CBCG

U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke (CBCG), na kraju oktobra u blokadi bilo 17,9 hiljada preduzeca i preduzetnika, 0,67 odsto vise nego u septembru.

Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani racuni je 648,65 miliona eura, sto je 0,12 odsto manje nego u septembru.

Koncentracija duga je, kako je saopsteno iz CBCG, relativno velika, tako da deset najvecih duznika, odnosno 0,06 odsto ukupno evidentiranih, ucestvuje sa 16,64 odsto u ukupnom iznosu blokade. Njima je blokirano 107,95 miliona eura.

Oko 37,81 odsto ukupnog iznosa blokade ili 245,28 miliona eura otpada na 50 najvecih duznika, koji cine 0,28 odsto svih evidentiranih.

U neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo je 2,16 hiljada duznika cija je blokada iznosila 37,39 miliona eura, sto je 5,76 odsto ukupnog iznosa blokade.

Duze od godinu u blokadi je 15,75 hiljada kompanija ili preduzetnika, kojima je blokirano ukupno 611,26 miliona eura.

PKCG

Preduzeca u Danilovgradu iskazala su u prosloj godini ukupan prihod od 173,9 miliona eura, 10,5 odsto veci u odnosu na proslu godinu, saopstio je predsjednik Privredne komore (PKCG), Vlastimir Golubovic na sastanku sa predsjednicom Opstine Danilovgrad, Zoricom Kovacevic.

Golubovic je, predstavljajuci rezultate analize poslovanja privrednih subjekata koju je PKCG uradila za sve crnogorske opstine, kazao da su preduzeca prosle godine zaposljavala ukupno 2,16 hiljada osoba, 10,5 odsto vise nego 2017.

“Podaci Poreske uprave (PU) pokazuju da je zavrsne racune za proslu godinu u Opstini Danilovgrad predalo 348 privrednih subjekta, sto je 32,3 odsto vise nego prosle”, saopsteno je iz PKCG.

Najveci broj preduzeca u Danilovgradu registrovan je za poslove trgovine 31,3 odsto, preradivacke industrije 16,7 odsto i gradevinarstva 14,7 odsto.

“Cestitam na svim aktivnostima kojima ste unaprijedili poslovni ambijent u Danilovgradu i zahvaljujem na podrsci koju pruzate Komori. Raduje sto u Danilovgradu posluje vise preduzeca nego prethodne godine, ali ujedno ukazujemo da je njih 178 prijavilo samo jednog zaposlenog, sto je moguc pokazatelj poslovanja u sivoj zoni”, rekao je Golubovic.

On je objasnio da posjeta Danilovgradu predstavlja dio programskih aktivnosti Privredne komore u cilju razvijanja institucionalnog partnerstva sa donosiocima odluka na lokalnom nivou.

Golubovic je prezentovao aktivnosti asocijacije na unapredenju regulatornog okvira, promociji privrede kroz organizaciju predstavljanja na sajmovima u okruzenju i projekte Dobro iz Crne Gore, Kupujmo domace i Domaci ukusi.

On je apostrofirao znacaj arbitraze za brze i efikasnije rjesavanje privrednih sporova, te pozvao Opstinu Danilovgrad da u ugovore koje sklapa ukljuci arbitraznu klauzulu.

Golubovic je istakao i ulogu Komore u reformi sistema obrazovanja, posebno u afirmaciji dualnog, te upoznao sa brojnim edukativnim aktivnostima asocijacije i projektima koje realizuje.

“U svim ovim oblastima postoji prostor za jacanje saradnje sa lokalnom samoupravom Danilovgrada”, naveo je Golubovic.

Kovacevic je kazala da Opstina tezi da privuce sto vise kvalitetnih investitora, cemu doprinosi snizavanje, odnosno ukidanje pojedinih taksi i niske stope poreza na nepokretnosti.

“Zelimo da obezbijedimo najbolje uslove kako bi investitori poslovali na podrucju Danilovgrada. Nasa opstina ima odlicnu perspektivu razvoja”, saopstila je Kovacevic, navodeci da se krupne investicije planiraju ili realizuju na Slapu i Glavi Zete, kolektoru, objektu kompanije Voli, kao i saobracajnoj infrastrukturi.

Prema njenim rijecima, izazovi sa kojima se suocavaju su deficit radne snage i borba protiv sive ekonomije.

“Borba protiv sive ekonomije je za nas na prvom mjestu. Moze da se doprinese smanjenju sive ekonomije snizavanjem taksi, poreza i doprinosa, ali smatram da su za to presudne rigorozne kontrole nadleznih inspekcija”, kazala je Kovacevic.

Za Opstinu predstavlja problem i naplata poreza u slucajevima kada vlasnistvo nad imovinom nije prevedeno sa preminulih osoba. Kovacevic se zato zalaze za unapredenje zakonskog rjesenja kako bi se ubrzali ostavinski postupci, te time jasno identifikovali poreski obveznici. Na tom poslu ocekuje snaznu podrsku Privredne komore.

Tokom sastanka su prezentovane aktivnosti Danilovgrada na procesu sertifikacije opstine po BFC standardu namijenjenom opstinama sa povoljnim poslovnim ambijentom.

SLOBODNA TRGOVINA

Nadlezni organi moraju preduzeti sve potrebne mjere kako bi se obezbijedilo da se Zakon o slobodnoj trgovini odnosi jednako na sve i kako bi se sprijecile bilo kakve zloupotrebe koje bi pojedine privredne subjekte dovele u povoljniji polozaj u odnosu na one koji ne rade nedjeljom, kazali su iz Socijalisticke narodne partije (SNP).

“Svega petnaest dana od uvodenja neradne nedjelje, pojavile su se prve pukotine u sprovodenju Zakona o unutrasnjoj trgovini. Naime, prema informacijama koje se se pojavile u javnosti, na benzinskim pumpama su se u prodaji nasli i neki proizvodi kojih do sada nije bilo, kao sto su osnovne zivotne namirnice”, navodi se u saopstenju.

Zbog toga je, dodaju, doslo do polemike izmedu predstavnika Privredne komore i Unije slobodnih sindikata koji smatraju da se radi o nepostovanju zakona i uvodenju nedopustive prakse nelojalne konkurencije, i potrosaca kojima odgovara da i nedjeljom na pumpama mogu da kupe odredene proizvode koji im nedostaju.

“I kada se donose iz dobre namjere, cinjenica je da zakoni u Crnoj Gori cesto imaju rupa i vakum prostora koji dovode do ovakvih situacija. Zbog toga je potrebno jos jednom povesti raspravu o ovom pitanju sa svim zainteresovanim stranama, kako bi se obezbijedila puna i dosljedna primjena Zakona o unutrasnjoj trgovini”, kazali su iz SNP-a.

ANALIZA WWF-A

Organizacija za zastitu prirode WWF Adria, preporucila je Vladi da raskine sve ugovore o gradnji malih HE ciji koncesionari nijesu obezbijedili novac, te da se u potpunosti zaustavi prenos koncesija na potencijalno nove koncesionare.

Analizu koncesionih ugovora i sprovedenih postupaka za izgradnju malih hidroelektrana, za potrebe WWF-a, svjetske organizacije za zastitu prirode, uradila je Ines Mrdovic, pravna ekspertkinja.

U proteklih 12 godina u Crnoj Gori je koncesionim ugovorima bila odobrena izgradnja preko 70 mHE na rijekama na sjeveru drzave, a do sredine ove godine sagradeno je 13 mHE.

Dodjela koncesija sprovedena je kroz dva osnovna modela – tenderski postupak za elektrane instalisane snage od 1 MW do 10 MW i kroz davanje energetskih dozvola za elektrane instalisane snage do 1 MW, za koje nije sprovodeno javno nadmetanje.

“Koncesione ugovore za izgradnju malih hidroelektrana (mHE) u Crnoj Gori i sprovedene postupke na kojima su dodijeljene ove koncesije, karakterisu brojne nezakonitosti i nepravilnosti, pa Vlada Duska Markovica ima dovoljno prostora da raskine najveci broj zakljucenih ugovora”, istice Milija Cabarkapa iz WWF Adrije.

On kaze da se sprovedenom analizom utvrdilo preko 20 protivpravnosti u zakljucenim ugovorima ili sprovedenim postupcima, sto baca veliku sjenku na ukupnu pravnu valjanost pokrenutih projekata i dogovorenih koncesionih aranzmana.

,,Izostanak kriterijuma za povlastice koje placaju potrosaci, fiktivne odredbe o sredstvima za investicije, nepredvidenost izgradnje mHE u planskim dokumentima i davanje citavih vodotoka u koncesiju, izostanak konsultovanja javnosti o koriscenju voda ili javnih rasprava o godisnjim planovima za davanje koncesija, samo su neke od utvrdenih nezakonitosti i nepravilnosti”, dodaje Cabarkapa.

Cabarkapa istice i da projektima mHE nije dokazan javni interes, koji je osnov za dodjelu koncesija i obavljanje koncesione djelatnosti.

“Analizom je preporuceno da Vlada raskine sve ugovore ciji koncesionari nijesu obezbijedili novac za investicije, bez prava odstete za njih, kao i u slucajevima u kojima ne postoje planski dokumenti koji omogucavaju gradnju mHE, te da se u potpunosti zaustavi prenos koncesija na potencijalno nove koncesionare”, navodi se u Analizi.

Pored ostalog, preporuceno je i da Vlada redefinise zakljucene ugovore na osnovu izdatih energetskih dozvola i znacajno smanji koncesioni rok tih ugovora, te preispita ugovore za sagradene mHE, u svim slucajevima u kojima se ugradenim cijevima uzima voda iz korita rijeka.

Analizu je WWF krajem jula ove godine dostavio Vladi, sa zahtjevom da se njegovom predstavniku omoguci ucesce u radnoj grupi ili odgovarajucem timu, koji bi imao zadatak da revidira kompletnu koncesionu politiku u izgradnji mHE.

“Do danas Ministarstvo ekonomije nije odgovorilo na ovaj zahtjev”, saopsteno je iz WWF Adrija.

NA SJUTRASNJOJ SJEDNICI

Izvrsni direktor Zeljeznickog prevoza Nenad Babic ocekuje da Vlada na sjutrasnjoj sjednici donese odluku o nekom vidu pomoci ovoj kompaniji, koja je pred mogucim stecajem, jer jos uvijek nije uplatila 5,3 miliona eura poreskog duga.

“Od Vlade ocekujem neku pomoc. Ne znam koliko ce iznositi ta pomoc i sigurno nece biti dovoljna za vracanje poreskog duga, ali ocekujem da ce Vlada imati razumijevanje za problem kompanije ZPCG”, kazao je Babic Pobjedi.

On smatra da ce Vlada sjutra najvjerovatnije odluciti za uplatu odredenih novcanih sredstava ovoj zeljeznickoj kompaniji, a ne za otpis duga.

Prema njegovim rijecima, nagovjestaj i signal da ce Vlada pomoci ovom preduzecu dobio je od Ministarstva saobracaja.

“Bilo je price sa Ministarstvom saobracaja da je moguce da nam se pomogne”, rekao je Babic.

On smatra da u bliskoj buducnosti nece biti uveden stecaj u ZPCG, ali ne iskljucuje ni tu opciju.

“Smatram da se stecaj nece desiti sada i u neko skorije vrijeme, ali ne mislim da je on potpuno nemoguc. Ja vjerujem da se sada trazi neko drugo rjesenje za nase preduzece, koje ne podrazumijeva stecaj”, istakao je Babic.

On je naveo da su predstavnici ZPCG i Poreske uprave nedavno obavili razgovore.

“Nema konkretnih pritisaka od PU, ali njeni predstavnici i dalje ocekuju da se ozbiljnije pozabavimo problemom poreskog duga”, kazao je Babic.

PU je ranije upozorila ZPCG da ce ukoliko ovo zeljeznicko preduzece ne plati 5,3 miliona eura poreskog duga, PU blokirati ziro racun ove kompanije. Iz PU je ranije saopsteno da ukoliko ni blokada racuna ZPCG ne da rezultat, inicirace pokretanje stecaja.

Babic je ranije rekao da kompanija poreski dug ne moze izmiriti iz redovnih sopstvenih prihoda. Dug je u prethodne dvije godine porastao za dva miliona eura, a ZPCG nije aplicirao za reprogram shodno Zakonu o reprogramu poreskog potrazivanja. Drzava je vlasnik 90,79 odsto akcija ZPCG -a, dok Eurofond i Trend imaju 2,4 odsto, odnosno 1,5 odsto dionica.

U REGIONU

Najnizu cijenu elektricne energije industrijski potrosaci u regionu prosle godine su placali u Crnoj Gori i iznosila je 5,36 centi po kilovatsatu, dok je najvisa industrijska cijena u regionu, od 7,59 centi, zabiljezena u Sjevernoj Makedoniji, navodi se u Godisnjem izvjestaju Agencije za saradnju energetskih regulatora ACER, pisu Dnevne novine.

Izvjestaj o rezultatima pracenja internih trzista elektricne energije i prirodnog gasa u prosloj godini, odnosi se na clanice Evropske unije, a u odredenom dijelu i za ugovorne strane Energetske zajednice EZ medu kojima je i Crna Gora.

“Trend rasta cijene elektricne energije za domacinstva u ugovornim stranama EZ nastavljen je i u 2018. godini, dok je nakon visegodisnjeg smanjenja, cijena za industriju pocela da se povecava”, istaknuto je u izvjestaju.

Kako se navodi u podacima za 2017. godinu, cijena struje za industrijske potrosace je u vecini ugovornih clanica EZ smanjivana od 2013. do 2017. godine 19 odsto, sa 6,5 centi po kilovatsatu na 5,2 centa. Ipak, prosle godine je uslijedilo uvecanje.

“Najveci rast na nivou godine, od 17 odsto, primijecen je u Sjevernoj Makedoniji, gdje je elektricna energija poskupjela sa 6,46 centi u 2017. godini na 7,59 centi u prosloj”, konstatovano je u izvjestaju.

Sjeverna Makedonija je na taj nacin pretekla Srbiju, lidera iz 2017.

Cijena elektricne energije u ugovornim stranama EZ bila je prosle godine u prosjeku oko 60 odsto prosjecne cijene za iste potrosace u clanicama EU, sto je promjena u odnosu na 2017, kada je iznosila oko 50 odsto.

MINISTARSTVO EKONOMIJE

Sastanak Radne grupe za pripremu i vodenje pregovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji (EU) za pregovaracko poglavlje 20 – Preduzetnistvo i industrijska politika, odrzan je danas u Ministarstvu ekonomije.

Sastankom je, kako je saopsteno iz Ministarstva, predsjedavala sefica Radne grupe za pregovaracko poglavlje 20, nacelnica u Direktoratu za industriju i transformaciju, Maja Jokanovic.

“Predstavnici nadleznih ministarstava, drzavnih institucija, privrednih udruzenja, civilnog sektora i sindikata, informisani su o usvajanju Industrijske politike Crne Gore za period od ove do 2023. godine i Akcionog plana za sprovodenje industrijske politike od ove do 2023, za period od ove i naredne godine, uz detaljnu prezentaciju strukture i sadrzaja dokumenata, u cijoj su izradi ucestvovali u svojstvu clanova Radne grupe za pregovaracko poglavlje 20” navodi se u saopstenju.

Radnoj grupi je predocena i komunikacija sa Evropskom komisijom (EK) u procesu uskladivanja i donosenja novog dokumenta Industrijske politike i potreba za daljim usaglasavanjem u skladu sa strateskim dokumentima u oblasti razvoja industrije koje EU planira da usvoji u narednom periodu.

“Na sastanku je diskutovano i o sprovodenju aktivnosti na planu ispunjenja preporuka iz Izvjestaja EK o Crnoj Gori za ovu godinu, u oblasti industrijske i preduzetnicke politike, realizaciji aktivnosti u okviru Programa pristupanja Crne Gore EU ove do naredne godine, kao i o narednim koracima na planu uskladivanja sa EU i vodenju pregovora o pristupanju u okviru Poglavlja 20” zakljucuje se u saopstenju.

“MENTOR AWARD 2019”

Ministarstvo ekonomije i Japanska agencija za medunarodnu saradnju (JICA) organizovali su ceremoniju izbora najboljih mentora Crne Gore, gdjde je za najboljeg mentora u kategoriji zrelih preduzeca izabran Petar Vujovic iz Opstine Tivat, dok je Sasa Jovanovic iz Biznis start up centra Bar dobio priznanje u kategoriji novoosnovanih preduzeca.

Ministarstvo ekonomije i Japanska agencija za medunarodnu saradnju (JICA) organizovali su ceremoniju izbora najboljih mentora Crne Gore , gjde je za najboljeg mentora u kategoriji zrelih preduzeca izabran Petar Vujovic iz Opstine Tivat, dok je Sasa Jovanovic iz Biznis start up centra Bar dobio priznanje u kategoriji novoosnovanih preduzeca.

,,Mentor Award 2019″, organizovan je u okviru druge faze projekta ,,Uspostavljanje i promocija mentoring usluga za mala i srednja preduzeca u zemljama Zapadnog Balkana”.

Ove godine priznanje ,,Mentor Award 2019″ dodjeljivalo se najuspjesnijim mentorima u dvije kategorije.

Mentori, koji dolaze iz lokalnih samouprava i biznis start-up centara u Crnoj Gori, su prije izbora najboljih pojedinacno predstavili svoje korisnike, sa kojima su zajedno prosli mentoring, i tom prilikom iznijeli sve izazove sa kojima su se suocavali u tom procesu.

“Kroz mentoring se zaposlenima i vlasniku preduzeca otvaraju vidici da stvari posmatraju iz drugacije perspektive, razvija se i preduzetnicki duh, a stvara se i nova vrijednost i jaca ekonomija sto vodi vecem standard”, navodi se u saopstenju.

Generalni direktor Direktorata za investicije, razvoj malih i srednjih preduzeca i upravljanje evropskim fondovima u Ministarstvu ekonomije Radosav Babic kazao je da je program mentoringa, koji je u Crnoj Gori iskoristilo 58 preduzeca, jedan je od najznacajnijih vidova nefinansijske podrske, gdje se kroz dugorocni proces u krajnjem unapreduje menadzment i proizvodnja i postize bolji razvoj unutrasnjih performansi.

,,O kvalitetu pruzene mentoring usluge najbolje svjedoce kori

snici. Analiza je pokazala da je preko 90 odsto njih izrazilo veliko zadovoljstvo, uz ocjenu da im je taj proces pomogao da sagledaju postojece stanje u kompaniji, definisu potencijale za rast i kreiraju strategiju za dalji razvoj”, saopstio je Babic.

Babic je podsjetio da su istrazivanja nezavisnih evaluatora pokazala da program mentoringa doprinosi povecanju broja zaposlenih i ukupnih prihoda za sedam odsto odnosno 1,71 odsto.

,,Veoma znacajno je i to sto je istrazivanje pokazalo da bi vise od 90 odsto svih anketiranih tu uslugu koristilo ponovo. Preduzeca u Crnoj Gori su fokusirana na realizaciju svakodnevnih aktivnosti, pa je neophodno promijeniti njihov nacin razmisljanja i podsticati preduzetnicki duh i vjestine”, smatra Babic.

Zamjenik direktora JICA Balkan kancelarije Takashi Hibino saopstio je da je primijetio da u regionu u posljednje vrijeme velike kompanije investiraju velike svote novca u biznis. On je naveo i da u Crnoj Gori vec posluju neke japanske kompanije, a ima i novih.

“Cilj konferencije je podizanje svijesti o mentoring uslugama, predstavljanje primjera iz prakse, inicijativa i konkretnih rjesenja za prevazilazenje problema u preduzecu, tokom jednog ciklusa pruzanja mentoring usluga.”