U MALIJU

Grupa Islamska drzava u Velikoj Sahari tvrdi da je odgovorna za sudar helikoptera u kome je poginulo 13 francuskih vojnika u Maliju.

Grupa Islamska drzava u Velikoj Sahari izdala je saopstenje u kome preuzima odgovornost skoro tri dana od kada se desila nesreca.

Trinaest francuskih vojnika poginulo je u sudaru dva helikoptera tokom borbene akcije protiv dzihadista u Maliju blizu granice sa Nigerom. Predsjednik Francuske Emanuel Makron je poslije nesrece odao pocast vojnicima stradalim za Francusku tokom zestoke borbe protiv terorizma u regionu Sahela, navodeno je u saopstenju francuskog predsjednistva.

Istraga je otvorena oko uzroka tog sudara.

Francuski predsjednik Makron najavio je da ce preispitati francusku misiju u podsaharskoj Africi, Sahelu.

BORAVIO U AVGANISTANU

Americki predsjednik Donald Tramp koji je danas boravio u iznenadnoj posjeti americkim vojnicima u Avganistanu, izjavio je da su nastavljeni pregovori sa talibanskim pobunjenicima, koji su bili prekinuti u septembru.

Tramp je boravio u iznenadnoj posjeti Avganistanu na praznik Dan zahvalnosti koji se proslavlja u SAD. Novinarima su prenijete stroge instrukcije da se njegova posjeta ne prenosi iz bezbjednosnih razloga.

“Talibani zele dogovor… Prvo su rekli da nece prekid vatre, a sada zele to primirje”, rekao je Tramp poslije sastanka s predsjednikom Avganistana Asrafom Ganijem u americkoj vojnoj bazi u Bagramu.

Tramp je proslavio Dan zahvalnosti sa americkim vojnicima kojima je rekao da je ovo specijalni Dan zahvalnosti.

“Sve je odlicno, a nasa zemlja nikad ekonomski nije bila toliko jaka”, rekao je americki predsjednik, koji je prisustvovao tradicionalnoj veceri na kojoj se sluzi curetina.

IRANSKE VLASTI

Iranske vlasti uhapsile su osam osoba navodno povezanih sa americkom Centralnom obavjestajnom agencijom (CIA) tokom nedavnih nemira u zemlji, a poslije odluke vlasti da poveca cijenu goriva, javila je danas novinska agencija Irna.

“Elementi koji su pokusali da prikupe informacije o nedavnim neredima i posalju ih van zemlje identifikovani su i uhapseni”, navodi se u izvjestaju agencije.

Irna se poziva na generalnog direktora odjeljenja za kontraspijunazu pri ministarstvu obavjestajnih sluzbi Irana.

Iranski vrhovni voda ajatolah Ali Hamnei rekao je juce da su SAD ukljucene u “zavjeru” kojom su pokrenute masovne demonstracije u Iranu.

Teheran nije saopstio zvanicne podatke o tom koliko ljudi je povrijedeno, uhapseno ili poginulo u protestima koji su izbili 15. novembra.

Medunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti internesenel navodi da je poginulo najmanje 143 ljudi. Iran taj podatak negira.

SLOVENIJA

Dva sirijska migranta sakrivena u gepeku jednog automobila stradala su u saobracajnoj nesreci, kada je vozac izgubio kontrolu nad vozilom u kome su se nalazili, na autoputu u Sloveniji, saopstila je tamosnja policija.

U vozilu se nalazilo osam migranta. Jos jedan putnik, takode u gepeku, tesko je povrijeden u nesreci koja se dogodila posto je vozac izgubio kontrolu nad automobilom, iz za sada nepoznatih razloga, navela je policija.

Slovenija se nalazi na putu migranata prema zapadnoj Evropi.

Vise od 14.000 migranata od pocetka godine uslo je u Sloveniju iz Hrvatske, navela je policija i dodala da je to znatno veci broj u odnosu na proslu godinu.

Vozac automobila je bosanski drzavljanin koji se nalazi u pritvoru.

On je vozilom usao u Sloveniju preko Hrvatske.

Turske vlasti optuzile su danas francuskog predsjednika da “sponzorise terorizam” kao odgovor na kritike Emanuela Makrona vojne operacije koju je Turska sprovela u Siriji.

KRITIKA ALIJANSI

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Cavusoglu pozvao je NATO da podrzi Ankaru pred bezjbednosnim prijetnjama, optuzivsi taj savez da podrzava bezbjednost baltickih drzava, ali da odbacuje zabrinutost Turske zbog prijetnje koju predstavljaju borci sirijskih Kurda.

Cavusoglu je potvrdio medijske navode da Turska u NATO-u blokira predloge za odbranu baltickih drzava i Poljske dok ne dobije podrsku za svoje akcije protiv kurdskih boraca koje vlasti u Ankari smatraju teroristima.

“Ne protivimo se planovima NATO-a za balticke drzave, ali NATO treba za Tursku da zeli isto sto zeli i za Baltik”, izjavio je sef turske diplomatije.

Plan za odbranu Litvanije, Letonije i Estonije u slucaju ruskog napada, mora dobiti podrsku svih clanica NATO-a.

DAN ZAHVALNOSTI

Omiljeni veliki baloni koji se pojavljuju na tradicionalnoj Mejsi’s paradi za Dan zahvalnosti u Njujorku podignuti su i ove godine, iako je bilo strahovanja da zbog vjetra nece moci da se koriste.

Zvanicnici parade i njujorska policija pratili su jacinu vjetra duz rute od cetiri kilometara koja ide kroz Menheten.

Baloni napunjeni helijumom ne smijeju da lete ako je suvise vjetrovito. Medutim, potpredsjednica robne kuce Mejsi’s Suzan Tersero je objavila pola sata prije predvidenog pocetka da ce baloni ipak letjeti, ali ce biti malo nize.

Ako se pojaca vjetar baloni medu kojima su Snupi, Sunder Bob Kockalone i drugi omiljeni likovi mogu da budu povuceni. Samo jednom zbog vremena oni nijesu letjeli, 1971.

U paradi, jednom od najpopularnijih dogadaja u gradu, ucestvuje oko 8.000 ljudi, dvadesetak platformi, plehani orkestri i zavrsava se pojavljivanjem Deda Mraza. Ove godine su najavljeni nastupi glumca Bilija Portera, i pjevacica Selin Dion, Sijere, Keli Rouland i Idine Menzel.

Propisi o balonima i vjetru uvedeni su kada je vjetar 1997. oduvao balon macke u svjetiljku u Centralnom parku i tesko povrijedio jednu zenu.

POSTIGNUT DOGOVOR

Zemlje clanice NATO postigle su dogovor koji ce omoguciti da SAD smanje svoj doprinos budzetu Alijanse, sa izuzetkom Francuske koja je odbila da ucestvuje u novoj raspodjeli, reklo je danas vise zvanicnika tog saveza.

Dogovor je postignut nekoliko dana uoci samita NATO koji se odrzava 3. i 4. decembra u Londonu i gdje se ocekuje i predsjednik SAD Donald Tramp. Na prethodnom samitu 2018. Tramp je trazio smanjenje doprinosa svoje zemlje.

SAD trenutno placaju 22,1 odsto budzeta NATO, koji iznosi 2,5 milijardi dolara (2,37 miljardi evra) 2019. Njemacka daje 14,7 odsto prema formuli zasnovanoj na BDP-u svake zemlje. Francuska doprinosi 10,5 odsto budzeta.

Prema novoj metodologiji SAD ce smanjiti svoj doprinos na 16,35 odsto od ukupne sume, a Njemacka ce povecati svoj na isti nivo. Druge zemlje saveznice, izuzev Francuske, su prihvatile da placaju vise u budzet. Zbog odbijanja Francuske da prihvati ovo drugi saveznici su morali da revidiraju kljuc po kome se placa, rekli su zvanicnici.

Pariz odbija da ucestvuje u toj operaciji ocjenjujuci da se time rizikuje postavljanje presedana da se dozvoli SAD-u da smanji doprinos budzetima drugih medunarodnih organizacija, objasnio je jedan visokorangirani diplomata.

Taj sporazum nema veze sa raspravom o raspodjeli tereta vojnih troskova, ali se time uklanja jedna sporna tema pred samit iduce nedjelje, rekao je taj diplomata.

“Bilo je hitno da se postigne sporazum jer niko nije smio da kaze Donaldu Trampu da problem nije rijesen”, dodao je on.

Pitanje raspodele tereta vojnih izdataka ce biti sporna tema na samitu zato sto Amerikanci smatraju da drugi saveznici ne ulazu dovoljno, navode evropske delegacije.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg treba u petak da objavi nove cifre koje pokazuju koliko su saveznici potrosili od dolaska Trampa na vlast 2016. u pripremi za stastanak u Londonu.

Dvadesetdevet zemalja clanica NATO obavezale su se 2014. da ce podici svoje izdatke za odbranu na dva odsto svog BDP-a do 2024. U 2019. osam zemalja je na tom nivou vojne potrosnje – SAD, Grcka, Estonija, Litvanija, Letonija, Velika Britanija, Rumunija i Pojska. Francuska navodi da ce dostici cilj 2025.

Njemacka kaska ali se obavezuje da ce postici taj procenat pocetkom 2030-ih. Njen budzet za odbranu je povecan i treba da se podigne na 50,3 milijarde dolara 2020, odnosno 1,42 od njenog BD-a.

IRAK

Najmanje 14 demonstranata je danas poginulo u Nasiriji, na jugu Iraka, kada su bezbjednosne snage otvorile vatru da bi rastjerale okupljene na protestima.

Bezbjednosne snage su pucale na demonstrante koji su se okupili na mostu u Nasiriji prije zore.

Kako prenosi Rojters, na desetine demonstranata je ranjeno.

U Nadzafu je uveden policijski sat nakon sto su demonstranti spalili konzulat Irana.

Bagdad i veci dio juznog Iraka, koji je mahom siitski, od 1. oktobra potresaju demonstracije.

Demonstranti optuzuju vladu koju predvode siiti za korupciju i isticu nezadovoljstvo zbog losih usluga javnih sluzbi i visoke nezaposlenosti.

MORATORIJUM NA RAKETE

Makron izjavio da je spreman da razmotri predlog ruskog lidera Vladimira Putina o uvodenju moratorijuma na razmjestanje raketa srednjeg i kratkog dometa u EU.

To pise list “Frankfurter algemajne”, koji je imao uvid u pismo koje je predsjednik Francuske poslao Putinu.

Kako je saopstio njemacki list, 23. oktobra je Makron poslao odgovor, u kom se navodi da Putinovu inicijativu treba pazljivo prouciti u bilateralnim i visestranim formatima.

Krajem septembra, portparol ruskog lidera Dmitrij Peskov, izjavio je da je Putin poslao sefovima “glavnih drzava Evrope i Azije” pismo o problemu raketa srednjeg i kratkog dometa. NATO je potvrdio prijem pisma, ali celnici Alijanse nijesu smatrali da predlog zasluzuje razmatranje.

Ranije je francuski lider u intervjuu za casopis “Ekonomist” izjavio da je “NATO u potpunosti izgubio koordinaciju unutar saveza, sto se moze okarakterisati kao smrt mozga”.

Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa prestao je da vazi 2. avgusta. Inicijator su bile SAD, koje su optuzile Rusiju da ne postuje sporazum, dok je Moskve sve optuzbe negirala.

Eksperti se plase da bi to moglo da izazove trku u naoruzanju, pise Sputnjik.