MALVERZACIJE PRILIKOM REORGANIZACIJE

Suđenje optuženima za malverzacije prilikom reorganizacije barske kompanije Primorka u stečaju počelo je u utorak u podgoričkom Višem sudu.

Suđenje će biti nastavljeno 25. februara.

Bivši direktor NLB-a Črtomir Mesarič kazao je da ne može da vjeruje da je nakon četrdesetogodišnje karijere bez greške doveden u situaciju da odgovara za vođstvo kriminalne grupe koja je budžet Crne Gore oštetila za oko 6,65 miliona eura, piše Pobjeda.

“Ne postoji nikakva kriminalna organizacija koju bih vodio. Neopravdanom optužnicom tužilaštva narušen je moj integritet i zdravstveno stanje”, rekao je Mesarič.

On je kazao da očekuje od suda da odbaci optužbe jer, kako je naveo, ne postoje argumenti protiv njega.

“Bio sam na najodgovornijim pozicijama, direktor Službe društvenog knjigovodstva u Sloveniji i predsjednik udruženja bankara u Crnoj Gori i sve ovo mi teško pada”, dodao je Mesarič.

Mesarič je kazao da je kredit kompaniji Krisma za kupovinu Primorka u stečaju iz Bara odobren samo jer je Vlada Crne Gore dala garancije.

On je istakao da su netačni navodi optužnice da je on odobrio kredit shodno kriminalom planu jer je kredite odobravala centrala Nove ljubljanske banke u Ljubljani koja je vlasnik NLB-a.

“Kredit je razmatrao kreditni odbor u Podgorici, a nakon toga je dokumentaciju provjeravao Odjek za rizike u Ljubljani. Ljubljana je odobrila kredit u vrijeme ekonomske krize kada su bili pooštreni uslovi za davanje kredita što znači da se radilo o dobrom projektu”, kazao je Mesarič.

On je naveo da ljudima iz Krisma grupe nije odobren kredit kada su ga tražili prvi put.

Kada su drugi put došli sa garancijom Vlade Crne Gore, prema riječima Mesariča, situacija se promijenila i kredit je odobren.

Mesarič je naveo da je tužilaštvo u istrazi zaboravilo da ustanovi da su NLB banka i Ljubljanska banka u projekat Primorka uložile mnogo više nego što iznose garancije Vlade Crne Gore.

“Dali smo 12 miliona eura kredita za garanciju od osam miliona eura. Mi smo bili glavni finansijer”, kazao je on.

Komentarušući dio optužnice u kojem se navodi da je kompanja Krisma umjesto da ulaže novac od kredita u oživljavanje Primorke, novčana sredstva koristila za pokrivanje svojih dugova, Mesarič je naveo da nije imao obavezu da operativno vodi proces realizacije kredita.

“Ne mogu da odgovaram za način na koji je Krisma rješavala probleme, to treba da pitate ljude iz te kompanije. Vlada je prihvatila ugovor o garanciji u iznosu od četiri miliona eura u ugovor o kreditiranju između NLB-a i Melgonije Primorke u iznosu od 14 miliona eura. Bez aktivnosti Vlade Crne Gore od kreditiranja Krismi ne bi bilo ništa”, rekao je Mesarič.

On je kazao da su službenici Vlade sarađivali sa bankarskim službenicima NLB-a u projektu davanja kredita Primorki.

“Interesantno je da je tužilaštvo u prvoj optužnici stavilo i ljude iz Vlade. U drugoj optužnici sam samo ja, njih nema”, rekao je Mesarič.

U iskazu koji je Mesarič dao u istrazi, a koji je pročitao sudija Dragoje Jović, navodi da je kreditni odbor odobravao kredite, a odluka je išla na provjeru i potvrđivanje u Ljubljanu, a što znači da ništa nije moglo biti skriveno.

“Ovaj predmet je rješavan uz poštovanje pravila i procedura NLB-a. Vidjeli smo mogućnost zarade kroz plasman u projekat Primorke. NLB ne bi odobrila kredit Krismi bez garancije Vlade jer te 2010. godine je Sloveniju već zahvatila svjetska ekonomska kriza i davanje kredita je bilo pooštreno. Nama je odobren taj kredit, što znači da projekat koji je ponuđen bio dobar”, pojasnio je Mesarič.

Interesovanje NLB-a za projekat Primorke se povećalo, kako je tvrdio Mesarič, kada im je saopštena mogućnost da se na zemljištu Meglonija Primorke može graditi stambeno poslovni prostor.

On je naveo da ne zna kako je Krisma vraćala kredite ali se sjeća da nije bila na listi problematičnih kompanija.
“U slučaju nevraćanja kredita uvijek postoji mogućnost da banka u toj kompaniji pokrene stečaj”, pojasnio je optuženi Mesarič.

On navodi da je 1. jula 2011. godine otišao u penziju i da ne zna šta se dalje dešavalo.

Osim Mesariča, optuženi su vlasnik grupe Krisma Nebojša Bošković, koji je privatizovao Primorku, direktorka Krisme trade Biljana Bošković, direktor Primorke Svetozar Marković, direktor Melgonija Primorke Vinko Marović i direktor Krisma motorsa Milenko Marković.

Tužilaštvo je Mesariča označilo kao organizatora kriminalne grupe i osobu koja je osmislila plan prema kojem je Primorka u stečaju odustala od reorganizacije, a novčana sredstva dobijena od državne pomoći i kredita NLB banke upotrijebila za otplatu kredita Krismi motors i Krismi trade.

VUČELIĆ SAOPŠTIO

Izvršni direktor Luke Bar Vladan Vučelić kaže da je planiran razvoj Terminala za tečni prirodni gas, što bi, suštinski, doprinijelo povećanju postojećih lučkih kapaciteta, obima pretovara i prihoda ne samo za Luku, već i za sve subjekte koji su uključeni u proces pružanja lučkih usluga.

Vučelić je u intrevjuu za Dnevne novine istakao da je Luka Bar izradila Akcioni plan u kojem su sadržane mjere koje treba da rezultiraju optimalnim zadovoljenjem principa održivog razvoja na Lučkom području, a posebno važno mjesto zauzima razvoj kapaciteta za pretovar i skladištenje tečnog prirodnog gasa.

Podsjećamo, američki podsekretar za fosilna goriva Stiven Vinberg ocijenio je da bi Crna Gora mogla da postane energetsko čvorište za distribuciju prirodnog gasa iz SAD.

Vučelić je kazao da je prostorno-planskom dokumentacijom za područje luke Bar, planiran razvoj Terminala za tečni prirodni gas (LNG), površine 2 ha, čiji bi glavni elementi bili: rezervoari različitih kapaciteta, pumpe, cjevovodi, sigurnosni sistemi, itd. Planom je definisano da bi, nakon realizacije finalne faze razvoja, Terminal imao 20.000 m3 rezervoarskog kapaciteta.

“Dakle, izgradnja Terminala za tečni prirodni gas je jedan od razvojnih projekata Luka Bar AD i njegovom realizacijom bi se, suštinski, doprinijelo povećanju postojećih lučkih kapaciteta, povećanju obima pretovara i prihoda, ne samo za Luku Bar AD, već i za sve subjekte, koji su, u različitim formama, uključeni u proces pružanja lučkih usluga (brodski agenti, špediteri, inspekcijske kuće, željeznički i drumski prevoznici…), sa svim izvedenim pozitivnim efektima na ekonomiju opštine Bar i Crne Gore u cjelini”, kazao je direktor Luke.

Projekat izgradnje Terminala za tečni prirodni gas ima, kaže, i specifičnu dimenziju, u skladu je sa globalnim trendovima vezanim za dostizanje ciljeva održivog razvoja u odnosu na smanjenje emisija štetnih gasova u atmosferu, koji su posebno aktuelni u pomorstvu.

“Luka Bar AD, je, vodeći se onim što su prepoznate razvojne tendencije u pomorstvu, u okviru međunarodnog projekta Supair (Intereg adrion program), izradila Akcioni plan u kome su sadržane mjere koje treba da rezultiraju optimalnim zadovoljenjem principa održivog razvoja na Lučkom području, gdje posebno važno mjesto zauzima razvoj kapaciteta za pretovar i skladištenje tečnog prirodnog gasa, čime bi se, između ostalog, omogućilo i snabdijevanja brodova gasom kao pogonskim gorivom radi smanjenja emisija štetnih gasova sa brodova u atmosferu”, kazao je Vučelić.

On dodaje da je Luka Bar AD već imala razgovore na temu mogućnosti prihvata brodova sa tečnim prirodnim gasom iz SAD.

“Vinberg je, sa saradnicima, 6. februara posjetio Luku Bar AD. Tokom sastanka je, od strane predstavnika izvršnog menadžmenta Luka Bar AD, upoznat sa trenutnom situacijom i Lučkim razvojnim planovima, a posebno su razmotreni elementi vezani za razvoj Terminala za tečni prirodni gas. Početne impresije gospodina Vinberga, u vezi sa potencijalima Luke Bar AD u ovom domenu, bile su veoma pozitivne”, dodao je.

O tome da li Luka Bar u ovom trenutku ima kapacitete da postane energetsko čvorište za distribuciju prirodnog gasa iz SAD ili bi bila potrebna dodatna ulaganja, i koji je to period u kojem bi se Luka mogla pripremiti za ovakav posao Vučelić je naglasio da je prostorno-planskom dokumentacijom za područje luke Bar predviđen razvoj terminala za tečni prirodni gas.

“Pomenuta činjenica determiniše polazne potencijale, koji u kombinaciji sa iskazanim konkretnim interesovanjem od strane uvaženih gostiju iz SAD, može dovesti do cilja da se i komponenta djelatnosti Luke Bar AD vezana za pretovar i skladištenje gasa razvije do optimalnog nivoa. Mogući su različiti modeli razvoja terminala za tečni prirodni gas: da Luka Bar AD samostalno investira u realizaciju tog projekta, da to bude neka forma partnerstva ili da se primijeni neki drugi model. U svakom slučaju, osnova za definisanje modela realizacije projekta će biti prava i obaveze koje su definisane u Aneksu IV ugovora o korišćenju morskog dobra, kojeg je Luka Bar AD potpisala sa Vladom Crne Gore u maju prošle godine, uz puno učešće svih nadležnih državnih organa”, kazao je Vučelić.

ŽUGIĆ SAOPŠTIO

Centralna banka (CBCG) će pažljivo pratiti aktivnosti Crnogorske komercijalne banke (CKB) u vezi sa spajanjem sa Podgoričkom, kako bi se očuvala zdrava konkurencija i osnažila stabilnosti bankarskog sistema, saopštio je guverner Radoje Žugić.

On je na sastanku sa glavnim izvršnim direktorima CKB i Podgoričke banke, Palom Kovacsem i Miloradom Katnićem, razgovarao o aktivnostima u vezi sa spajanjem.

Kovacs je rekao da je CKB definisala precizan plan aktivnosti i odredila radne timove i rokove za njihovu realizaciju.

„Naša namjera je da taj zahtjevan proces prilagođavanja sistema planiranom spajanju dvije banke sprovedemo na profesionalan i efikasan način, a da, u isto vrijeme, sačuvamo poslovnu poziciju i unaprijedimo sve segmente poslovanja“, naveo je Kovacs.

Na sastanku je dogovoren nastavak koordinacije i komunikacije na planu budućih aktivnosti.

UPRAVA CARINA

Uprava carina je u januaru naplatila 49,33 miliona eura prihoda, što je 12 odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period.

Iz Uprave carina su saopštili da je izvršen povraćaj sredstava u iznosu od 562,05 hiljada eura, čime je ostvarena neto naplata od 48,77 miliona eura, što je deset odsto više u odnosu na plan.

“Prema strukturi naplaćenih prihoda, ostvarena naplata poreza na dodatu vrijednost (PDV) pri uvozu iznosila je 28,96 miliona eura, što je 8,13 odsto više, dok je po osnovu carine naplaćeno 1,54 miliona ili 7,83 odsto više u odnosu na prošlu godinu”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Uprave carina.

Ostvarena naplata poreza na kafu iznosila je 194,6 hiljada eura, dok su ostali prihodi naplaćeni u iznosu od 5,88 hiljada eura.

Prihodi od akciza u januaru iznosili su 18,63 miliona eura i veći su 19 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, usljed značajnog rasta naplate akciza na duvan.

U odnosu na plan, ukupna naplata akciza je veća16 odsto.

Posmatrano prema strukturi, naplaćena akciza na mineralna ulja i goriva iznosila je 12,34 miliona eura, što je 8,53 odsto više, dok je naplata akciza na duvanske proizvode iznosila 4,48 miliona eura ili 75,92 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Prihodi od akciza na alkohol i alkoholna pića iznosili su 1,09 miliona eura, a na gaziranu vodu 484,03 hiljade eura.

Po osnovu akcize na ugalj naplaćeno je 220,36 hiljada eura, a po osnovu razlike akcize u trgovačkoj djelatnosti 22,93 hiljade eura.

PU

Poreska uprava (PU) je u januaru ostvarila rekordnu naplatu prihoda u bruto iznosu od 68,08 miliona eura, što je sedam odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period.

Naplata prihoda u januaru bila je 1,5 odsto veća u odnosu na plan.

“Rast naplate zabilježen je kod svih vrsta poreza, kako u odnosu na plan, tako i u odnosu na ostvarenje iz prošle godine“, rekli su iz PU.

Iz PU su naveli da je naplata poreza na dodatu vrijednost (PDV) iznosila 31,48 miliona eura, što je šest odsto više nego prošle godine, a na nivou plana.

“Naplata poreza na dohodak fizičkih lica iznosio je 8,21 milion eura, 11 odsto više u odnosu na januar prošle godine i plan naplate“, precizirali su iz PU.

Iz PU su saopštili da su ostvareni rezultati indikator efikasnosti mjera za povećanje stepena poštovanja poreskih propisa tokom perioda novogodišnjih praznika i trajanja zimske turističke sezone, posebnio u dijelu evidentiranja prometa preko poreskih registar kasa i prijavljivanja obaveza po osnovu zaposlenih.

“Treba naglasiti da će efekti povećane turističke ponude u ovom periodu biti vidljivi i u naplati prihoda tokom februara, imajući u vidu dospijeće obaveza po osnovu prometa ostvarenog u januaru“, objasnili su iz PU.

Po osnovu doprinosa za obavezno osiguranje naplaćeno je 22,41 milion eura, poreza na dobit preduzeća 1,02 miliona, a koncesionih naknada i poreza na promet nepokretnosti po 1,92 miliona eura.

“Imajući u vidu činjenicu da najveći dio poreskih obveznika dobrovoljno prijavljuje i izmiruje poreske obaveze, očekuje se da će poreska disciplina nastaviti s uspostavljenim trendom rasta, što se odražava na naplatu budžetskih prihoda i na uspostavljanje privrednog balansa i ravnopravne tržišne utakmice“, zaključuje se u saopštenju.

PROIZVODNJA HRANE

Za uvođenje standarda kvaliteta i bezbjednosti hrane, bez kojih se ne može zamisliti ozbiljan nastup na tržištu, crnogorski proizvođači mogu dobiti bespovratnu podršku u iznosu do 50 odsto ulaganja, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja. Objavljen javni poziv.

Kako navode iz tog vladinog resora, podršku ove vrste mogu ostvariti prijavljivanjem na Javni poziv za uvođenje, sertifikaciju i resertifikaciju sistema kvaliteta i bezbjednosti hrane u 2020. godini, koji je Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja objavilo danas i koji je jedan u nizu javnih poziva za bespovratnu podršku poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima kroz Agrobudžet za 2020. godinu.

“Namjena podrške je nadoknada dijela troškova za uvođenje, sertifikaciju i resertifikaciju sistema kvaliteta i bezbjednosti hrane: ISO 22000, GLOBALGAP, BRC, IFS, FSSC 22000, GOST-R, HALAL, KOSHER”, navodi se u saopštenju.

Pravo na ovu podršku, kako dodaju, imaju pravna lica i preduzetnici, kojima je pretežna djelatnost proizvodnja i promet poljoprivredno prehrambenih proizvoda i hrane za životinje, koji su upisani u registre Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, zavisno od sektora proizvodnje i vrste proizvoda i/ili registre Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove.

“Maksimalna podrška iz Agrobudžeta je do 50% ukupnih troškova uvođenja, sertifikacije, resertifikacije, a najviše do 4.000 eura”, navodi se u saopštenju.

Prihvatljive su investicije realizovane od 1. januara 2020. godine do datuma podnošenja prijave. Krajnji rok za podnošenje prijave je 15. novembar ove godine.

“Uvođenje standarda kvaliteta i bezbjednosti hrane u proizvodnji poljoprivredno – prehrambenih proizvoda je preduslov za podizanje kvaliteta i dalji rast konkurentnosti domaćih proizvođača, a sve u cilju poboljšanja plasmana na domaćem tržištu i izvoznih mogućnosti”, zaključuju iz Ministarstva.

URA

Državni dug Crne Gore, sa ustaljenom ekonomskom politikom Vlade i tendencijom dodatnih zaduživanja, vrlo lako i brzo može probiti granicu od 80 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), upozorio je član Glavnog odbora Građanskog pokreta URA, Eldin Dobardžić.

On je, kako se navodi u saopštenju, reagovao na zvanične podatke i statistiku koji govore da je državni dug Crne Gore, na kraju prošle godine, iznosio 3,71 milijardu eura, odnosno 77,2 odsto BDP-a, od čega spoljni dug oko 3,14 milijardi eura, a unutrašnji oko 568,9 miliona eura.

Dobardžić je ocjenio da se takva negativna statistika u crnogorskoj ekonomiji stvorila zahvaljujući lošoj ekonomskoj politici vlada kontinuiteta Demokratske partije socijalista (DPS).

“Neugovaranje valutnih terminskih ugovora koji imaju za cilj neutralizaciju valutnih oscilacija, takozvano hedžovanje, po osnovu ugovorenog kredita za auto-put već sada poreske obaveznike po važećem kursu košta dodatnih 119 miliona eura“, rekao je Dobardžić.

Ako se tome, kako je saopštio, dodaju neplanirane radove u vrijednosti od oko 90 miliona eura, dolazi se do cifre od skoro 950 miliona eura, što je 200 miliona veći iznos u odnosu na tada ugovorenih 743 miliona eura kredita plus kamata.

“Uz 15 odsto troškova koje finansira država, a koji se opet najvećim dijelom finansiraju iz nekih drugih kredita, sve ukupno dionica auto-puta po sadašnjem kursu eurao/dolar premašuje iznos od milijardu eura“, dodao je Dobardžić.

On je ocijenio da trenutna dešavanja na globalnom tržištu svjetskih valuta Crnoj Gori nikako ne idu u prilog jer, kako je objasnio, američki dolar konstanto jača u odnosu na ostale svjetske valute i eurao.

“S obzirom da je Vlada ispustila priliku da još 2014. godine, pod tada znatno povoljnijim uslovima, ugovori valutnu zaštitu i da se sa novcem poreskih obveznika ne kocka, sada kada se period vraćanja kredita veoma približio, samo ugovoranje takvog posla je značajno skuplje u odnosu na 2014. godinu“, kazao je Dobardžić.

On je upozorio da grejs period ističe naredne godine što znači da se od jula naredne godine počinje sa otplatom glavnice kredita prema Exim banci uvećanog za iznos kamate.

Dobardžić je podsjetio i da je Međunarodni monetarni fond (MMF) u izvještaju početkom septembra prošle godine upozorio na rast troškova za auto-put, zbog kursnih razlika i nepreuzimanja mjera Vlade da to spriječi, u vidu osiguranja od valutnog rizika.

On je saopštio i da je u ovogodišnjem Zakonu o budžetu, koji je vrijedan 2,64 milijarde eura, skoro petina tog iznosa predviđena za otplatu duga.

“Pored toga Vlada je u Zakonom o budžetu predvidjela i nove kreditne aranžmane do iznosa od 257 miliona eura. Nedostajuća sredstva za finansiranje ovogodišnjeg budžeta iznose skoro 600 miliona eura“, zaključio je Dobardžić.

EMISIJA POGLEDI

Peta je godina od početka radova na prvoj, prioritetnoj dionici auto-puta Bar- Boljare od Smokovca do Mateševa, najvećem infrastrukturnom projektu u crnogorskoj istoriji. Impresivni objekat, graditeljsko čudo neviđeno, već oduzima dah. I mada teški građevinski radovi ulaze u finale, najsavremenija mehanizacija i hiljade radnika i dalje savladavaju ogromne izazove na trasi dugoj 41 kilometar.

Autoput kreće od Smokovca dolinom rijeke Morače i obroncima Vežešnika, a zatim u zoni ušća Male rijeke i Morače izdiže se preko Bratonožićkih njiva i Pelevog brijega u rejon Vjeternika i Duške.

Nastavlja preko Dedinca, Mrkog krša, Zagrađa pa kroz masiv Kosmana izlazi u dolinu Uvča. Od Uvača, trasa se pruža padinom uz potok Čestogaz i dalje brdovitim predjelima zapadno od doline Tare, završava u zoni Mateševa, iza istoimene petlje.

O kakvom se građevinskom izazovu radi govori i podatak da je trasu, na relativno kratkoj dionici, trebalo razviti na više od kilometar visinske razlike. Jer, prva dionica počinje na nadmorskoj visini od 69 metara kod Smokovca i dolazi na 1.170 metara u Mateševu.

Crnogorski, za građevince, negostoljubivi krš iz kojeg niče i u koji se stapa autoput, bio je izazov, ali i ogromna inspiracija uglednoj kineskoj kompaniji CRBC, koja je uradila glavni projekat po kojem gradi naš projekat vijeka.

Planirano je i novim ugovorom definisano da se građevinski radovi okončaju do kraja septembra. Hoće li i može li izvođač to i nama da garantuje.

“Vjerujem da možemo, zbog toga smo tu. To je moj cilj i biće velika sreća. CRBC i svi drugi učesnici projekta uradiće sve što je u našoj moći kako bi crnogorski narod što prije uživao u pogodnostima i bezbjednoj vožnji autoputem”, kaže za emisiju Pogledi Hei Shiqiang, direktor CRBC u Crnoj Gori.

Da je Crna Gora preambiciozno i preoptimistično zacrtala rok od četiri godine za izgradnju jedne od najzahtjevnijih trasa u Evropi pokazalo je vrijeme. Početak radova ozvaničen je 11. maja 2015.

Prva godina potrošena je za opsežne pripremne i isto tako obimne istražne radove, izgradnju kampova i projektovanje svih glavnih projekata.

“Inženjerski gledano, mislim da smo optimistički bili ušli u ovu priču. Ja ću da vam naglasim da je tunel Sozina rađen četiri godine. Znači, imamo ovdje deset puta veći obim radova, samo na tunelima, plus trasu, plus četiri petlje, plus ove instalacije, tako, ušlo se optimistički. Mislim da je realniji možda rok bio ovo što će i vrijeme pokazati i ovo što se događa na terenu, uz svu našu želju da to bude završeno u što kraćem roku”, kazao je Goran Vujović, upravljač Projektom.

Emisiju Pogledi, autorke Vesne Terić, emitujemo na RTCG1, večeras od 20:45h, a moći ćete da je pronađete i na portalu NA OVOM LINKU.

EMISIJA POGLEDI

Peta je godina od početka radova na prvoj, prioritetnoj dionici auto-puta Bar- Boljare od Smokovca do Mateševa, najvećem infrastrukturnom projektu u crnogorskoj istoriji. Impresivni objekat, graditeljsko čudo neviđeno, već oduzima dah. I mada teški građevinski radovi ulaze u finale, najsavremenija mehanizacija i hiljade radnika i dalje savladavaju ogromne izazove na trasi dugoj 41 kilometar.

Autoput kreće od Smokovca dolinom rijeke Morače i obroncima Vežešnika, a zatim u zoni ušća Male rijeke i Morače izdiže se preko Bratonožićkih njiva i Pelevog brijega u rejon Vjeternika i Duške.

Nastavlja preko Dedinca, Mrkog krša, Zagrađa pa kroz masiv Kosmana izlazi u dolinu Uvča. Od Uvača, trasa se pruža padinom uz potok Čestogaz i dalje brdovitim predjelima zapadno od doline Tare, završava u zoni Mateševa, iza istoimene petlje.

O kakvom se građevinskom izazovu radi govori i podatak da je trasu, na relativno kratkoj dionici, trebalo razviti na više od kilometar visinske razlike. Jer, prva dionica počinje na nadmorskoj visini od 69 metara kod Smokovca i dolazi na 1.170 metara u Mateševu.

Crnogorski, za građevince, negostoljubivi krš iz kojeg niče i u koji se stapa autoput, bio je izazov, ali i ogromna inspiracija uglednoj kineskoj kompaniji CRBC, koja je uradila glavni projekat po kojem gradi naš projekat vijeka.

Planirano je i novim ugovorom definisano da se građevinski radovi okončaju do kraja septembra. Hoće li i može li izvođač to i nama da garantuje.

“Vjerujem da možemo, zbog toga smo tu. To je moj cilj i biće velika sreća. CRBC i svi drugi učesnici projekta uradiće sve što je u našoj moći kako bi crnogorski narod što prije uživao u pogodnostima i bezbjednoj vožnji autoputem”, kaže za emisiju Pogledi Hei Shiqiang, direktor CRBC u Crnoj Gori.

Da je Crna Gora preambiciozno i preoptimistično zacrtala rok od četiri godine za izgradnju jedne od najzahtjevnijih trasa u Evropi pokazalo je vrijeme. Početak radova ozvaničen je 11. maja 2015.

Prva godina potrošena je za opsežne pripremne i isto tako obimne istražne radove, izgradnju kampova i projektovanje svih glavnih projekata.

“Inženjerski gledano, mislim da smo optimistički bili ušli u ovu priču. Ja ću da vam naglasim da je tunel Sozina rađen četiri godine. Znači, imamo ovdje deset puta veći obim radova, samo na tunelima, plus trasu, plus četiri petlje, plus ove instalacije, tako, ušlo se optimistički. Mislim da je realniji možda rok bio ovo što će i vrijeme pokazati i ovo što se događa na terenu, uz svu našu želju da to bude završeno u što kraćem roku”, kazao je Goran Vujović, upravljač Projektom.

Emisiju Pogledi, autorke Vesne Terić, emitujemo na RTCG1, večeras od 20:45h, a moći ćete da je pronađete i na portalu NA OVOM LINKU.

PODRŠKA PROIZVOĐAČIMA

Poljoprivredni proizvođači, prerađivači i potencijalni korisnici iz Nikšića i Danilovgrada, tokom prezentacije Agrobudžeta za ovu godinu, pokazali su zainteresovanost za sve mjere podrške.

Iz Minstarstava poljporivrede i ruralnog razvoja su kazali da je ovogodišnji Agrobudžet koji je veći za 8,3 miliona EUR, prepoznat kao dobra prilika za dalji razvoj brojnih gazdinstava.

„Tokom prezentovanja mjera podrške za biljnu i stočarsku proizvodnju, kroz konstruktivni dijalog napravljen je detaljan osvrt na kriterijume prihvatljivosti i procedure prijave“, navodi se u saopštenju.

Predstavnici Ministarstva su predstavili novine, u odnosu na prošlu godinu, čiji je cilj da dodatno stimulišu razvoj crnogorske poljoprivrede, u dijelu subvencija i premija kreiranim na bazi predloga poljoprivrednika i iskustava iz ranijih godina.

Iz tog Vladinog resora su naglasili da je upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava osnovni uslov za korišćenje bilo koje od agrobudžetskih mjera i pozvali sve koji se do sada nijesu upisali, da to učine.

„S obzirom da se najveći broj mjera odnosi na ruralni razvoj za koje je ove godine opredijeljeno 7,3 miliona EUR više, bilo je riječi o podršci investiranju u primarnu proizvodnju, nabavku mehanizacije, izgradnju bunara i bistjerni, kao i razvoj klastera“, dodaje se u saopštenju.

Za te investicije, kako su naveli, daje se bespovratna podrška kroz javne pozive, u iznosu od 50, 60 ili 70 odsto od vrijednosti investicije, u zavisnosti od programa, a ovogodišnja novina je i dodatnih pet odsto za podnosioce zahtjeva koji su upisani u Registar poljoprivrednih osiguranika.

Minimalna površina za subvencije u biljnoj proizvodnji povećana u odnosu na prošlogodišnju iznosi 0,3 hektara, i osnovna premija je 200 EUR po hektru, dok mladi poljoprivrednici dobijaju dodatih 10 EUR po hektru.

„U stočarskoj proizvodnji novina je da gazdinstva koja ostvaruju pravo na premiju po grlu od ove godine dobijaju premiju za svako grlo, a ne samo za grla preko predviđenog minimuma. Za krave i junice iznosi 70 EUR po grlu, dok za ovce i koze iznosi osam EUR po grlu“, dodaje se u saopštenju.

Prisutni proizvođači su pokazali interesovanje i za realizaciju mjera koje se odnose na nabavku junica, solarnih panela, nabavku mehanizacije, kao i da li isti korisnik može konkurisati na više mjera, ali i mogućnosti za početnike u poljoprivredi,

„Ove godine će biti nastavljen Program za mlade farmere kroz koji mladi mogu dobiti bespovratnih deset hiljada EUR za pokretanje agrobiznisa, sa starosnom granicom od 35 godina“, navodi se u saopštenju.

Prema njihovim riječima, obezbjeđene su premije za mlijeko, kao i premije za preradu mlijeka na gazdinstvu, gdje su sredstva podrške uvećana sa sa jednog na 1,5 milion eura.

„Za svaku od pojedinačnih mjera navedeno je koje su to investicije koje su prihvatljive za podršku, kriterijumi prihvatljivosti, i potrebna dokumentacija koja se dostavlja Ministarstvu, i u kojim rokovima, a proizvođači su pozvani da nastave kontinuiran dijalog“, zaključuje se u saopštenju.