SLOVENIJA

Dva sirijska migranta sakrivena u gepeku jednog automobila stradala su u saobracajnoj nesreci, kada je vozac izgubio kontrolu nad vozilom u kome su se nalazili, na autoputu u Sloveniji, saopstila je tamosnja policija.

U vozilu se nalazilo osam migranta. Jos jedan putnik, takode u gepeku, tesko je povrijeden u nesreci koja se dogodila posto je vozac izgubio kontrolu nad automobilom, iz za sada nepoznatih razloga, navela je policija.

Slovenija se nalazi na putu migranata prema zapadnoj Evropi.

Vise od 14.000 migranata od pocetka godine uslo je u Sloveniju iz Hrvatske, navela je policija i dodala da je to znatno veci broj u odnosu na proslu godinu.

Vozac automobila je bosanski drzavljanin koji se nalazi u pritvoru.

On je vozilom usao u Sloveniju preko Hrvatske.

Turske vlasti optuzile su danas francuskog predsjednika da “sponzorise terorizam” kao odgovor na kritike Emanuela Makrona vojne operacije koju je Turska sprovela u Siriji.

KRITIKA ALIJANSI

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Cavusoglu pozvao je NATO da podrzi Ankaru pred bezjbednosnim prijetnjama, optuzivsi taj savez da podrzava bezbjednost baltickih drzava, ali da odbacuje zabrinutost Turske zbog prijetnje koju predstavljaju borci sirijskih Kurda.

Cavusoglu je potvrdio medijske navode da Turska u NATO-u blokira predloge za odbranu baltickih drzava i Poljske dok ne dobije podrsku za svoje akcije protiv kurdskih boraca koje vlasti u Ankari smatraju teroristima.

“Ne protivimo se planovima NATO-a za balticke drzave, ali NATO treba za Tursku da zeli isto sto zeli i za Baltik”, izjavio je sef turske diplomatije.

Plan za odbranu Litvanije, Letonije i Estonije u slucaju ruskog napada, mora dobiti podrsku svih clanica NATO-a.

DAN ZAHVALNOSTI

Omiljeni veliki baloni koji se pojavljuju na tradicionalnoj Mejsi’s paradi za Dan zahvalnosti u Njujorku podignuti su i ove godine, iako je bilo strahovanja da zbog vjetra nece moci da se koriste.

Zvanicnici parade i njujorska policija pratili su jacinu vjetra duz rute od cetiri kilometara koja ide kroz Menheten.

Baloni napunjeni helijumom ne smijeju da lete ako je suvise vjetrovito. Medutim, potpredsjednica robne kuce Mejsi’s Suzan Tersero je objavila pola sata prije predvidenog pocetka da ce baloni ipak letjeti, ali ce biti malo nize.

Ako se pojaca vjetar baloni medu kojima su Snupi, Sunder Bob Kockalone i drugi omiljeni likovi mogu da budu povuceni. Samo jednom zbog vremena oni nijesu letjeli, 1971.

U paradi, jednom od najpopularnijih dogadaja u gradu, ucestvuje oko 8.000 ljudi, dvadesetak platformi, plehani orkestri i zavrsava se pojavljivanjem Deda Mraza. Ove godine su najavljeni nastupi glumca Bilija Portera, i pjevacica Selin Dion, Sijere, Keli Rouland i Idine Menzel.

Propisi o balonima i vjetru uvedeni su kada je vjetar 1997. oduvao balon macke u svjetiljku u Centralnom parku i tesko povrijedio jednu zenu.

POSTIGNUT DOGOVOR

Zemlje clanice NATO postigle su dogovor koji ce omoguciti da SAD smanje svoj doprinos budzetu Alijanse, sa izuzetkom Francuske koja je odbila da ucestvuje u novoj raspodjeli, reklo je danas vise zvanicnika tog saveza.

Dogovor je postignut nekoliko dana uoci samita NATO koji se odrzava 3. i 4. decembra u Londonu i gdje se ocekuje i predsjednik SAD Donald Tramp. Na prethodnom samitu 2018. Tramp je trazio smanjenje doprinosa svoje zemlje.

SAD trenutno placaju 22,1 odsto budzeta NATO, koji iznosi 2,5 milijardi dolara (2,37 miljardi evra) 2019. Njemacka daje 14,7 odsto prema formuli zasnovanoj na BDP-u svake zemlje. Francuska doprinosi 10,5 odsto budzeta.

Prema novoj metodologiji SAD ce smanjiti svoj doprinos na 16,35 odsto od ukupne sume, a Njemacka ce povecati svoj na isti nivo. Druge zemlje saveznice, izuzev Francuske, su prihvatile da placaju vise u budzet. Zbog odbijanja Francuske da prihvati ovo drugi saveznici su morali da revidiraju kljuc po kome se placa, rekli su zvanicnici.

Pariz odbija da ucestvuje u toj operaciji ocjenjujuci da se time rizikuje postavljanje presedana da se dozvoli SAD-u da smanji doprinos budzetima drugih medunarodnih organizacija, objasnio je jedan visokorangirani diplomata.

Taj sporazum nema veze sa raspravom o raspodjeli tereta vojnih troskova, ali se time uklanja jedna sporna tema pred samit iduce nedjelje, rekao je taj diplomata.

“Bilo je hitno da se postigne sporazum jer niko nije smio da kaze Donaldu Trampu da problem nije rijesen”, dodao je on.

Pitanje raspodele tereta vojnih izdataka ce biti sporna tema na samitu zato sto Amerikanci smatraju da drugi saveznici ne ulazu dovoljno, navode evropske delegacije.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg treba u petak da objavi nove cifre koje pokazuju koliko su saveznici potrosili od dolaska Trampa na vlast 2016. u pripremi za stastanak u Londonu.

Dvadesetdevet zemalja clanica NATO obavezale su se 2014. da ce podici svoje izdatke za odbranu na dva odsto svog BDP-a do 2024. U 2019. osam zemalja je na tom nivou vojne potrosnje – SAD, Grcka, Estonija, Litvanija, Letonija, Velika Britanija, Rumunija i Pojska. Francuska navodi da ce dostici cilj 2025.

Njemacka kaska ali se obavezuje da ce postici taj procenat pocetkom 2030-ih. Njen budzet za odbranu je povecan i treba da se podigne na 50,3 milijarde dolara 2020, odnosno 1,42 od njenog BD-a.

IRAK

Najmanje 14 demonstranata je danas poginulo u Nasiriji, na jugu Iraka, kada su bezbjednosne snage otvorile vatru da bi rastjerale okupljene na protestima.

Bezbjednosne snage su pucale na demonstrante koji su se okupili na mostu u Nasiriji prije zore.

Kako prenosi Rojters, na desetine demonstranata je ranjeno.

U Nadzafu je uveden policijski sat nakon sto su demonstranti spalili konzulat Irana.

Bagdad i veci dio juznog Iraka, koji je mahom siitski, od 1. oktobra potresaju demonstracije.

Demonstranti optuzuju vladu koju predvode siiti za korupciju i isticu nezadovoljstvo zbog losih usluga javnih sluzbi i visoke nezaposlenosti.

MORATORIJUM NA RAKETE

Makron izjavio da je spreman da razmotri predlog ruskog lidera Vladimira Putina o uvodenju moratorijuma na razmjestanje raketa srednjeg i kratkog dometa u EU.

To pise list “Frankfurter algemajne”, koji je imao uvid u pismo koje je predsjednik Francuske poslao Putinu.

Kako je saopstio njemacki list, 23. oktobra je Makron poslao odgovor, u kom se navodi da Putinovu inicijativu treba pazljivo prouciti u bilateralnim i visestranim formatima.

Krajem septembra, portparol ruskog lidera Dmitrij Peskov, izjavio je da je Putin poslao sefovima “glavnih drzava Evrope i Azije” pismo o problemu raketa srednjeg i kratkog dometa. NATO je potvrdio prijem pisma, ali celnici Alijanse nijesu smatrali da predlog zasluzuje razmatranje.

Ranije je francuski lider u intervjuu za casopis “Ekonomist” izjavio da je “NATO u potpunosti izgubio koordinaciju unutar saveza, sto se moze okarakterisati kao smrt mozga”.

Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa prestao je da vazi 2. avgusta. Inicijator su bile SAD, koje su optuzile Rusiju da ne postuje sporazum, dok je Moskve sve optuzbe negirala.

Eksperti se plase da bi to moglo da izazove trku u naoruzanju, pise Sputnjik.

ULTIMATUM UKRAJINE

Kijev insistira na tome da novi ugovor o tranzitu gasa iz Rusije u EU treba da bude po evropskim pravilima i na duzi rok, a sve ostalo je pitanje pregovora.

“Postoje dva uslova za zakljucivanje novog ugovora o tranzitu gasa. Prvi uslov su evropska pravila, a drugi pitanje dugorocnog tranzita, jer je to stvar bezbjednosti. Sve ostalo je stvar pregovora izmedu komercijalnih subjekata i kompanija”, rekao je premijer Ukrajine Aleksej Goncaruk.

Trilateralne konsultacije Rusije, Ukrajine i Evropske komisije o tranzitu gasa nakon 2019. godine odrzavaju se od polovine prosle godine, ali nema konkretnih rjesenja.

Ruska kompanija “Gasprom” uputila je zvanican predlog o produzenju sporazuma o tranzitu gasa kompaniji “Naftogas Ukrajina”, prenosi “Sputnjik”.

U saopstenju ruske kompanije se navodi da je ona spremna da sklopi novi ugovor na godinu, a prvi od uslova ruske strane je da obje kompanije moraju da prekinu sva uzajamna potrazivanja pred medunarodnom arbitrazom i da prekinu sve sudske postupke.

Podsjetimo, postojeci ugovori izmedu Ukrajine i Rusije oko tranzita i isporuke gasa isticu krajem ove godine.

Ministar energetike Ukrajine Aleksej Orzelj je rekao da je predlog “Gasproma” ukrajinskom “Naftogasu” neprihvatljiv.

ZEHOFER PORUCIO

Ministar unutrasnjih poslova Njemacke Horst Zehofer zabrinut je zbog aktuelne situacije u vezi sa izbeglicama na takozvanoj balkanskoj ruti.

Zehofer je njemackom “Fokus onlajn” rekao da je veoma zabrinut i da se nada da ce nova Evropska komisija da se posveti toj temi.

Istovremeno je kazao da nije iznenaden izvjestajima o novim izbjeglickim rutama.

“Vec mjesecima ukazujem da u Turskoj ima pet miliona izbjeglica i da se u Grckoj broj izbjeglica udvostrucio, kao i da na Zapadnom Balkanu, prema procjenama nase policije, ima izmedu 30.000 i 40.000 izbjeglica”, rekao je Zenhofer.

Naglasio je da zbog svega toga mora biti ucinjeno sve kako bi zemljama Zapadnog Balkana pomoglo u opskrbivanju izbjeglica, kako se ne bi dogodio slican razvoj onom iz 2015. godine.

Zehofer smatra da je ocigledno da mnogi taj razvoj potcjenjuju.

Najavio je da ce u nedjelju i ponedjeljak boraviti u Briselu i da ce na marginama Savjeta ministara unutrasnjih poslova i pravosuda EU obaviti bilateralne razgovore na temu balkanske rute.

KINA LJUTA NA TRAMPA

Americki predsjednik Donald Tramp potpisao je zakon kojim se podrzavaju prodemokratski demonstranti u Hong Kongu, a odluku su osudile hongkoske i pekinske vlasti.

“Danas sam potpisao zakon (…) o ljudskim pravima i demokratiji u Hong Kong”, napisao je americki predsjednik, a saopstila nocas Bijela kuca.

Vlada Hong Konga jutros je izrazila “duboko zaljenje” zbog odluke Trampa da potpise zakon i optuzio Vasington da se “mijesa” u unutrasnje stvari Hong Konga.

Kineska vlada je zaprijetila “mjerama odmazde” na usvajanje zakona u Vasingtonu, sto bi moglo da ugrozi osjetljive trgovinske pregovore dvije zemlje.

“Zakon kojim Vasington prikriva zle namjere”, saopstilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova, ne navodeci koje bi mjere Peking mogao da preduzme.

Protesti u Hong Kongu odrzavaju se od pocetka juna.

Oni su tada izbili zbog predloga zakona o ekstradiciji koji je predvidao izrucenje osumnjicenih Pekingu, ali su ubrzo prerasli u borbu za demokratska prava i ocuvanje gradanskih sloboda koje su Hong Kongu garantovane 1997, kada je Velika Britanija vratila tu teritoriju Kini.