Predsjednik Opstine Tivat Sinisa Kusovac (DPS) ni nakon skoro mjesec nije odgovorio kada ce Opstina pokrenuti proces upisivanja novosagradene komunalne infrastrukture u Porto Montenegru na lokalnu samoupravu. To shodno cinjenici da je kompaniji Adriatic Marinas, koja stoji iza Porto Montenegra, Opstina lani otpisala dug od 5,6 miliona eura na ime neplacenih komunalija.

Ukoliko Opstina ne upise na sebe novu komunalnu infrastrukturu napravljenu na lokaciji Porto Montenegra, a ciju je gradnju ,,platila” Porto Montenegru prebijajuci njegov dug za komunalije, izvjesno je da ce Tivat pretrpjeti milionsku finansijsku stetu, a sumnje da je kompaniji data nezakonita pomoc iz javnih fondova dobice potvrdu.

Ovaj kontroverzni postupak lokalne DPS-SD-HGI vlasti u Tivtu pod lupom je Agencije za zastitu od konkurencije ciji je Savjet, na trazenje delegacije EU u Crnoj Gori koja ovo pitanje smatra znacajnim za otvaranje pregovarackog Poglavlja 8 – Konkurencija, nedavno pokrenuo ispitni postupak utvrdivanja uskladenosti drzavne pomoci dodijeljene Adriatic Marinasu kroz ovaj otpis dugova, sa Zakonom o kontroli drzavne pomoci. Savjet Agencije sumnja da je Opstina Tivat, kao davalac drzavne pomoci, “dodijelila potencijalno neuskladenu drzavnu pomoc privrednom drustvu Adriatic Marinas u iznosu od oko 5,6 miliona eura”.

Korist za investitora

Spornu novu komunalnu infrastrukturu Adriatic Marinas koristi za ostvarivanje dodatnih profita na nacin da je svoju kcerku kompaniju PM Power licencirao kao distributera elektricne energije koji struju jahtama i vlasnicima stanova u Porto Montenegru naplacuje po uvecanim cijenama. Isti je slucaj i sa snabdijevanjem jahti vodom, a na vecem dijelu novosagradenih puteva kroz Porto nije dozvoljen javni pristup, sto se ne bi moglo dogoditi da su ti putevi i saobracajnice upisani na Opstinu Tivat kao vlasnika.

“To nije oprost dugova, to je kompenzacija za opremanje gradskog gradevinskog zemljista gdje je strateski investitor ulozio novac i shodno ulozenom novcu i shodno zakonu, sve pravno regularno, trazili su odredeni iznos da se kompenzuje, imajuci u vidu da su oni to sve ulozili, a ono sto je bilo obaveza Opstine Tivat u okviru te infrastrukture da uloze. Prema tome, to je kompenzacija za komunalno opremanje gradevinskog zemljista i ovaj drugi dio pitanja – institucije su rekle svoje. Skupstina kao najvisi organ Opstine Tivat je rekla svoje, dala zeleno svjetlo, misljenje specijalnog drzavnog tuzioca koje je takode obavezujece, te tu ne vidim nista sporno po osnovu potpisivanja tog ugovora”, kazao je Kusovac 13. avgusta prosle godine, neposredno prije nego sto je stavio potpis na ugovor sa Porto Montenegrom kojim je pricinjena steta gradskom budzetu od 5,6 miliona eura.

Na potezu Agencija

Do danas, Opstina nije dobila i na sebe upisala 5,6 miliona eura vrijednosti nove elektro, vodovodne i putne infrastrukture u elitnom nautickom kompleksu, ciji vlasnici zaraduju novac naplatom njenog koriscenja svojim klijentima.

Gradonacelnik Kusovac ni nakon mjesec, otkad su “Vijesti” pitale, nije odgovorio kako Opstina Tivat dozvoljava da kompanija Porto Montenegro i njena kcerka kompanija PM Power dobiju licencu za snabdjevaca elektricnom energijom potrosaca u marini i naselju i sticu imovinsku korist na onome sto bi trebalo da bude opstinska imovina.

Ukoliko se stanje po ovim pitanju ubrzo ne promijeni – Tivcani su nezakonito castili stranog investitora iznosom dovoljnim da on sagradi infrastrukturu koju komercijalno eksploatise, a Agencija za zastitu konkurencije morala bi da nalozi Adriatic marinasu da ili Opstini vrati 5,6 miliona, ili da iz svog vlasnistva isknjizi tu infrastrukturu i da bude upisana na Opstinu. Ta druga varijanta bi podrazumijevala i da Adriatic marinas vise ne moze da stice ekstraprofit kao snabdjevac strujom i vodom.

Kontroverzni posao sa Porto Montenegrom ponikao je iz diskutabilnih odredaba kupoprodajnog ugovora za prodaju Arsenala i Doma vojske u Tivtu, koji su u jesen 2006. potpisali tadasnji premijer i lider DPS-a Milo Dukanovic i tadasnji investitor Porto Montenegra, kanadski biznismen Piter Mank.

Bivsa gradonacelnica Snezana Matijevic (DPS) odbila je da potpise kontroverzni ugovor od 5,6 miliona, sumnjajuci u njegovu zakonitost, javno rekavsi da ona ,,ne zeli da pode u zatvor”. Nakon toga je ubrzo i doslo do toga da ona napusti funkciju, a Kusovac je preuzeo mjesto gradonacelnika i potpisao ugovor sa Portom, a koji, uprkos javnim tvrdnjama gradonacenika i funkcionera DPS-a, nije ,,kompenzacija za komunalno opremanje”.

U ugovoru stoji da Opstina Tivat Porto Montenegru na ime ,,do sada ulozenih sredstava u ekolosku sanaciju lokacije” Arsenala oprasta 541.441,37 eura, na ime ,,sredstava ulozenih u rusenje objekata koji nemaju gradevinsku dozvolu” 827.411,05 te na ime ,,umanjenja iznosa, koji se odnosi na stvarne povrsine objekata izgradenih prije 1945. godine”, sumu od 4.222.658,82 eura.

Nijedan od ova tri navedena osnova u ugovoru nema uporista ni u jednom zakonu o planiranju i izgradnji prostora, odnosno Zakonu o finansiranju lokalne uprave koji vaze, ni koji su vazili u vrijeme sklapanja ugovora o prodaji Arsenala.

Mijenja se prica na pomen infrastrukture

Kad su Kusovcu novinari pocetkom ove godine pomenuli da ako je sa Portom napravio ,,kompenzaciju za komunalno opremanje,” a ne castio tu kompaniju sa 5,6 miliona, mora novoizgradenu infrastrukturu u marini upisati na Opstinu, gradonacelnik je promijenio dotadasnju pricu, tvrdeci da je Portu obracunao samo povrsinu vojnih objekata Arsenala na cijem mjestu se gradi nauticki centar.

Kusovac je objasnio da su strucna komisija i vjestaci gradevinske struke utvrdili da je dug od 2015. godine Porto Montenegra za komunalije oko 16 miliona eura i da je 5,6 miliona eura “uracunato za uklanjanje dijela objekata koji su se nalazili na lokaciji bivseg Remontnog zavoda i koji su bili uknjizeni u listu nepokretnosti od strane vojno-stambene komisije”. Dodao je da je to “podrazumijevalo da su za te objekte placene dazbine, porezi i gradevinske dozvole i da je po tom osnovu izvrsena kompenzacija za opremanje gradevinskog zemljista.”

,,Za svaku drugu infrastrukturu u dijelu puteva i saobracajnica od 5,6 do 16 miliona eura opstina je saopstila izricit stav da ukoliko dode do kompenzacije da to bude uknjizeno na opstinu Tivat”, rekao je u februaru Kusovac.

On nije saopstio cinjenicu da Arsenal nikada nije platio komunalije za vecinu svojih objekata jer se nekadasnje vojno brodogradiliste smatralo objektom od interesa za odbranu zemlje i bilo je izuzeto od tih dadzbina.

Zatvorenik smjesten u Specijalnoj bolnici objavio fotografiju neprimjerenog sadrzaja

POSLANICI SMATRAJU

Demokratska partija socijalista (DPS) nema nista protiv da rok za rad Odbora za reformu izbornog zakonodavstva bude produzen, kazao je poslanik te stranke Nikola Divanovic, isticuci da je za njih najvazniji kvalitet usvojenih zakonskih rjesenja, prenose Dnevne novine.

Clan Odbora i potpredsjednik Skupstine Genci Nimanbegu ocijenio je da bi optimalan rok za rad Odbora za reformu izbornog zakonodavstva bio do proljecnog zasijedanja parlamenta.

Divanovic je podsjetio da je pred Odborom 18 zakonskih rjesenja koja treba da garantuju bolju implementaciju izbornih zakona.

“Nama je u interesu da ta zakonska rjesenja budu konkretna. Kada je u pitanju rok, nemamo nista protiv, i ne smeta nam da ga u korist kvaliteta pomjerimo za neko odredeno vrijeme”, kazao je Divanovic, prenose Dnevne novine.

Kako je kazao, upitno je da rjesenja koja su radne grupe vec pripremile treba ponuditi kao takva, u kompletu, ne cekajuci neki finalni rok.

Upitan koji bi rok bio objektivan, s obzirom na dinamiku rada Odbora, Divanovic je rekao da je to onaj rok koji je moguce sprovesti u praksi.

“To ce zavisiti, svakako, od svih aktera koji ucestvuju u ovom procesu. To nije pitanje samo za DPS, nego za sve ucesnike”, kazao je Divanovic.

On je rekao da se na svih sedam radnih grupa osjeca konstruktivan pristup i radna atmosfera.

Upitan da li je 31. decembar kao rok prihvatljiv za DPS, Divanovic je kazao da je toj partiji imperativ da se drzi preporuka ODIHR-a.

“U tom smislu, smatram da je kraj godine zaista krajnji rok da se to i realizuje”, rekao je Divanovic, isticuci da je optimista da ce to biti zavrseno u neko dogledno vrijeme.

Na drugoj strani, Nimanbegu smatra da je cak i 31. decembar nerealan rok da Odbor zavrsi sa radom, te da bi trebalo razmisljati i o visemjesecnom produzenju roka za rad Odbora.

Prema njegovim rijecima, treba vidjeti i koji je konflikt oko Zakona o medijima sto se tice onoga sto je predlozila Vlada i onoga sto su poslanici razmotrili. Kako je rekao, “treba spojiti, i postovati ingerencije i jedne i druge grane vlasti”.

“Cak i da se ide do pocetka proljecnog zasjedanja, to bi bio neki optimalan rok. Ostalo bi vise od sest mjeseci do odrzavanja izbora”, rekao je Nimanbegu.

On smatra da bi to bio optimalan rok, ako se zeli postici dogovor.

“Do Nove godine, sve bi bilo prebrzo”, rekao je Nimanbegu.

Nezavisni poslanik Nedeljko Rudovic kazao je da Odbor za reformu izbornog zakonodavstva tesko moze do 15. novembra zavrsiti posao zbog kojeg je formiran, pa je produzenje tog roka realno, navodeci da su toga svjesni i u vladajucoj vecini.

“Ne samo sto imamo citav set zakona, nego se u meduvremenu otvara i pitanje nekih drugih akata koji su povezani sa njima, a koji se direktno ne ticu izbornih uslova. Tako da ocekujem produzenje roka”, kazao je Rudovic.