SLOVENAČKA POLICIJA

Slovenačka granična policija otkrila je na graničnom prelazu Gruškovje – Macelj, 22 migranta sakrivena u cistijernama teretnih vozila sa srpskim tablicama, kojima je prijetilo gušenje zbog nedostatka kiseonika, saopštila je danas Policijska uprava Maribor.

Kako se navodi, ilegalni migranti iz Bangladeša, Indije, Turske i Sirije otkriveni su u subotu i bili su sakriveni u cistijernama za prevoz hrane srpskih registarskih oznaka koje pripadaju istom poduzeću.

“Prilikom granične kontrole oko 12 sati u subotu, u cistijerni prvog vozila upotrebom tehničkih sredstava otkriveno je 13 vidno iscrpljenih osoba, a kasnije u cistijerni drugog, koje je čekalo u koloni na prelazu, još njih devet”, navodi se u saopštenju, prenosi Index.hr.

BALKANSKA RASKRŠĆA

U Srbiji je već osam godina na dijelu opšti rijaliti: televizije na smjenu emituju malo “zabavni” malo politički, a sve više i ekonomski rijaliti. Ovi programi se već prirodno prepliću, a cilj im je isti – da se narod sludi i zaboravi kako njegov život stvarno izgleda. Kad se osam godina pothranjuje iluzija da je Srbija pod vođstvom naprednjaka jaka i uspješna, da smo lider, ne više ni regiona nego Evrope i svijeta, kad stalno, a posebno pred izbore otvarate fabrike, obezbjeđujete plate i radna mjesta, gradite i radite, a skoro da ne postoji kanal kroz koji bi bar procurila prava istina, mnogi ljudi na kraju pokleknu i izgube kopču sa stvarnošću.

OBEĆANJA, OBEĆANJA…

Godinama slušamo da je Srbija “tigar na Balkanu”, da imamo najveće plate, najveći privredni rast, najmanju nezaposlenost, rekorderi smo u privlačenju stranih investitora, puteva je izgrađeno više nego u Titovo vreme, sve u svemu ekonomski uspesi zapretili su da zasene i one političke, gde smo takođe lider regiona…

Vlast besomučno ponavlja da je Srbija pre dolaska naprednjaka bila na ivici ambisa, sve je bilo propalo, ali su onda došli oni i uveli red, rad i uspehe. Ako nešto i ne valja, za to su i dalje krivi oni prethodni “žuti lopovi”.

Ako je u bilo čemu ova vlast svetski rekorder, onda je to proizvodnja obećanja. Prvo što je lično Aleksandar Vučić obećao, bilo je da se penzije neće smanjivati. I naravno, odmah su smanjene. Onda je obećano da neće biti partijskog zapošljavanja, nego samo po sposobnosti i zasluzi. A sada više ne postoji šansa da nađete posao u bilo kakvoj javnoj i državnoj službi, ako niste u vladajućoj partiji. Zatim je rečeno da će se vlast obračunati sa tajkunima i prekinuti to enormno bogaćenje. Uhapšen je prvi među tajkunima Miroslav Mišković, ali ga je sud, čak i ovakav nimalo slobodan i nezavisan, oslobodio optužbi.

Vlast je za to vreme napravila svoje nove tajkune koji njoj sve duguju, a građanima ne duguju ni objašnjenje odakle im sad milioni, kad pre dolaska naprednjaka na vlast nisu imali ni za burek.

Obećano je i da će se rešiti svih 20 spornih privatizacija, što je čak i Evropska unija svojevremeno tražila. Naravno, nije rešena ni jedna. Obećano je da će se uvesti profesionalna uprava i urediti javna preduzeća, a direktori birati na konkursima. To se nije desilo nikad, većina ih je u v. d. stanju tako da im smena stalno visi nad glavom. Javna preduzeća po pravilu vode partijski vojnici, neki čak i bez elementarnih kvalifikacija. Rezultat – prošle godine javna preduzeća zabeležila su neto gubitak iz poslovanja.

TAJNA “NEGATIVNOG RASTA”

A onda je došla korona i novi talas obećanja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u jeku svetske pandemije korona virusa izašao pred narod da objavi kako Srbija ekonomski sasvim dobro stoji pa će naš „negativni rast“, kako on zove pad, biti najmanji u Evropi. Svi će da propadaju, smatra predsednik, i jedna Nemačka je nadrljala, jedino Srbiji korona ne može da naudi. Novca imamo dovoljno, privreda nam je jaka i mi smo čak u poziciji da odbijamo kredite međunarodnih finansijskih institucija, pošto nam nisu potrebni.

U tom istom trenutku Srbija se na domaćem i međunarodnom tržištu zadužila za oko 3,5 milijardi evra, sa kamatama višim nego što su dobile zemlje regiona i sa prognozom Fiskalnog saveta (faktički jedine preostale nezavisne kontrolne institucije u zemlji) da će zaduženje do kraja godine sigurno dostići 7,5 milijardi evra. Deo će morati da nadomesti neminovni pad prihoda budžeta od poreza i doprinosa, a deo će da se iskoristi za otplatu tranše kredita koji ove godine dospevaju na naplatu.

Ove vesti ne možemo čuti u medijima pod kontrolom vlasti, pošto je opredeljenje da samo lepe vesti mogu da se puštaju. Iza scene život ipak izgleda malo drugačije – Srbija je tokom celokupne naprednjačke vladavine po skoro svim parametrima na začelju regiona.

Privredni rast nam je svega 2,3 odsto u proseku za poslednjih osam godina. Tu je uračunat i oporavak u 2018. na 4,4 odsto što je bio rekord (2017. smo završili sa privrednim rastom od svega 1,9 odsto) i prošle godine na 4,2 odsto zbog gradnje Turskog toka.

Ove godine, prema studiji MMF-a World Economic Outlook Srbija će zabeležiti pad od tri odsto, što je oduševilo predsednika, jer se za grupu zemalja pod nazivom Emerging and Developing Europe u kojoj se, među ostalim, nalaze Albanija, Bosna, Moldavija, Crna Gora i Makedonija, MMF predviđa pad od 5,2 procenta. Hrvatska će, prema ovoj proceni, da padne čak 9 odsto. Krizom će najviše biti pogođene najrazvijenije zemlje. Kod njih se očekuje pad od 6,1 procenata, a u evrozoni čak 7,5 procenata.

ČITANJE PODATAKA

Ovi podaci poneli su predsednika Srbije, pa je za iduću godinu najavio rast od čak 7 odsto. Ovo, međutim, nije razlog za zadovoljstvo, još manje za oduševljenje kako Srbiji dobro ide. Poređenja sa Hrvatskom su izlišna jer Srbija nema toliko zastupljen ni turizam ni transport, koji će biti najviše pogođeni.

Zato će i njen pad biti nominalno manji, uz jedan vrlo loš trend. Zavod za statistiku objavio je podatak da je industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu ove godine pala za 16,6 odsto u odnosu na april prošle godine, a čak za 20,8 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek.

Manje plate od nas imaju samo Albanija i Makedonija. Osam godina nam je obećavana prosečna plata od 500 evra, koju smo statistički dostigli početkom ove godine. Za osam godina uspeli smo da podignemo platu za oko sto evra. Naravno, samo u proseku i statistički, što u stvari ne znači ništa, ako imamo u vidu da 75 odsto zaposlenih ima platu manju od tog statističkog proseka. Prosek podiže javni sektor gde su plate veće nego u privatnom, umesto da bude obrnuto.

Sada u obećanjima idemo dalje: predsednik Aleksandar Vučić obećava platu od 900 evra već 2025. godine. Skoro kao u Sloveniji. Kako da sa 500 evra stignemo na 900 evra nije objašnjavao, ali lepo zvuči. Kakve veze ima šta će biti za pet godina.

Ali ni to izgleda nije bilo dovoljno, za slučaj da su građani skeptični: mladim ljudima, koji beže iz Srbije glavom bez obzira, obećao je plate od neverovatnih 1.900 evra. Mesečno. Doduše, samo u nemačkoj kompaniji Brose u Pančevu, na polaganju kamena temeljca.

“SIMBOLIČNI” PODSTICAJI

Predsednik tom prilikom nije pomenuo da je ovoj kompaniji prethodno država iz budžeta dala subvenciju od 21 milion evra, plus besplatno zemljište za gradnju fabrike.

U Loznici je predsednik otvorio fabriku Audient Automotive iz Luksemburga, koja proizvodi navlake za automobilska sedišta. Njoj je dato “simboličnih” 9 miliona evra subvencija. Zašto simboličnih? Kada se to uporedi sa 12 miliona evra za švajcarsku fabriku čokolade „Beri kalbo“ koja zapošljava svega 100 radnika (znači 120.000 evra po radniku) ili sa apsolutnim rekorderom Henkelom koji je dobio od države Srbije 144.000 evra za svakog od 100 radnika koje namerava da zaposli, jeftino smo prošli.

Građani Srbije o ovoj okolnosti, da sami iz budžeta plaćaju strane investitore, ne znaju praktično ništa. Predizborna kampanja besomučno se vodi, od fabrike do fabrike, sve pršti od obećanja, ali nema ni pomena o tome da smo svakom stranom investitoru debelo platili da dođe u Srbiju, da bismo tako kompenzovali to što nema pravne sigurnosti, što su institucije razorene i što vladavina prava postoji samo ako ste na pravoj, naprednjačkoj strani.

Još jedan poklon su građani Srbije zbog korone, a nekako zgodno baš pred izbore dali sami sebi, a misle da im je taj poklon uručio lično predsednik Vučić: svaki punoletni građanin dobio je na račun po 100 evra od svoje države, koja se prethodno zadužila da taj novac obezbedi. Tako je potrošeno 600 miliona evra.

Nisu vredeli apeli celokupne stručne javnosti da nije odgovorno da se tako troši novac, kad je prethodno od smanjenja penzija država uštedela duplo manje, 300 miliona evra. Te dve cifre, spojeno, penzioneri nemaju prilike da čuju. Zato nije ni čudo što je jedan oduševljeni i zahvalni penzioner ovako spevao pesmu predsedniku i lično mu je pred kamerama izrecitovao:

“Leti soko i gore i dolje, nikad ljudi nije bilo bolje/Hoće soko da uhvati lastu, plate skaču a penzije rastu/ Presedniče tebi mnogo hvala, Srbija je sad na noge stala…”

Ova pesmica iz duše penzionera dokazuje samo jednu stvar – nema tih činjenica koje mogu da pobede bezočnu propagandu.

UČESTVUJE 21 LISTA

U Srbiji su u sedam sati otvorena biračka mjesta za redovne parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, koja će biti zatvorena u 20 sati, do kada traje i izborna tišina.

Pravo glasa ima 6.584.376 birača, koji mogu da glasaju na 8.385 biračkih mjesta i opredeljivati se između ukupno 21 stranke, koalicije ili liste, kojima je za ulazak u parlament potreban cenzus tri odsto.

Izbori se održavaju uz poštovanje svih epidemioloških mjera, pa će birači na izborno mesto morati da dođu sa maskama ili će je, ukoliko je ne ponesu, dobiti prije nego što uđu na glasanje.

Razmak između građana mora biti najmanje metar, a i članovi izborne komisije nosiće zaštitnu opremu.

Na ulazu će se vršiti dezinfekcija ruku, a isto će biti i pri izlasku sa birališta.

Izbori se održavaju i na Kosovu i Metohiji, prenosi Tanjug.

Pravo glasa na KiM ima oko sto hiljada birača, a biće otvoreno 90 biračkih mjesta.

Proces glasanja nadgledaćee OEBS, a kada kutije budu zapečaćene biće prenete u Rašu i Vranje, gdje će se brojati glasovi.

Građani će birati i lokalnu vlast u svim opštinama osim u Gradu Beogradu, Boru, Zaječaru, Kosjeriću, Majdanpeku, Lučanima, Aranđelovcu, Negotinu, Mionici, Medveđi, Preševu, Kuli, Kladovu, Doljevcu, Smederevskoj Palanci i Sevojnu, u kojima su lokalni izbori održali poslije 2016. godine.

Prvi preliminarni rezultati očekuju se sat posle zatvaranja birališta, a RIK ima rok od 96 sati od zatvaranja birališta da proglasi konačne rezultate, ukoliko ne bude većih nepravilnost

PARLAMENTARNI IZBORI

U Srbiji se u nedelju, 21. juna, održavaju parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, na kojima pravo glasa ima 6.583.665 građana. Oni će svoje biračko pravo moći da iskoriste na 8.386 biračkih mesta.

Građani glasaju za novi saziv Skupštine Srbije, Parlamenta Vojvodine i odbornike lokalnih samouprava.

Birači će na parlamentarnim izborima moći da glasaju za 21 listu, a na pokrajinskim izborima u Vojvodini učestvuje devet izbornih lista. Uoči izbora, cenzus za ulazak u Skupštinu Srbije spušten je sa pet na tri odsto.

Biračka mesta biće otvorena od sedam sati ujutru do 20 časova uveče, a onima koji se u momentu zatvaranju biračkih mesta, 21. juna u 20 sati zateknu na biralištima, biće omogućeno da glasaju.

Maske i rukavice će biti obavezne za članove biračkih odbora na izbornim mestima, dok se biračima preporučuje da ih nose.

Predizborna tišina, odnosno zabrana izborne propagande, počela je 18. juna u ponoć i traje do zatvaranja biračkih mesta, 21. juna u 20 sati.

Preliminarne rezultate izbora Republička izborna komisija (RIK) će objaviti tokom noći u nedelju, a rok za objavljivanje konačnih rezultata je četvrtak, 25. juna u 20 časova, ukoliko se ne ponavlja glasanje na pojedinim mestima.

Prva na glasačkom listiću je lista “Aleksandar Vučić – Za našu decu”, pod rednim brojem dva je “Ivica Dačić – SPS – JS – Dragan Marković Palma”, a zatim slede, “Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka”, “Savez vojvodanskih Mađara – Ištvan Pastor”, “Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju”.

Za njima će pred biračima biti liste “Za Kraljevinu Srbiju – Žika Gojković”, “Ujedinjena demokratska Srbija”, “Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja – Demokratska partija Makedonaca”, “Metla 2020”.

Deseti na glasačkom listiću naći će se “Milan Stamatović – Zdravo do pobede – Dragan Jovanović – Bolja Srbija – Zdrava Srbija”, zatim sledi “SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin”, “Milica Đurdević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici”.

Slede liste “Narodni blok – Velimir Ilić – general Momir Stojanović”, “Sergej Trifunović – Pokret slobodnih građana”, “Suverenisti”, “Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina”, “Grupa građana: 1 od 5 miliona”, “Nek maske padnu – Zelena stranka – Nova stranka”, “Čedomir Jovanović – Koalicija za mir”, “Ruska stranka – Slobodan Nikolić” i “Pokret Levijatan – Živim za Srbiju”.

POOŠTRILI MJERE

Pojedini putnici koji su iz Srbije i BiH tokom posljednja dva dana pokušali da uđu u Hrvatsku, vraćeni su sa granice u svoju zemlju, piše “Jutarnji list”.

Vraćeni su oni putnici koji nijesu imali valjani razlog potkrijepljen dokumentacijom.

To je, kako se navodi, rezultat pooštravanja mjera na graničnim prelazima sa Srbijom i BiH, s kojima je povezana većina novooboljelih u Hrvatskoj u posljednjih nedjelju dana.

Za Jutarnji list je to potvrdio ministar unutrašnjih poslova i šef Nacionalnog štaba Davor Božinović, koji je rekao da su pojačane kontrole na tim granicama, te se striktno kontrolišu propisane mjere.

“Nakon što je došlo do novih slučajeva zaraze, a da su pritom većinom vezane za te zemlje, odmah u četvrtak počeli smo sprovoditi intenzivnije kontrole. Svako ko želi ući u Hrvatsku mora navesti razlog putovanja i predočiti dokumentaciju koja to potkrepljuje, poput ekonomskog interesa za našu zemlju”, rekao je Božinović.

On je naglasio da Hrvatska prema Srbiji i BiH nikad nije u potpunosti otvorila granice, kao što je to učinjeno prema deset evropskih zemalja koje imaju dobru epidemiološku situaciju.

O potpunom zatvaranju granica prema tim državama zasad se još ne razmišlja.

I dalje su na snazi mjere Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo prema kojima se preko hrvatske granice može ući samo u izuzetnim situacijama, te putnici (osim onih u tranzitu) mogu ući u državu samo ako pokažu na granici dokaz da su vlasnici nekretnine u Hrvatskoj, ako imaju neki drugi neodložni lični razlog (odlazak na sahranu) ili ako imaju poslovni razlog ili je njihov dolazak ekonomski interes Hrvatske u šta se ubraja i uplaćen turistički aranžman ili noćenje.

POMPEO

Američki državni sekretar Majk Pompeo pozdravio je odluku Vlade Kosova o uklanjanju barijera u cilju nastavka dijaloga sa Srbijom i poručio da Kosovo treba da bude spremno da obnovi pregovore sa Srbijom “što je prije moguće”, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE).

“Mi dalje podržavamo Kosovo u napredovanju u procesu pune normalizacije odnosa sa Srbijom, fokusiranog na međusobno priznanje, što je od suštinskog značaja za Kosovo u smislu globalne integracije i ostvarivanja njegovog punog potencijala”, navodi se u telegramu koji je Pompeo uputio kosovskom premijeru Abdulahu Hotiju povodom izbora na čelo Vlade.

“Pozdravili smo odluku vaše vlade da ukine sve mjere reciprociteta za srpsku robu, što je označilo ključni korak u ponovnom pokretanju procesa dijaloga. Kosovo mora biti spremno da nastavi pregovore sa Srbijom što je prije moguće”, dodaje se u Pompeovom telegramu.

Delegacije Kosova i Srbije sastaće se 27. juna u Bijeloj kući u Vašingtonu na poziv specijalnog izaslanika američkog predsjednika za dijalog Kosova i Srbije Ričarda Grenela (Richard Grenell).

ŠEST POVRIJEĐENIH

Navijači Partizana i Dinama iz Zagreba sukobili su se juče na ulicama Vukovara. Najmanje šest osoba povrijeđeno je u tuči navijača , a policija je privela 16 osoba.

Šest osoba zatražilo je ljekarsku pomoć u vukovarskoj bolnici poslije tuče dvije navijačke grupe, saopštila je lokalna policija, prenosi B92.

Policija je saopštila i da je privela 16 osoba, a da se za ostalim učesnicima tuče traga.

U tuči je učestvovalo dvadesetak osoba, a u sukobu su se koristile baklje, palice i drugi predmeti.

Hrvatski državljanin koji je šetao ulicom sa suprugom i djetetom napadnut je od strane navijača Partizana, prenose hrvatski mediji.

Jedna hrvatska državljanka poslala je video hrvatskom portalu “24sata”, uz propratni tekst u kojem navodi šta se dogodilo.

Vukovarsko-sremska policija potvrdila je da se navijački sukob dogodio oko 19 sati.

“Koliko znamo za sada, sukobili su se pripadnici BBB-a (navijači Dinama) i ‘grobara’ u blizini jednog ugostiteljskog objekta u Vukovaru. Znamo za dvije osobe koje su prevezene u vukovarsku bolnicu na liječenje, ali za sada ne znamo da li su lakše ili teže povrijeđene”, saopštila je policija.

Policija je privela nekoliko osoba i traga za ostalima koji su učestvovali u sukobu.

IZBORI U SUSJEDSTVU

U Srbiji je u ponoć počela izborna tišina uoči parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, koja će trajati do nedjelje 21. juna u 20 sati, kada se zatvaraju biračka mjesta.

Na biračkom mjestu i na 50 metara od biračkog mjesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

Ako se ta odredba ne poštuje, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje se na tom izbornom mjestu ponavlja.

Birači će na parlamentarnim izborima moći da glasaju za 21 listu, a Republička izborna komisija dužna je da zvanične rezultate saopšti najkasnije do 25. juna u 20 sati.

Na parlamentarnim izborima pravo glasa ima 6.583.665 građana Srbije, koji će biračko pravo moći da iskoriste na 8.385 biračkih mjesta.

GLASANJE 5. JULA

Državna izborna komisija Hrvatske potvrdila je izborne liste za predstojeće parlamentarne izbore, 5. jula, a prihvaćene su 192 liste, što je 15 više u odnosu na izbore 2016.

Od toga je samostalnih stranačkih lista 90, lista koalicije stranaka 92 i pet nezavisnih lista.

Seša je rekao da većina, 69 političkih stranaka imaju liste u svih 11 izbornih jedinica, ukupni broj kandidata je 2.669, od kojih su 41 posto žene.

Prosječna starost kandidata je 48,6. Najmlađa kanidatkinja je rođena 2002, a najstariji kandidat 1992, rekao je Seša, prenijeli su hrvatski mediji.

Govoreći o epidemiološkoj situaciji u kojoj se sprovode izbori, Seša je rekao da su sve vrijeme zabrinuti dok se izbori ne završe, ali se nada da ipak neće doći do, kako je rekao “najcrnjeg scenarija”.

Rekao je i da će rezultati izbora, čim počnu da pristižu, biti ažurirani na 10 minuta, ali da prije 22 sata ne očekuje prve preliminarne rezultate zbog kompleksnosti prebrojavanja glasova.

JANAEVA NA SEDAM

Šoumen Bojan Jovanovski – Boki 13, osuđen je danas na devet godina zatvora u slučaju “Reket”, a razriješena makedonska specijalna tužiteljka Katica Janeva na sedam godina.

Prvostepenu presudu je saopštila sudija Krivičnog suda u Skoplju Vaska Nikolovska-Masevska u prisustvu Jovanovskog koji je doveden iz pritvora, dok Janeva nije došla na izricanje presude.

Masevska je rekla da je Jovanovski osuđen za krivična djela “protovzakonit uticaj” i “pranje para”, a bivša specijana tužiteljka za prislučkivanje, “zloupotrebu službenog položaja i ovlašćenja”.

Suđenje u slučaju “Reket”, koje je izazvalo velku pažnju u javnosti, počelo je 3. decembra prošle godine, a pored Jovanovskog i Janeve, bio je optužen i Zoran Milevski, koji je na prvom ročištu proznao krivicu i dobio tri godine zatvora.

Prema optužnici, Jovanovski, Janeva i Milevski su od novembra 2018. do aprila 2019. uzeli 1,55 miliona eura od jednog od najbogatijih Makedonaca Jordana Kamčeva, da mu se zauzvrat “olakša pozicija” u predmetu Specijalnog tužilaštva “Imperija” u kojem je bio prvoosumnjičeni.

Jovanovski i Milevski su uhapšeni 15. jula prošle godine, kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal Sjeverne Makedonije otvorilo istragu za slučaj nazvan “reket”, a Janeva je uhapšena 21. avgusta.

U istražnom zatvoru u Skoplju ostao je jedino Jovanvski dok je Janeva stavljena u kućni pritvor, a Milevski pušten na slobodu do pravosnažnosti presude.

Prema presudi, Jovanovskom – Bokiju 13 će biti konfiskovani skupi brendovi u 70 vreća, umetničke slike koji su mu oduzete na početku istrage, nameštaj koji je kupio piuštanjem u opticaj para dobijenih od reketa i 12.000 eura koji su pronadjeni  kod njega.