Budzet Opstine Tivat za 2020. godinu iznosice 23.556.400 eura, predlozeno je nacrtom Odluke o budzetu za narednu godinu, koju je pripremila administracija gradonacelnika Sinise Kusovca (DPS). Nacrt je juce stavljen na petnaestodnevnu javnu raspravu.

Tivatska vlast namjerava da dogodine potrosi 12,92 miliona eura na kapitalne izdatke, tekuci rashodi budzeta iznosice nesto preko sest miliona, dok ce na otpatu kredita biti potroseno 2,36 miliona eura. Transferi institucijama, pojednicima i NVO sektoru iznosice nesto vise od dva miliona eura.
Namjera je, prema nacrtu, da se od poreza dogodine naplati ukupno 8,5 miliona eura, sto je oko 600 hiljada vise od plana prihoda po tom osnovu za ovu godinu. Najveci dio tog uvecanja od oko 400 hiljada eura, ocekuje se od naplate poreza na nepokretnosti koji ce, prema novoj odluci koja bi trebalo da ide na usvajanje na narednoj sjednici lokalnog parlamenta, biti uvecan za vlasnike nekretnina na prvoj liniji uz obalu mora, odnosno trasu Jadranske magistrale kroz Tivat.

Lokalna DPS-SD-HGI vlast ocekuje pad prihoda Opstine od naplate lokalnih taksi za oko 50 hiljada eura, te naknada za cak blizu 800 hiljada eura u odnosu na plan prihoda po tim osnovama za ovu godinu. Posebno zabrinjava to sto ocekuju dodatni pad ionako niskih prihoda Opstine od komunalija koje treba da plate investitori svih novih objekata koji se grade u Tivtu.

Ove godine, plan prihoda od komunalija iznosi 2,5 miliona eura, a dogodine tek 1,8 miliona sto je stavka koju ce Kusovac i njegovi saradnici morati da objasnjavaju Tivcanima tokom aktuelne javne rasprave, jer se sve to desava u vrijeme kada je u Tivtu na sceni bukvalno eksplozija nove gradnje, prvenstveno stanova za prodaju na trzistu.

Iz nacrta budzeta se vidi i da Kusovceva administracija u godini lokalnih izbora, Tivcanima namjerava da pored poreza na nepokretnosti, za cak trecinu poveca naknadu koju ce oni placati za koriscenje opstinskih puteva. Tzv. ,,ostali prihodi” Opstine Tivat naredne godine ce biti manji za oko milion i po eura nego 2019. u kojoj je Vlada lokalnoj samoupravi vratila upravo toliki iznos novca za refundiranje nabavke novih vatrogasnih vozila preko MUP-a prije deset godina.

Kusovac je planirao da grad dogodine zaduzi za novih dva miliona eura, u budzet da prenese cetiri miliona eura neutrosenih sredstava iz ove godine, kao i da Tivat u izbornoj godini, dobije cak cetiri miliona eura kapitalnih donacija od Vlade.

Na rashodovnoj strani, plate i ostala primanja narasle lokalne administracije dogodine ce Tivcane kostati preko 3,5 miliona eura, sto je oko 70 hiljada eura vise nego 2019. Troskovi rada administracije dogodine ce u obliku rashoda za materijal i usluge, poreske obveznike kostati preko 1,8 miliona eura, sto je uvecanje od skoro 100 hiljada u odnosu na ovu godinu. Kapitalni izdaci planirani na 12,92 miliona, za oko 200 hiljada su veci od plana kapitalnih ulaganja za ovu godinu, pri cemu je doslo do preraspodjele iznosa na pojedinim stavkama, pa ce tako, na primjer, dogodine za ekspropijaciju biti utroseno cak tri miliona eura, sto je upola vise nego 2019.

Najveci dio tih troskova odnosi se na konalno placanje oko 12.000 kvadrata privatne zemlje na Klacini koje je Opstina u vrijeme dok je njome upravljao Ivan Novosel (DPS), 2014 i 2015. uzurpirala mjestanima Krtola, radi izgradnje postrojenja za preciscavanje otpadnih voda.

Kusovac ni u narednoj, izbornoj godini, ne odustaje od prakse davanja kredita pod povoljnim uslovima zaposlenima u lokalnoj uopravi za rjesavanje stambenih pitanja ili poboljsanje uslova stanovanja. Za te kredite planirano je 50 hiljada eura, sto je za 20 hiljada manje nego ove godine. Zanimljivo je da lokalna administracija racuna da ce njeni clanovi koji su dobili ove kredite, dogodine u gradsku kasu vratiti tek 9.000 eura, skoro upola manje nego sto iznosi plan prihoda od otplate ovih kredita za 2019. Iako je nedavno u lokalnom parlamentu izglasala odluku o produzenju zakupa opstinskih poslovnih prostora sa aktuelnim zakupcima pod istim uslovima, uz napomenu da sa skoro svima od njih ,,Opstina ima pozitivno iskustvo u smislu redovnog placanja zakupnina”, tivatska vlast dogodine u budzetu od rente ocekuje tek 150.000 eura, sto je za cak 60 hiljada eura manje nego sto iznosi plan prihoda od zakupa opstinskih poslovnih prostora u 2019.

Realna stopa rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu projektovana je na nivou od 3,1 odsto, dok se za narednu ocekuje jacanje od 3,4 odsto, saopsteno je iz Vlade.

,,Osim toga, procijenjeni rast zaposlenosti u ovoj godini je 2,8 odsto, nominalnih zarada jedan odsto, realnih zarada 0,5 odsto, dok procijenjena prosjecna inflacija iznosi 0,5 odsto”, navodi se u saopstenju Vlade.

Vlada je usvojila Projekcije makroekonomskih pokazatelja za period od ove do 2022. godine.

,,Projekcije su izradene po novom makroekonomskom modelu u skladu sa posljednjim raspolozovim podacima, a dokument sadrzi i pregled spoljnih faktora koji uticu na projekcije rasta i polaznih pretpostavki za njihovo ostvarenje”, dodaje se u saopstenju.

Vlada je utvrdila Predlog zakona o potvrdivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoci u poreskim pitanjima.

Zakonom se, kako su kazali, omogucava sprovodenje Konvencije u cilju pruzanja pomoci izmedu drzava potpisnica, u vidu razmjene informacija na zahtjev automatski i spontano, pomoc u naplati inostranih poreskih potrazivanja i dostavljanju dokumentacije, i obezbijeduje pravni osnov za medunarodnu saradnju i razmjenu informacija o poreskim obveznicima, radi efikasne borbe protiv poreske evazije.

Utvrden je Predlog zakona o izmjenama Zakona o medunarodnim restriktivnim mjerama.

Izmjene se, pojasnili su iz Vlade, odnose na usaglasavanje sa Uredbom o organizaciji i nacinu rada drzavne uprave na osnovu koje je Uprava za sprecavanje pranja novca i finansiranja terorizma prestala da postoji kao organ uprave, a njene nadleznosti su povjerene Sektoru za sprjecavanje pranja novca i finansiranja terorizma Uprave policije.

Vlada je donijela Odluku o produzenju koncesije za priredivanje posebnih igara na srecu u kazinu ,,Casino Royal Splendid”, na lokaciji hotel ,,Splendid”, Becici bb i prihvatila Ugovor o koncesiji.

Tom odlukom se, kako su rekli, produzava koncesija za priredivanje posebnih igara na srecu u kazinu ,,Casino Royal Splendid” na period od pet godina, pocev od 15. februara naredne godine.

Vlada je dala saglasnost na Prijedlog o placanju naknade za komunalno opremanje gradevinskog zemljista izgradnjom komunalne infrastrukture, izgradnji komunalne infrastrukture u zahvatu DSL Sektor 38 – Bigova i LSL Traste i izmirivanju dodatnih troskova koje snosi ,,Bigova Bay”.

Kompanija ,,Bigova Bay” vecinski je vlasnik zemljista na poluostrvu Traste ukupne povrisne vise od 900 hiljada metara kavdartih.

,,Cilj kompanije je da na poluostrvu izgradi turisticki kompleks najvise kategorije, u vidu luksuznih hotela sa 4+ i 5 zvjezdica, ciji ce smjestajni kapaciteti shodno planskim dokumentima iznositi 1,186 lezajeva”, rekli su iz Vlade.

Visina investicije u ovaj turisticki rizort, prema procjenama investitora, iznosi preko 200 miliona eura.

U Crnoj Gori u subotu ce biti promjenljivo oblacno sa suncanim intervalima, uz uslove ponegdje za povremenu kisu, a lokalno je moguc i pljusak sa grmljavinom.

Kako je saopsteno iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju, ujutru, na sjeveru, po kotlinama magla.

Vjetar, mjestimicno umjeren do pojacan, na sjeveru i duz obale na udare jak, juznih smjerova.

Jutarnja temperatura vazduha od pet do 15, najvisa dnevna od 11 do 22 stepena.

• Vremenska prognoza
• HMZCG

Debitantska sezona Zvezdana Mitrovica u Evroligi je postala jos bolja – Asvel je u Beogradu savladao Crvenu zvezdu nakon produzetka 74:72.

Tim sa najmanjim budzetom za plate u elitnom takmicenju ima skor 5:3, kao i slavni Real Madrid, i ispred njega je samo sest ekipa sa pobjedom vise.

Francuski prvak je uglavnom gubio u “Pioniru”, imao i minus devet, ali je u finisu izborio produzetak.

Zvezda je imala napad za pobjedu u regularnom toku, ali je Dejan Davidovac promasio, da bi pri rezultatu 73:72 u produzetku loptu izgubio Lorenco Braun.

Heroji pobjede Asvela su bili centri – Nigerijac Tonje Dzekiri je upisao 18 poena i 19 skokova, a Livio Zan-Sarl 20 koseva, od cega sedam u seriji 10:2 kojom su izboreni produzeci, te tri blokade.

U domacem timu su najefikasniji bili Bili Beron sa 16 i Braun sa 15 poena.

Bivsi predsjednik Srbije i predsjednik Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadic u intervjuu za spanski El Pais ukazao je da to sto EU nije definisala strategiju vlastite konsolidacije ni prosirenja- ima za posljedicu sve veci uticaj Rusije, Turske i Kine na Balkanu.

On je, kako je navedeno u saopstenju SDS-a, takode upozorio da je Srbija postala zemlja samo jednog pitanja-Kosova.

“Stanje demokratije u Srbiji je jednostavno katastrofalno. Pojedini evropski lideri dozvolili su aktuelnoj vlasti da unistava sve demokratske institucije u Srbiji, a to je problem i za citav region”, upozorio je Tadic.

Dodao je da ne razume takav pristup EU prema Srbiji.

“Priznanje Kosova otvara vrata i drugim regionima u Evropi za jednostranu secesiju. Moji medunarodni sagovornici cesto nisu razumjeli temu Kosova i ignorisali su potencijal tog domino efekta, nastavljali su rigidno sa agendom nezavisnog Kosova, ali kada su se suocili sa slucajevima Krima, Juzne Osetije i Abhazije bili su u soku”, istakao je Tadic.

U intervjuu se osvrnuo i na urusavanje demokratije u Srbiji “pod apsolutistickom vlascu Aleksandra Vucica”, kao i na proteste i bojkot predstojecih izbora.

“Sedam godina se urusava demokratija u Srbiji i jedini nacin je da se obratimo preostalim demokratskim snagama koje uzimaju u obzir realnost da Srbijom danas vlada apsolutista, demagog i populista. Svakodnevno smo 24 sata izlozeni laznim vijestima i u takvim okolnostima gradani ne mogu da imaju slobodan izbor”, rekao je Tadic i dodao da ce zbog bojkota izbora takva vlast imati jos vise poslanika, ali da je “davanje legitimiteta tom procesu jos problematicnije.”

azurirano 15. novembar 2019, 21:00

BBC

Kineska mega-deponija je vec prepunjena – 25 godina pre roka.

Dangcungou deponija u regiji Sanksi, velicine oko 100 fudbalskih terena, osmisljena je da primi 2.500 tona dubreta dnevno.

Ali umesto toga, ova deponija primi 10.000 tona dnevno – vise od bilo koje druge deponije u Kini.

Kina je jedan od najvecih svetskih zagadivaca i vec godinama se bori sa dubretom koje stvore 1,4 milijarde stanovnika.

Koliko je velika deponija?

Dangcungou deponija, blizu grada Sijan, napravljena je 1994. i osmisljena je tako da potraje do 2044. godine.

Otpad koji proizvede osam miliona gradana zavrsi na ovoj deponiji. Prostire se na povrsini od 700.000 kvadratnih metara, a duboka je 150 metara sa kapacitetom od 34 miliona kubnih metara.

• Deponije u Srbiji: Ekoloske tempirane bombe
• Elektronski otpad u grafikonima: Kako svet godisnje baca 62 milijardi dolara

Donedavno, Sijan je bio jedan od malobrojnih kineskih gradova koji se oslanjao samo na deponiju za odlaganje kucnog otpada – sto je dovelo do toga da se kapaciteti brzo prepune.

Ranije ovog meseca, otovrena je nova spalionica otpada, a planirano je da se otvore jos cetiri do kraja godine. Procenjuje se da bi spalionice zajedno mogle da obrade 12.750 tona dubreta na dan.

To je deo drzavnog plana da se smanji broj deponija i da se umesto toga koriste drugacije metode uklanjanja dubreta, poput spalionica.

Deponija u Sijanu bi u buducnosti trebalo da postane ,,ekoloski park”.

Koliko otpada proizvodi Kina?

Kina je tokom 2017. godine proizvela 215 miliona tona otpada samo iz domacinstava. U pitanju je porast u odnosu na 2007. kada je proizvedeno 152 miliona tona.

Kina je imala 654 deponije i 286 spalionica.

Nije poznato koliko Kina reciklira, jer zvanicni podaci nisu objavljeni. Kina planira da reciklira 35 odsto otpada iz vecih gradova do kraja 2020. godine, navodi se u jednom vladinom izvestaju.

Ovog jula, sortiranje i recikliranje otpada je postalo obavezno u Sangaju – sto je ,,uspanicilo” neke stanovnike.

Na deponiji u blizini grada Senzen, 2015. godine je proradilo kliziste, usmrtivsi 73 ljudi.

Deponija je osmisljena da primi cetiri miliona kubnih metara dubreta, maksimalne visine od 95 metara.

U trenutku kada se obrusila, imala je 5,8 miliona kubnih metara dubreta koje je dosezalo visinu od 160 metara.

Jedan grad u Maleziji je preplavljen tudim dubretom.

Da li Kina mora da sakuplja i dubre iz drugih drzava?

Ne vise. Morala je sve do kraja 2017. godine kada je zabranila uvoz 24 razlicite vrste dubreta.

Samo tokom 2017. godine, Kina je primila sedam miliona tona plasticnog otpada iz Evrope, Japana i Amerike – i 27 miliona tona papira.

Ostale zemlje poput Malezije, Turske, Filipina i Indonezije takode su uzele deo tog otpada.

Ali nije bilo lako nositi se sa tolikim otpadom – to je cesto rezultiralo masovnim deponijama u njihovim sopstvenim drzavama, koje nisu mogli da kontrolisu.

Neke od ovih drzava su sada zabranile uvoz odredenog tipa otpada, cak ga i vracaju nazad.

Izvestava: Elen Jin

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]