SONJA BISERKO

Dok Zapadni Balkan u veoma nepovoljnim ekonomskim okolnostima ulaže ogromne napore da se izbori sa epidemijom, kosovska vlada je, mada ne i neočekivano, bila žrtva političkog obračuna, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu. Upustiti se u tako rizičnu avanturu usred pandemije je politički i moralno bezobzirno, navodi Sonja Biserko u autorskom tekstu za Pobjedu.

Piše: Sonja Biserko

Neslaganje premijera i predsednika Kosova oko mera za sprečavanje epidemije bio je samo uvod u dramu koja je usledila i za koju se ne zna kako će završiti. Mnoge indicije ukazuje da iza svega stoji mnogo veća igra koja za cilj ima ostvarivanje sporazuma Beograda i Prištine po bilo koju cenu, pa i aktiviranje podele Kosova, ili razmene teritorija.

Tajni dogovor

Nekoliko američkih eksperata (Daniel Server, Edvard Džosef, Kejsi Mitčel, Šinn Berns) je skrenulo pažnju na susret Vučića i Tačija u Vašingtonu (u februaru) na kome se takoreći usaglasila podela u prisustvu specijalnog izaslanika američkog predsednika Trampa, Ričarda Grenela. Osim što želi barem nekakv uspeh na spoljnopolitičkom planu, čini se da je Amerika i u ovom veoma kritičnoim trenutku rešila da pokaže EU da nije sposobna da reši kosovsko pitanje. Aktuelna administracija je napustila politiku o kojoj su dve decenije SAD i Evropa bili saglasni u ključnim stvarima na Kosovu.

Stejt Dipartment je, nakon izjava eksperata, izdao saopštenje u kome se ističe da Grenel, Palmer i Kosnet nisu videli tajni dogovor. Server, međutim, ne veruje u verodostojnost te izajve, jer se o nekim planovima već špekulisalo u javnosti, kao i da su i Vučić i Tači priznali da razgovaraju o razmeni teritorija. Da bi ta izjava bila verodostojna, ističe dalje Serer, u nastavku rečenice, da je “cilj je međusobno priznavanje” trebalo je da stoji “unutar postojećih granica”.

Nakon što je Kvinta izdala saopštenje u kome su protiv rušenja Vlade, američki ambasador je izašao sa zasebnim saopštenjem u kojem je podržao glasnje o nepoverenju vladi Albina Kurtija.

Francuska i Nemačka, kao dve vodeće zemlje u Uniji, su izdale zajedničko saopštenje u kome se kritikuje bezobzirnost rušenja vlade u vreme pandemije, jer ,,Kosovu treba stabilna i potpuno funkcionalna vlada da upravlja krizom”. A izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon izrazila je nadu da će nakon izazivanja nereda na Kosovu, SAD održati reč da nema tajnog plana za Kosovo i razmene teritorija između Srbije i Kosova.

Spora reakcija EU

Činjenica je, međutim, da je EU sporo reagovala na sve udare na Kurtijevu vladu, ali je isto tako istina da jedino ona dugoročno ima interes da se bavi ovim regionom.

Jer, kako ističe Žozef Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, “ako želimo da Zapadni Balkan uspešno ide putem pomirenja i reformi, moramo tom regionu ponuditi verodostojan postupak ulaska u članstvo EU koji će im dati dodatne blagodeti”. Bodo Veber, politički analitičar pak, smatra da je politička kriza na Kosovu rezultat prethodnih zabluda i grešaka u dijalogu EU i SAD.

Neposredan povod za rušenje Vlade je bio zahtev SAD da Kurtijeva vlada ukine taksu od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, koju je uveo bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj, krajem 2018. godine. Premijer Kurti je najavio postepeno ukidanje takse, ali i skrenuo pažnju da će, ukoliko Srbija ne prekine kampanju protiv nezavisnosti Kosova, uvesti recipročne mere i tretirati Srbiju onako kako Srbija tretira Kosovo.

Međutim, na ukidanju taksi bez reciprociteta posebno je insistirao specijalni izaslanik američkog predsednika za mirovne pregovore Kosova i Srbije, Ričard Grenel, a sve, kako je isticano, u funkciji nastavka dijaloga.

Uzimanje strane Srbiji, koja je i inače uslovljavala nastavak dijaloga ukidanjem taksi, i ucenjivanjem Kurtijeve vlade (povlačenje američkih trupa, ukidanjem finansijske pomoći) imalo je samo jedan cilj – ukljanjanje premijera Kurtija, kao smetnje realizaciji postignutog dogovora između Tačija i Vučića. Grenelova pretnja da će SAD ukinuti pomoć i podršku imala je presudnu ulogu, koju Albanci nikada ne bi doveli u pitanje, pre svega zbog uloge SAD u sticanju kosovske nezavisnosti.

Bez obzira na to što je Tačijev pokušaj podele već ranije naišao na veliko neodobravanje, kako u kosovskoj Skupštini, tako i u celokupnoj javnosti, moglo bi se zaključiti da je i on pod svojevrsnim pritiskom ili, kako insinurira Danjiel Server, da se na njega „vrši veliki pritisak i da svi u Prištini veruju da se ovaj pritisak odnosi na Specijalni sud”.

Ukoliko je to tačno, Server ističe da to otkriva “ponašanje Trampove administracije u korišćenju Specijalnog suda za vršenje pritiska na šefa države”, što Sever doživljava kao “promenu politike prema Kosovu.”

Ustavni puč?

U toku je sada svojevrsni politički inženjering koji za cilj ima uvodjenje vanrednog stanja čime bi predsednik Tači ponovo stao na kormilo i time eventualno, nastavio dogovore o podeli Kosova.

Kosovski publicista i pisac Veton Suroi procenjuje da se na Kosovu sprema ustavni puč, imajući u vidu, kako ističe, da predsednik Tači insistira na forimiranju sveobuhvatne vlade. Ukoliko krene “direktno s diskrecionim pravom predsednika, onda je reč o ustavnom puču”.

Beograd je od početka verovao u neodrživost Kurtijeve vlade, čemu se srpski mediji dnevno doprinosili svojim analizama. U svim formalnim i neformalnim susretima, ne samo Vučićevih direktnih predstavnika već i brojnih tzv. nezavisnih analitičara, ali i predstavnika civilnog sektora sa strancima mogle su se čuti analize da “stvar još nije gotova”. I Tači i Vučić su okrenili leđa EU i posebno Angeli Merkel, jer je navodno njena pozicija znatno poljuljana.

Vladislav Jovanović, bivši Miloševićev šef diplomatije tvrdi da je EU zabrinuta vraćanjem SAD na Balkan, jer ona vrlo dobro zna da je to povezano s ambicijom da se Briselu i Berlinu održi još jedna lekcija da nisu sposobni da rešavaju pitanja u svom dvorištu, ali da dugoročno Nemačka ne želi da sedi na “magarećoj klupi”.

I Tači i Vučić koriste međunarodnu krizu kako bi nastavili sa svojim prethodnim dogovorima i obojica daju prednost SAD kao kredibilnom fakturu koji može da posreduje u dijalogu.

Tako Hašim Tači iznosi da kredibilitet za vodeću ulogu imaju predsednik Donald Tramp i ambasador Ričard Grenel – i za Kosovo i za Srbiju. On kritikuje EU, mada je sporazum iz 2013, doneo niz povoljnosti Kosovu, i ističe da danas “imamo posla sa EU u kojoj još ima pet zemalja koje nisu priznale Kosovo i imamo predstavnika spoljne politike koji dolazi iz države koja nije priznala nezavisnost Kosova, ali je prihvatila Ahtisarijev plan”.

S druge strane, srpska vlada i predsednik Vučić koriste krizu i podršku Kine da ojača svoj politički legitimitet, da opravda nazadovanje demokratije, da zastraši civilno društvo i da dodatno ograniči medije. Istovremeno, Vučić je iskoristio podele unutar EU povodom proširenja da iznese niz uvreda tako što je “evropsku solidarnost nazvao bajkom i optužio Uniju za licemerje“. Svakodnevno se udvara autoritarnim partnerima kao što su Kina i Rusija.

Vašingtonski dil

I Vučić i Tači se oslanjaju ne samo na SAD, već i na Rusiju i Kinu. Ruski analitičari odavno tvrde da granice na Balkanu nisu definitivne i da u rekompoziciji Balkana Rusija mora imati ulogu. Tači je čak izjavio da mu je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da se Moskva u Savetu bezbednsti UN neće protiviti eventualnom sporazumu između Beograda i Prištine. Za Moskvu bi nove podele na Balkanu sigurno išle njoj u prilog zbog sličnih situacija u njenom najbližem susedstvu (Ukrajina, Moldavija, Gruzija…)

Teško je verovati da je moguć dijalog izmedju Kosova i Srbije u datim okolnostima, pre svega zato što su obe vlade tehničke i što se ne zna kada će biti mogući izbori. Pri tome mogu se očikivati devastirajuće posledice pandemije na privrede Balkana. Jedina stvarna podrška i pomoć može doći od EU, koja će i sama biti pogođena negativnim posledicama. EU je nedavno dodelila status kandidat i Severnoj Makedoniji i Albaniji, što je sa zakšnjenjem ipak vraća u središte balkanske politike. Odredila je i značajnu pomoć za zemlje Zapadnog Balkan za borbu protiv pandemije.

SAD nisu posvećene Balkanu i kosovskom pitanju, ističe Server i upozorava da, “svrgavanje kosovskog premijera” nije od koristi za Prištinu. Navodi i da nema izgleda za postizanje bilo kakvog sporazuma Beograda i Prištine do posle izbora u Srbiji, ali i u SAD.

Samo pobedom demokrata može se očekivati konstruktivna američka politika, zbog toga što su zajedničke aktivnosti SAD i EU preduslov za pravi pritisak na Beograd. Grenelova “Rambo diplomatija (kovanica Volfganga Petrića) to ni ne pokušava, već je stala na stranu jačeg.

Pandemija će definitivno promeniti svetski poredak, ali je važno da svetski lideri sačuvaju principe liberalnog svetskog poretka na kome je tokom poslednjih 20 godina gradjena arhitektura Balkana. I Kosovu i Srbiji su preko potrebni lideri i vlade sa vizijom, kako bi se savladale prepreke koje stoje kao zid između dve zajednice. Potrebno je povratiti poverenje građana u institucije i solidarnost, kako unutar sopstvenog društva tako i u traženju održivog regionalnog mira. U suprotnom Balkan se može ponovo zapaliti, s nesagledivim posledicama, kako za region, tako i za Evropu.

BEOGRAD

Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej služio je danas arhijerejsku liturgiju u beogradskoj crkvi Svetog Marka u Beogradu na Cveti, dan kada se proslavlja ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, saopštila je SPC.

Na fotografijama događaja, koje je objavila Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka se vidi da je Irinej službu oržao bez prisustva vjernika, sa samo jednim saslužiteljem.

Patrijarh je prošlog mjeseca naložio sveštenstvu te arhiepiskopije da se sav bogoslužbeni i parohijski život saobrazi odlukama Vlade Srbije o zabrani okupljanja.

Takođe je naložio i poštovanje drugih preventivnih mjera za sprečavanju širenja koronavirusa.

PRIPREMIO PLAN

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je Prištini da je spreman za saradnju i nastavak tog procesa.

U pismu kosovskom predsjedniku Hašimu Tačiju, Lajčak je poručio i da namjerava da unaprijedi proces dijaloga s ciljem da se, kako kaže, postigne rezultat koji će biti od koristi građanima.

On je kazao da je pripremio plan za početak rada kao specijalni predstavnik, a Koha konstatuje da Lajčak nije naveo kada bi se mogao očekivati nastavak dijaloga.

Osvrnuvši se na aktuelnu krizu izazvanu pandemijom koronavirusa, Lajčak je ukazao na važnost regionalne saradnje.

Tači i odlazeći ministar spoljnih poslova Glauk Konjufca su oštro kritikovali izbor Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog, jer dolazi iz Slovačke, zemlje koja nije priznala kosovsku nezavisnost, tvrdeći i da je na strani Srbije.

“Uvjeren sam da političkom voljom obje strane možemo ostvariti ciljeve u dijalogu”, napisao je Lajčak.

On je kazao da je njegovo imenovanje za specijalnog predstavnika “signal ponovnog angažmana EU u proces dijaloga”.

SLABIJI

Novi slabiji potres zabilježen je jutros oko 8 sati i 50 minuta u Zagrebu, prenosi hrvatski portal Index.

Portal ne navodi jačinu potresa, ali ističe da je trajao svega sekundu-dve i da je bio praćen tutnjavom.

617 INFICIRANIH

U Sjevernoj Makedoniji umrlo još troje od koronavirusa, pa je broj žrtava te zarazne bolesti porastao na 29, objavio je danas ministar zdravlja Venko Filipče.

On je na svom fejsbuk profilu naveo da je na Klinici za infektivne bolesti u Skoplju premino 73-godišnjak iz Kumanova, da je korona virus postmortem potvrđen kod osobe stare 44 godine koja je pronađena u svom stanu u Kavadarcima i da jedan pacijent sinoć preminuo na putu ka skopskoj bolnici “8. septembar”.

Sa klinike za infektivne bolesti, istakao je, otpušteno je pet pacijenta koji su ozdravili u ukupan broj izliječenih sada je 35.

Prema podacima koje je objavio Filipče, u prethodna 24 sata registrovano je 18 novih slučajeva pozitivnih na koronavirus, sa čime ukupan broj dijagnostikovanih pacijenta iznosi 617 (553 aktivna slučaja).

Ukupno najviše potvrđenih slučajeva koronavirisa od pojave zaraze ima u Skoplju (261) i u Kumanovu (130), a dosada je napravljeno ukupno 6.230 testiranja na “kovid 19”.

NA PROPISNOJ UDALJENOSTI

Umjesto u zgradi Hrvatskog sabora, na Trgu svetog Marka, koju je oštetio nedavni zemljotres, poslanici su proteklih dana zasijedali u zgradi naftne kompanije INA, a danas je u dvorani hotela “Westin”.

Ta dvorana za konferencije je, piše agencija Hina, za razliku od sale kompanije INA, dovoljno velika da se u nju smjeste svi, 151 poslanik, a da se pritom poštuju standardi zaštite od zaraze korona virusom.

U dvorani su, na propisanoj udaljenosti većoj od dva metra, razmještene stolice za poslanike, a stolova nema. Poslanici glasaju dizanjem ruku.

Hrvatski sabor je danas nastavio rad izjašnjavajući se o amandmanima na raspravljene zakonske predloge, među kojima iz Vladinog paketa pomoći privredi zbog posljedica pandemije.

Rad će nastaviti 15. aprila, moguće u zgradi Sabora koja će do tada biti osposobljena, rekao im je predsjednik Skupštine Gordan Jandroković.

NEOBIČAN PRIZOR

Ulice dubrovačkog Starog grada ovih dana su prazne, a mještani mogu vidjeti nešto neobično, možda prvi put u životu.

Turista nema, dok mještani zbog situacije sa korona virusom rijetko izlaze iz svojih domova, što je dalo šansu prirodi da se razvija.

Na najvećoj ulici u starom gradu, Stradunu, niče trava, što je izazvalo čuđenje Dubrovčana.

“Ne sjećam se da sam ikad vidio da trava raste na Stardunu”, kazao je jedan od mještana.

ZAGARANTOVAN NAPREDAK

Članstvo u NATO jedan je od najvažnijih trenutaka u novijoj istoriji Sjeverne Makedonije, od kada je stekla nezavisnost, rekao je danas predsjednik te države Stevo Pendarovski.

On je to rekao u video obraćanju tokom onlajn diskusije na temu “Članstvo u NATO – Globalni rizici i prijetnje”, koju je organizovao Fakultet bezbjednosti u Skoplju i Američki kutak Skopje/Američki obrazovni centar.

“NATO je preduslov za razvoj. Ako imate zagarantovane granice, bezbjednost i teritorijalni integritet, možete da napredujete u svim drugim oblastima”, rekao je Pendarovski.

On je naveo da je zadovoljan i zbog svog ličnog učešća u naporima za pridruživanje NATO tokom poslednjih 20 godina kao nacionalni koordinator i savjetnik NATO dvojici bivših šefova država.

Što se tiče odgovora NATO na pandemiju COVID-19, Pendarovski je rekao da je prije nekoliko dana održana video-konferencija ministara spoljnih poslova, dok će biti održan vanredni sastanak ministara odbrane sa fokusom na sprječavanje koronavirusa i zajedničkih napora zemalja.

Kako je naveo, zaključci sa prošlonedjeljnog sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a govore da Alijansa pruža podršku svojim državama članicama na tri načina.

“Logističkom i transportnom podrškom medicinske opreme korišćenjem teretnih letelica C-17, raspoređivanjem medicinskog osoblja iz jedne države članice u drugu, zajedno sa upotrebom inovativnih tehnologija u 3D štampanju, odnosno upotrebom 3D štampaca u proizvodnji zaštitnih maski za Italiju”, istakao je Pendarovski.

613 ZARAŽENIH

U Republici Srpskoj preminula je još jedna osoba zaražena od koronavirusa pa je broj porastao na 19.

U bolnici u Mostaru jutros je preminuo 61-godišnji muškarac iz Konjica, koji je bio zaražen korona virusom.

U Klinici za infektivne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Republike Srpske od posljedica virusa korona sinoć je preminuo muškarac starije životne dobi.

Reč je o pacijentu iz Bijeljine, koji je imao više hroničnih oboljenja, a na Kliniku za infektivne bolesti primljen je 31. marta, saopštila je UKC Banjaluka.

Prema posljednjim informacijama, u BiH je do sada potvrđeno ukupno 613 slučajeva zaraženih korona virusom, od čega 34 nova slučaja, dok se oporavilo 27 osoba.

U posljednja 24 časa potvrđeno je prisustvo novog virusa korona kod još 25 osoba u Republici Srpskoj i devet u Federaciji BiH.

Ministar zdravlja RS Alen Šeranić izjavio je da je od novozaraženih u RS 14 osoba iz Banjaluke, šest iz Šipova, tri osobe su iz Laktaša, jedna osoba je iz Ribnika i jedna osoba iz Teslića.

U UKC RS se trenutno liječi 89 pacijenata, od čega tešku kliničku sliku ima njih 39, na respiratoru je šest osoba.

Šeranić je istakao da se u Republici Srpskoj ne bilježi eksponencijalni rast epidemije. “To znači da držimo stvar pod kontrolom”, kazao je on.

Upozorio je da se ni u seoskim područjima ljudi ne smeju okupljati vani, jer i u ruralnim područjima ima žarišta i zaraženih osoba starosti preko 80 godina, koji mogu doći u teško zdravstveno stanje.

U Federacii BiH je, prema posljednjim informacijama, registrovano devet novih slučajeva zaraze korona virusom.

Od toga ih je sedam u Mostaru, i po jedan u Konjicu i Čitluku.

U se Mostaru broj zaraženih popeo na 32, u Konjicu je sada 28 zaraženih koronavirusom, a u Čitluku 34.

Od svih gradova u BiH najveći broj slučajeva korona virusa registrovan je u Banjaluci, 186.

1.126 ZARAŽENIH

U Hrvatskoj je u posljednja 24 časa 47 novooboljelih od korona virusa i sada je ukupno 1.126 zaraženih, oporavilo se 119, a umrlo 12, objavio je danas Nacionalni štab civilne zaštite.

Na respiratorima se kao i juče nalazi 39 pacijenata, dok je za 27 više onih koji su ozdravili. Ukupno je napravljeno 9.833 testiranja, od čega prethodnog dana 583.

“Sljedeće dvije i po do tri sedmice su kritično razdoblje koje će odrediti našu sudbinu. Budimo odgovorni. Ukoliko poštujemo mjere, možemo prebroditi ovu prijetnju”, rekao je Beroš.

Hrvatska posljednja tri dana bilježi manji broj novooboljelih u odnosu na prethodno razdoblje.

Krizni štab i dalje poziva građane da ostanu kod kuće i da se pridržavaju preporuka o socijalnom distanciranju i higijeni.

Povodom organizovanog povratka većeg broja hrvatskih državljana iz inostranstva, šef Hrvatskoh zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak rekao je da njih na graničnim prelazima dočekuju epidemiolozi, sanitarni inspektor i policija. Poslije epidemiolške obrade, oni se upućuju u kućnu samoizolaciju uz aktivnu kontrolu epidemiologa, dok oni koji imaju neke simptome odlaze u bolnicu.

Ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman najavio je danas da će se ovog vikenda stotine građana vratiti u Hrvatsku, među njima i vanrednim letovima Croatia Airlinesa iz Portugala, Španije, Italije i Švedske. Među njima i nekoliko državljana Slovenije, BiH i Crne Gore, koji će biti otpraćeni do granica tih država.

Grlić-Radman je rekao da je Ministarstvo svima poslalo zaštitne maske i rukavice i da će na letu morati da poštuju pravilo socijalne distance. Od izbijanja krize repatrirano je 893 Hrvata od kojih 564 iz trećih država.

U nedjelju u Zadar stiže i katamaran iz Ancone s još 37 Hrvata i šest autobusa iz Tirola.

Nacionalna aviokompanija i dalje obavlja međunarodni promet, ali su letovi, prema posljednjim informacijama, svedeni samo na one iz Zagreba u London, Frankfurt, Amsterdam i Brisel.