MARKOVIC

Direktor Fonda za zastitu depozita Predrag Markovic saopstio je da u ovom trenutku fond raspolaze sa 60 miliona eura od cega su 8,4 miliona eura obaveze za isplatu garantovanih depozita Atlas i IBM.

U kasi FZD-a je, kako je objasnio na jucerasnjoj sjednici Skupstine, cisto 51,7 miliona eura.

“Deponentima Atlas banke od 90,2 miliona do sada isplaceno 79,7 miliona, a od 22,3 miliona IBM, isplaceno je 21,3 miliona”, rekao je Markovic prilikom rasprave o Godisnjem izvjestaju o radu Fonda za zastitu depozita za 2018. proslu godinu.

To je ukupno 101 miliona eura za, kako je Markovic naveo, ukupno 11.000 klijenata obje banke.

Skupstina je, osim Godisnjeg izvjestaja Fonda, usvojila i izvjestaj o stanju energetskog sektora Crne Gore i Izvjestaj o aktivnostima vezanim za regulisane komunalne djelatnosti za proslu godinu. Poslanici su izglasali izmjene i dopune Zakona o zastiti potrosaca, o prevozu u drumskom saobracaju, kao i izmjene i dopune Zakona o komunalnim djelatnostima.

Skupstina je usvojila i predloge Zakona o racunovodstvu u javnom sektoru, o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak fizickih lica i usvojila izvjestaj o realizaciji Akcionog plana Strategije regionalnog razvoja i Godisnji izvjestaj o radu Komisije za trziste kapitala i stanju na trzistu kapitala za 2018. godinu.

Poslanici su juce raspravljali i o izmjenama i dopunama Zakona o akcizama, ciji je predlagac SDP. U toj partiji ocjenjuju da bi akcize na gorivo trebalo vratiti na nivo prije povecanja 2017. godine, dok u dPs smatraju da bi se time ugrozila redovnost isplate penzija, socijalnih davanja i zarada.

Gradani po litru eurodizela, koji prema posljednjem obracunu kosta 1,26 eura, placaju 0,44 centi akcize, dok drzava
za litar eurosupera 98 i 95, na cijenu od 1,35, odnosno 1,31 eura, ubira po 0,54 centa. Poslanik SDP-a Rasko Konjevic rekao je da Crna Gora naplacuje vece akcize od Austrije, Rumunije, Madarske, Hrvatske, Makedonije i BiH.

On smatra da Crna Gora ima dovoljno osnova da akcize vrati na nivo prije povecanja 2017. godine.

“Nas predlog je da vratimo akcize gdje su bile. Prosjecan crnogorski gradanin je isuvise opterecen, odnosno drzava isuvise uzima od njega puneci budzet, a to mu ne vraca ni kroz zaradu onih ljudi koji rade u javnom sektoru”, kazao je Konjevic tokom skupstinske rasprave.

Poslanik DPS-a Predrag Sekulic naveo je da, prema Global Petrol cijenama, litar eurodizela na Malti kosta 1,28, u Irskoj 1,31, u Estoniji 1,32 eura. Kada je rijec o regionu, on je rekao da Srbijanci za litar tog goriva placaju 1,38 eura, Grci 1,40, Albanci 1,43, a Hrvati 1,33 eura. Njegov partijski kolega Nikola Rakocevic smatra da akcize spadaju u paket odgovorne politike Vlade.

“U 2016. godini smo imali 182 miliona eura prihoda od akciza, u 2017. godini 225 miliona, u prosloj 220 miliona, dok u ovoj godini biljezimo rast u odnosu na proslu godinu”, rekao je Rakocevic, navodeci da cijena goriva u znacajnoj mjeri uslovljena fluktuacijama na globalnom trzistu.

BIVSI RADNICI BOKSITA

Bivsi i sadasnji radnici niksickih Rudnika boksita porucili su da nece dozvoliti da oko 1,5 miliona eura od prodaje upravne zgrade firme bude isplaceno madarskom Vagon inpex-u, umjesto za namirenje njihovih potrazivanja.

Jedan od bivsih radnika Raso Civovic, rekao je da je njihovim predstavnicima stecajni upravnik Bokista, Mladen Markovic, saopstio da je u toku tender za prodaju upravne zgrade i da bivsi i sadasnji rudari nece imati pravo na taj novac.

Firma Vagon inpex je ranije tuzila Rudnike boksita zbog prijevremenog raskinutog ugovora o saradnji, zbog cega je ta madarska kompanija, kako tvrde njeni predstavnici, pretrpjela stetu.

Civovic je podsjetio da su ukupna potrazivanja za Boksite u stecaju iznosila oko 138 miliona EUR i da medu njima nema prijavljenog Vagon inpexa.

“Necemo dozvoliti da Vagon inpex, bez obzira na koji nacin polaze prava na ta sredstva, uzme na nezakonit nacin ono sto pripada nekadasnjim zaposlenima u Bokistima”, porucio je Civovic.

Jedan od radnika Bozidar Dilas, kazao je da je Vagon inpex Boksitima svojevremeno ostao duzan nekoliko stotina hiljada EUR.

“Na sceni je sada klasicni tip otimacine koju sprovode nadlezni”, tvrdi Dilas.

On je rekao da je nedopustivo i to sto se brise kompletna arhiva i dokumentacija Boksita, sto je kako je naveo, nezabiljezeno u istoriji nekog preduzeca koje posluje 71 godinu.

“Brisu se svi tragovi o poslovanju i sredstvima Rudnika boksita”, naveo je Dilas.

Jedan od randika Ilija Miljanic, podsjetio je da oko 500 bisih radnika potrazuje sredstva po osnovu nerijesenog stambenog pitaja ili neisplacenih potrazivanja.

On je najavio da ce se bivsi rudari u utorak okupiti na placu nedaleko od upravne zgrade, za koji tvrde da im je neleglalno oduzet, a bio je namijenjen za rjesavanje njihovih stambenih pitanja.

MINISTARSTVO FINANSIJA

Ukupan drzavni dug, bez depozita, na kraju septembra je iznosio 3,13 milijardi euraa, sto je 65,12 odsto bruto domaceg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji podaci Ministarstva finansija.

U novom izvjestaju o drzavnog dugu, zakljucno sa septembrom, navodi se da ukupan drzavni dug sa depozitima iznosi 2,97 milijardi eura ili 61,84 odsto BDP-a.

Spoljni dug iznosio je 2,62 milijarde eura, odnosno 54,62 odsto BDP-a, a unutrasnji 504,52 miliona eura, odnosno 10,5 odsto BDP-a.

Depoziti na kraju treceg kvartala iznosili su 157,58 miliona eura ili 3,28 odsto BDP-a.

Prema podacima iz izvjestaja, tokom treceg kvartala povucena su sredstva u iznosu od 56,7 miliona eura, za potrebe realizacije infrastrukturnih i razvojnih projekata.

Od tog iznosa, za projekat finansiranja izgradnje priotitetne dionice autoputa Bar Boljare, Smokovac-Matesevo, iz kredita sa kineskom EXIM bankom, povucen je iznos od 49,51 milion dolara.

Za ostale infrastrukturne projekte, za potrebe izgradnje puteva, vodosnabdijevanja, energetske efikasnosti, socijalnog stanovanja i razvoja poljoprivrede, povucen je iznos od 11,42 miliona eura.

“Tokom treceg kvartala, obavljena je otplata drzavnog duga po osnovu glavnice, u ukupnom iznosu od 156,12 miliona eura, od cega se 80,61 milion eura odnosi na otplatu duga nerezidentima, dok se 75,51 milion eura odnosi na otplatu duga rezidentima, sto ukljucuje refinsansiranje duga po osnovu drzavnih zapisa u iznosu od 72 miliona”, dodaje se u dokumentu.

U istom periodu otplacena je i kamata u iznosu od 13,07 miliona eura, od cega otplata ino kamate iznosi 12,32 miliona eura.

PODACI MONSTATA

U Crnoj Gori je u trecem kvartalu izdato 44 gradevinskih dozvola i prijava radova, saopstio je Monstat.

“Od ukupnog broja izdatih gradevinskih dozvola i prijava radova, na fizicka lica se odnosi 13, dok se na pravne subjekte odnosi 31”, navode iz Monstata.

Ukoliko se posmatra ukupan broj stanova i njihova povrsina, prema izdatim prijavama radova u trecem kvartalu 2019. godine predvideno je gradenje 233 stana ukupne povrsine od 13.864 m2.

HILJADU PLUS

Crna Gora je vec zapocela razgovore sa Bankom za razvoj Savjeta Evrope oko finansiranja cetvrte faze projekta Hiljadu plus u iznosu od 20 miliona eura, saopstio je generalni direktor Direktorata za razvoj stanovanja Marko Canovic.

On je u Jutarnjem programu RTCG saopstio da su predali aplikaciju, cije odobrenje ocekuju u narednuim danima, te potpisivanje ugovora do kraja godine.

“A nakon toga bi krenuli u realizaciju. Ono sto su pregovori sa Bankom za razvoj Savjeta Evrope je da ponuda stanova bude bogatija i raznovrsnija. Osimi stanova u izgradnji, kao do sada, pokusacemo da svi stanovi koji su na trzistu mogu uci u Hiljadu plus, pod uslovom da stanovi izgradeni prije 2013. godine zadovoljavaju standarde energetske efikasnosti”, istakao je Canovic.

Saopstio je da je kroz tri faze projekta Hiljadu plus rijeseno 1.185 stambenih pitanja.

ZUGIC

Potrebno je preduzeti mjere koje ce postepeno podsticati potrosnju i snaznije investicije, sto ce dovesti do normalizacije kamatnih stopa i odrzivijeg ekonomskog rasta, porucio je guverner CBCG Radoje Zugic.

Guverner Centralne banke Crne Gore dr Radoje Zugic ucestvuje na 42. sastanku Kluba guvernera zemalja centralne Azije, regiona Crnog mora i Balkana, koji se odrzava u Pragu, od 20. do 22. novembra.

Zugic je porucio da postoji rizik da politika niskih referentnih kamatnih stopa dovede do globalne stagflacije.

“U cilju izbjegavanja ovog rizika moraju se preduzeti mjere koje ce postepeno podsticati potrosnju i snaznije investicije, sto ce dovesti do normalizacije kamatnih stopa i odrzivijeg ekonomskog rasta”, istakao je Zugic.

Kako je saopsteno iz CBCG ucesnici skupa su ocijenili da globalizacija ima veliki uticaj na sve makroekonomske indikatore na svjetskom, ali i na nacionalnom nivou, sto zahtijeva aktivnu ulogu centralnih banaka.

U isto vrijeme, efekti ,,prelivanja”, posebno kao rezultat odluka Evropske centralne banke (ECB) i Federalnih rezervi (FED), uticu na nacionalne ekonomije i njihove finansijske izglede.

“Sve ovo zahtijeva sinhronizovan i koordiniran odgovor zajednice centralnih banaka,” zakljucili su ucesnici skupa.

Direktorica Sektora za finansijsku stabilnost, istrazivanje i statistiku Centalne banke Crne Gore dr Marijana Mitrovic Mijatovic ucestvovala je u radu panela posvecenog upravljanju podacima u kontekstu monetarne politike. Na ovom panelu razmijenjeni su stavovi u vezi sa izazovima sa kojima se suocavaju centralne banke u proizvodnji pouzdanih statistickih podataka neophodnih za adekvatne odluke u segmentu makroprudencione politike.

ODLUKA VLADE

Nedostajuca sredstva za finansiranje budzeta, u 2020, iznosice 590.000.000 eura.

To se navodi u Odluci o zaduzivanju Crne Gore za 2020. godinu, kojom su definisani kreditni aranzmani koji ce biti zakljuceni u skladu sa Zakonom o budzetu za 2020, visina nedostajucih sredstava za finansiranje budzeta u narednoj godini, kao i mogucnost zaduzenja za potrebe refinansiranja duga i stvaranja rezerve, za potrebe odrzavanja tekuce likvidnosti.

Sve to nezavisno od granice godisnjeg porasta duga, kao i za refinansiranje i reprogramiranje kratkorocnih pozajmica i hartija od vrijednosti.

“Drzava ce, u 2020. godini, koristiti depozite u iznosu do 490.000.000 eura, kao i sredstva iz aranzmana sa kineskom Exim bankom, u iznosu do 100.000.000 miliona eura”, navodi se u Odluci Vlade.

Drzava ce u 2020. godini izdati garancije u ukupnom iznosu do 49.000.000 eura, i to za kreditni aranzman izmedu Zeljeznicke infrastrukture Crne Gore i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za potrebe nabavke mehanizacije za odrzavanje pruga (gradevinsko i elektrotehnicko) i nove opreme za pomocni voz.

Garancije ce od 11.000.000 eura bice izdate i za kreditni aranzman za potrebe Zeljeznickog prevoza Crne Gore, za nabavke novih vozova koji bi se koristili u lokalnom prevozu putnika, u iznosu do 14.000.000 eura.

“Drzava ce izdati pismo o potvrdivanju drzavne garancije na iznos od 12.000.000 eura, za potrebe druge transe kreditnog aranzmana izmedu JP Regionalni Vodovod Crnogorsko primorje i Evropske banke za obnovu i razvoj, cija je ukupna vrijednost 24.000.000 eura”, saopsteno je iz Vlade.

NVO KOD

I da sav novac koji se zaradi prodajom elektricne energije iz malih hidroelektrana zavrsi u dzepu gradana, njihovoj gradnji treba reci – “ne”, poruka je sa okruglog stola NVO KOD.

“Male hidroelektrane – rjesenje ili problem za Crnu Goru?”, pitanje je koje je postavljeno na okruglom stolu koji je organizovala NVO KOD.

Ucesnici su porucili da gradnjom malih hidroelektrana prepoznatljivi resursi se unistavaju i da odgovor drustva treba da bude snazniji, kako bi se njihova gradnja zaustavila.

Ucesnici okruglog stola su porucili da gradnjom malih hidroelektrana prepoznatljivi resursi se unistavaju i da odgovor drustva treba da bude snazniji kako bi se njihova gradnja zaustavila.

“Mi imamo prepoznatljive resurse i mi svoje najvece resurse pretvaramo u najveci problem”, porucio je Vuk Ikovic iz organizacije “KOD”.

Rasid Markovic iz NVO Sacuvajmo rijeku Komaracu kaze da je za njega zlocin, bilo ko da ga gradi male hidroelektrane.

Ikovic porucuje da otplacivanje tih malih hidroelektrana vrse gradani od njihovog novca.

Odgovor nadleznih je izostao, jer se iako pozvani nijesu pojavili na okruglom stolu.

Tatjana Debeljevic, TVCG

PODACI MONSTATA

Broj prevezenih putnika na aerodromima u trecem kvartalu ove, u odnosu na isti period prosle godine, porastao je 5,8 odsto, dok je zabiljezen pad od 0,3 odsto u zeljeznickom saobracaju, podaci su Monstata

“Prevoz putnika u trecem kvartalu 2019. u odnosu na isti kvartal prethodne godine biljezi rast u drumskom saobracaju za jedan odsto, lokalnom drumskom za 1,2%, prevozu putnika na aerodromima 5,8%, redovnom vazdusnom za 4,9%, dok se pad biljezi u zeljeznickom za 0,3% i vanrednom vazdusnom prevozu za 22,0%”, saopstio je Monstat.

Kod prevoza robe u trecem kvartalu 2019. godine, u odnosu na isti kvartal prethodne godine, rast se biljezi kod ukupnog prometa robe u lukama za 16,3%, zeljeznickog za 35,4%, dok se kod prevoza robe na aerodromima biljezi pad za 16,9%.

“Broj pretovarenih tona u lukama, u trecem kvartalu 2019. godine, u odnosu na isti kvartal prethodne godine biljezi rast za 17,3%, kod izmanipulisanih tona za 29,2%. Ukupan broj saobracajnih nezgoda u trecem kvartalu 2019. godine iznosio je 1.922 sto je 6,5% vise u
odnosu na isti kvartal prethodne godine. Broj nastradalih lica u trecem kvartalu 2019. godine iznosio je 847 (od cega je 831 povrijedenih lica), sto je za 0,2% manje u odnosu na isti kvartal 2018. godine”, naveli su statisticari.

Broj registrovanih drumskih motornih i prikljucnih vozila u trecem kvartalu 2019. godine iznosi 68.518, sto je za 6,7% vise nego u istom kvartalu prethodne godine.

“Broj prvi put registrovnih drumskih motornih i prikljucnih vozila u trecem kvartalu 2019. godine iznosi 5.859, sto je za 5,2% manje nego u istom kvartalu prethodne godine. U trecem kvartalu 2019. godine drumskim teretnim motornim vozilima prevezeno je 232 hiljade tona robe, uz ostvarenih 18.750 hiljada tonskih kilometara. Predeni kilometri vozila sa utovarom iznosili su 1.012 hiljada kilometara. U strukturi prevezene robe unutasnji prevoz ucestvuje sa 94,0% ili 218 hiljada tona prevezene robe, dok medunarodni prevoz ucestvuje sa 6,0% ili 14 hiljada tona prevezene robe. U strukturi ostvarenih tonskih kilometara unutrasnji prevoz ucestvuje sa 72,5% ili 13 601 hiljada tonskih kilometara, a medunarodni prevoz sa 27,5% ili 5 149 hiljada tonskih kilometara”, navode iz Monstata.

RADUNOVIC PORUCIO

Unutrasnja revizija u privatnom i javnom sektoru predstavja mehanizam za obezbjedivanje efikasnije, efektivnije i ekonomicnije upotrebe resursa i pomaze rukovodiocima da identifikuju slabosti i unaprijede upravljanje, ocijenio je ministar finansija Darko Radunovic.

On je na svecanoj ceremoniji zatvaranja obuke internih revizora u javnom sektoru Crne Gore (TIAPS 4), koja je odrzana u hotelu Hilton, kazao da uloga unutrasnje revizije treba da bude preventivna u smislu blagovremenog identifikovanja i otklanjanja nepravilnosti i neregularnosti u poslovanju.

,,Unutrasnji revizori su cuvari javnog povjerenja i doprinose borbi protiv korupcije. Samo adekvatno obuceni, kompetentni i nezavisni unutrasnji revizori, sa profesionalnim integritetom, mogu ispuniti zadatke koji predstoje i doprinijeti unapredenju rada institucija u javnom sektoru”, porucio je Radunovic.

On je ocijenio da je u oblasi unutrasnje revizije u Crnoj Gori u prethodnom peirodu ostvaren znacajan napredak kako u pogledu broja, tako i u pogledu obucenosti revizora.

Ministarstvo je projekat obuke sprovodilo u saradnji sa ljubljanskim Centrom za izvrsnost u finansijama (CEF), Ovlascenim institutom za javne finansije i racunovodstvo (CIPFA) i Upravom za kadrove, a uz podrsku njemacke i slovenacke vlade.

Radunovc je rekao da je unapredenje upravljanja javnim finansijama jedan od strateskih ciljeva reforme javne uprave u Crnoj Gori usmjerenih na povecavanje odgovornosti, transparentnosti i kvaliteta upravljanja javnim resursima.

U pitanju je cetvrta realizovana obuka, tokom koje je obuceno oko 60 internih revizora, a u narednom periodu projekat ce nastaviti da realizuju Ministarstvo i Uprava za kadrove.

Ambasador Slovenije u Crnoj Gori Gregor Presker saopstio je da je zadovoljan sto nakon zavrsene obuke Crna Gora posjeduje vise znanja iz oblasti unutrasnje revizije.

,,Nadam se da ce ove obuke pomoci Crnoj Gori da uspjesno nastupi u pregovorima za Poglavlje 32 – Finansijski nadzor”, kazao je Presker.

Ambasador Njemacke u Crnoj Gori Robert Veber podsjetio je da je i sam bio revizor i da zna koliko je taj posao vazan kada je u pitanju funkcionisanje drzavne uprave.

,,Veoma je vazno da na pravilan nacin kazete ljudima sta pogresno rade. Upravljanje javnim finansijama je vazno u cilju funkcionisanja drzavne upave, ali i veceg povjrenja gradana u transparentnost i rad drzave”, dodao je Veber.

Direktorica CEF-a Jana Repansek kazala je da u toj organizaciji imaju povjerenja u ljude u Crnoj Gori.

,,Nadam se da cete prenijeti vasa znanja i drugim zemljama koje treba da udu u ovaj proces”, saopstila je Repansek.

Direktorica Uprave za kadrove Svetlana Vukovic rekla je da je posebno vazno sto je prepoznat znacaj te institucije u citavom procesu sertifikacije unutrasnjih revizora.

,,Uprava ce stecena znanja iskoristiti i u implementaciji nekih drugih programa”, zakljucila je Vukovic.