjarski kandidat sakupio je 30 glasova, sto je manje od potrebne dvotrecinske vecine (od ukupno 71) da se odobri buduci komesar.

Kako prenose mediji, Varhelji do ponedeljka u podne treba da dostavi pismeno odgovore na dodatna pitanja, a poslije toga EP ce ponovo 21. novembra da procijeni da li su odgovori zadovoljavajuci.

Odluka je uslijedila poslije jucerasnjeg trosatnog saslusanja u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

Odluka clanova Odbora da ne da zeleno svjetlo Varheljiju za mjesto komesara za prosirenje stvara jos jednu glavobolju za novu seficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i dovodi u pitanje sanse da nova Komisija preuzme duznost 1. decembra, rok koji je vec jednom pomjeren za mjesec dana.

Varhelji je drugi kandidat Madjarske za evrokomesara posto je prethodni kandidat Laslo Trocanji odbijen u Odboru za pravne poslove EP zbog sukoba interesa.

Na pitanje poslanika kako ce on kao madarski komesar raditi na postovanju temeljnih vrednosti i propisa EU u politici prosirivanja i susjedstva, ako je madarska vlada na udaru optuzbi Unije da to upravo krsi, Varhelji je uzvratio da ce “zastupati Evropsku uniju”.

Novoimenovani kandidati Rumunije i Francuske za evrokomesare Adina Valean i Tijeri Breton prosli su na jucerasnjem saslusanju u Odboru EP. Oni imaju portfelj saobracaja odnosno unutrasnjih trzista.

EP bi trebalo 27. novembra da glasa za sastav Komisije predvodene Ursulom fon der Lajen u cjelini.

Varhelji je tokom saslusanja davao uvjeravanja da ce raditi potpuno nezavisno od vlade madarskog premijera Viktora Orbana, cija politika cesto nailazi na negodovanje Brisela.

Imenovanje predstavnika vlade Viktora Orbana za portfelj prosirenja izazvalo je nerazumijevanje kod vise posmatraca, posto su postovanje vladavine prava i nezavisnost sudstva vazni djelovi procesa pristupanja Uniji, a madarski premijer se redovno optuzuje zbog krsenja javnih sloboda u svojoj zemlji.

Evropski parlament je pokrenuo proceduru protiv Madjarske za nepostovanje vrijednosti EU, i to onih istih vrijednosti na kojima buduci komesar za prosirenje treba da insistira kod zemalja kandidata.

Bliskost Orbanove vlade sa Moskvom i Ankarom, takode ulivaju sumnju o interesima koje bi jedan madarski evrokomesar branio na Balkanu gdje se EU suocava sa uticajem Rusije i Turske, navodi Frans pres.

VANREDNO STANJE

Nivo vode u Veneciji ponovo raste, tri dana nakon najviseg zabiljezenog nivoa poplave u posljednjih 50 godina.

Predvida se da ce nivo vode danas dostici 1,60 metara, sto je mnogo iznad normalnih nivoa.

Na Trgu svetog Marka voda je “do koljena”.

Italijanska vlada proglasila je vanredno stanje u tom gradu, tri dana nakon sto je nivo vode dostigao 1,87 metara.

Poplava je prouzrokovana obilnom kisom koja se poklopila sa punim mjesecom koji je doneo visoku plimu, a vjetar ju je nanio na Veneciju.

Takode, Venecija je grad kanala, pa je u opasnosti i zbog porasta nivoa mora usljed klimatskih promjena.

Venecija je pocela izgradnju pokretnih barijera nazvanih “Mojsije” koje imaju za cilj da sprijece poplave.

Medutim, projekat usporavaju kritike ekologa koji smatraju da ce time biti unisten ekosistem lagune, kao i prekoracenje troskova i skandal sa korupcijom.

SITUACIJA U HONGKONGU

Kina je optuzila danas Veliku Britaniju da “doliva ulje na vatru” u Hongkongu, poslije napada prodemokratskih demonstranata na hongkonsku ministarku pravde u Londonu.

“Pozivamo Veliku Britaniju da odmah ispita dogadaje, da ucini maksimum da uhapsi pocinioce i izvede ih pred sud i garantuje bezbjednost i dostojanstvo svih kineskih zvanicnika”, rekao je novinarima portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Geng Suang.

Hongkonsku ministarku pravde Teresu Ceng, juce su napale desetine prodemokratskih demonstranata u Londonu, kada se spremala da odrzi govor u jednoj instituciji. Demonstranti su je opkolili i uzvikivali: Ubico, a ona je pala.

Snimci pokazuju da se ubrzo zatim podigla i da je obezbjedenje odvelo bez vidljivih povreda, ali Vlada Hongkonga je u saopstenju navela da je ministarka pretrpjela “ozbiljne tjelesne povrede”. U saopstenju vlade se navodi da je ministarka odmah obavijestila londonsku policiju i zatrazila da shvate slucaj ozbiljno i da izvedu pocinioce pred lice pravde.

Sefica Vlade Hongkonga Keri Lam je takode osudila incident navodeci da “taj divlji cin prelazi granice svakog civilizovanog drustva”.

Honkong, bivsa britanska kolonija, vec vise od pet mjeseci prolazi kroz najozbiljniju politicku krizu od kada je vracen Pekingu, 1997. godine.

ODGOVOR MAKRONU

NATO je snazniji i agilniji nego sto je to bio mnogo godina ranije, porucio je u Vasingtonu generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Stoltenberg je poslije susreta s predsjednikom SAD-a Donaldom Trampom u Bijeloj kuci rekao novinarima da Alijansa ima najveca pojacanja u kolektivnoj odbrani od kraja Hladnog rata i da su prvi put u istoriji NATO-a borbene trupe rasporedene na istocnom krilu – u baltickim zemljama i u Poljskoj.

“Utrostrucili smo obim snaga za brzo reagovanje, modernizovali komandnu strukturu i evropski saveznici i Kanada sada ulazu vise u odbranu i kupuju modernu opremu”, rekao je Stoltenberg u odgovoru na pitanje novinara da prokomentarise nedavnu izjavu francuskog predsjednika Emanuela Makrona da je NATO na samrti, prenio je sinoc Glas Amerike.

Francuski predsjednik Emanuel Makron ocijenio je u intervjuu za britanski “Ekonomist”, prosle sedmice, da je NATO na samrti, a da se Evropa nalazi na ivici ponora. Takode je rekao da se vise ne bi trebalo oslanjati na SAD, sto je izazvalo burne reakcije EU i drugih svjetskih lidera.

Stoltenberg je dodao da je NATO vise puta pokazao da je, uprkos unutrasnjim razlikama, ujedinjen oko kljucnog zadatka, a to je da clanice stite i brane jedna drugu, na osnovu principa – jedan za sve i svi za jednog.

“Bilo koji pokusaj distanciranja Evrope od Sjeverne Amerike oslabice transatlantske veze i siru Evropu i zbog toga moramo da budemo ujedinjeni, jer je to nacin da se pobrinemo da su nase zemlje i narodi bezbjedni”, porucio je generalni sekretar NATO-a.

Stoltenberg je rekao da je s predsjednikom Trampom, izmedu ostalog, razgovarao o pripremama za samit NATO-a u Londonu, pocetkom decembra, i o vecem izdvajanju clanica za odbranu.

“Clanice sada vise ulazu i do kraja naredne godine ce biti izdvojeno dodatnih vise od 100 milijardi dolara za odbranu sirom Evrope i Kanade. To pokazuje da jasna poruka predsjednika Trampa ima stvaran uticaj i to NATO cini snaznijim”, rekao je generalni sekretar Alijanse.

Stoltenberg se prethodno u Stejt departmentu sastao sa americkim drzavnim sekretarom Majkom Pompeom, s kojim je otvorio i ministarski sastanak zemalja clanica globalne koalicije za borbu protiv Islamske drzave.

Stoltenberg je na sastanku rekao da borba nije gotova, da je Islamska drzava i dalje prijetnja, a da je situacija u sjeveroistocnoj Siriji “nestabilna i teska”.