SDP

Klub poslanika Socijaldemokratske partije (SDP) podnio je danas Interpelaciju ze pretresanje politike Vlade u oblasti zdravstva, u cijim zakljuccima se predlaze da Skupstina poziva premijera Duska Markovica da pokrene postupak za razrjesenje ministra zadravlja Kenana Hrapovica.

Prema zvanicnim podacima Uprave za statistiku Crne Gore (MONSTAT), u sektoru zdravstvene i socijalne zastite u avgustu radilo je 12.736 radnika cija je, kako se navodi, prosjecna neto zarada bila 566 EUR.

Iz SDP-a podsjecaju na niska mjesecna primanja i nezavidan polozaj zdravstvenih radnika u primarnom, sekundarnom i lercijarnom nivou, kao i zahtjeve sindikata i drugih udruzenja zdravstvenih radnika, kojim se trazi uvecanje koeflcijenata zarada i njihovo uvecanje na osnovu velike odgovornosti i obima posla.

,,Smatramo da su se stekli uslovi za organizovanje posebne sjednice Skupstine na kojoj ce se razmijeniti misljenje o mogucnostima poboljsanja polozaja zdravstvenih radnika u Crnoj Gori, posebno u dijelu koji se odnosi na povecanje zarada u ovom sektoru”, kaze se u zahtjevu poslanika SDP-a.

Oni smatraju da briga o zdravstvenim radnicima mora biti jedan od kljucnih prioriteta za Crnu Goru, posebno sto ce poboljsanje materijainog polozaja zdravstvenih radnika imati uticaja i na unapredenje cjelokupnog zdravstvenog sistema.

Osnovni problem u kvalitetnom funkcionisanju sistema zdravstva je, kako se ocjenjuje, nedostatak kadra.

,,Podatak da se za odlazak iz javnog zdravstvenog sistema javilo skoro 300 zaposlenih, od toga preko 100 iz najznacajnije ustanove, Klinickog centra Crne Gore, jasno pokazuje da cemo veoma brzo doci u situaciju da gradane nece imati ko da lijeci”, navode Draginja Vuksanovic, Ranko Krivokapic, Dzavid Sabovic i Rasko Konjevic.

Oni ocjenjuju da struktura u Ministarstvu zdravija, na celu sa Hrapovicem nema dovoljno snage i znanja da pronade rjesenja za veliki broj problemima u sistemu javnog zdravstvenog sistema.

DEMOKRATE

Poslanici opozicije u Odboru za sveobuhvatnu reformu izbornog i drugog zakonodavstva, zatrazili su od predsjednika tog skupstinskog tijela, Branimira Gvozdenovica, da hitno zakaze nastavak sjednice, na kojoj ce se razmatrati Predlog izmjena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji.

Tako bi, smatraju Demokrate, u kratkom roku svi gradani Crne Gore dobili tacne, numerisane i zakonite adrese stanovanja.

Oni su podsjetili da je sjednica koja je pocela u ponedjeljak prekinuta zbog nedostatka kvoruma za rad.

“Takode, u cilju opstrukcije rada, predstavnici DPS-a su prigovarali da nemaju dovoljno vremena da se upoznaju sa predlozima opozicije. DPS vise i ne skriva strah od zakonitog utvrdivanja adresa granadna i zeli po svaku cijenu da zastiti desetine hiljada fantom biraca iza oznake bb”, kaze se u saopstenju.

Oni su naveli da su se stekli svi uslovi za zakazivanje njenog nastavka.

Oni su istakli da da je sustina predloga Moma Koprivice, Danila Saranovica, Nedeljka Rudovica i Raska Konjevica da se ukoliko skupstine jedinica lokalnih samouprava nisu odredile nazive svih naselja, ulica i trgova na svojoj teritoriji, zaduze gradonacelnici i predsjednici opstina da donesu Odluku o privremenom odredivanju naziva tih naselja, ulica i trgova.

Tako bi se, smatraju, izbjegli eventualni sporovi oko naziva koji mogu ometati ili usporavati postupak.

“Demokrate predlazu da se privremeni nazivi odrede iskljucivo po geografskim ili numerickim pojmovima. Po ovom rjesenju, gradonacelnici i predsjednici opstina, imali bi 30 dana po stupanju na snagu izmjena zakona da odrede privremene nazive ulicama, naseljima i trgovima, a 60 dana da iste numerisu, pod prijetnjom novcanih kazni koje su takode uvedene u predlozene izmjene”,kaze se u saopstenju.

Demokratska Crna Gora, porucili su, ponudila je konkretno rjesenje sa ciljem da svi gradani u Crnoj Gori dobiju naziv ulice i kucni broj, sto je zakonito, legitimno i potpuno opravdano.

“DPS pokusava da Crnu Goru sto duze odrzi u fazi neuredene zemlje, pa cak i kada su u pitanju elementarne stvari, kao sto su adrese stanovanja njenih gradana. U grcevitoj odbrani fantom biraca, DPS od bjezi cak i od jednostavnih procedura”, smatraju Demokrate.

U tom cilju, dodali su, angazovao je i nadlezne ministre, predsjednika Drzavne izborne komisije i druge drzavne organe, koji navodno treba da objasne gradanima kako je zakonito, nesto sto je potpuno nezakonito.

“Ovaj problem se rjesava iskljucivo na nivou zakona i nikakvi zakljucci, preporuke, uputstva i smjernice ne dolaze u obzir sto se tice Demokratske Crne Gore. Samo tacne adrese mogu biti garancija zakonitosti birackog spiska i uslov da se on moze proglasiti, jer bez zakonitog birackog spiska nema uslova za postene, fer i slobodne izbore”, pise u saopstenju.

Oni cekuju da Gvozdenovic, poslanici DPS-a, predstavnici nadleznih ministarstava i drzavnih organa prestanu da “bjeze” od tog problema, da se sakrivaju i pokusavaju ga predstaviti nebitnim.

“Trazimo hitan nastavak sjednice i prisustvo svih predstavnika drzavnih organa, kao i na njenom pocetku”, navodi se u saopstenju.

PAVICEVIC SMATRA

Predsjednik Crnogorske Vladimir Pavicevic pozvao je danas sve relevantne aktere u crnogorskoj politici da maksimalno doprinesu radu Odbora za sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva.

On je ocijenio da je odbor kljuc za slobodne izbore.

“Kljuc preko koga bi volja gradana bez dileme bila transferisana u izborni rezultat. I kljuc da DPS nikada vise ne zloupotrijebi ni jedan glas. Dakle, rezultat rada Odbora bice slobodni izbori, koji su kljuc za postovanje volje gradana i sprjecavanje zloupotreba DPS-a. Ko je iskreno posvecen promjenama i razvlascivanju DPS-a, taj razumije vaznost aktivnog ucesca u radu Odbora”, rekao je Pavicevic.

On je rekao da neki politicari jedno govore, a drugo rade i da ce gradani to prepoznati.

“Gospoda iz DF su prekrsili obecanje da se nece vratiti u Sindin parlament. A danas iz parlamenta govore o bojkotu i novim protestima. Gospodin Damnjanovic trazi mjesto u Odboru kada mjesta nema, a nece u Odbor kada mjesta ima. Ovakvim djelovanjem su ovi ljudi ostali bez ikakvog kredibiliteta u crnogorskoj politici”, rekao je Pavicevic.

Pavicevic je pozdravio afirmativnu ulogu koju u procesu dolaska do slobodnih izbora ima medunarodna zajednica.

“Pozdravljam afirmativnu ulogu Evropske unije i pozivam i EU i SAD da se jos aktivnije ukljuce u ovaj proces, kako bismo u Crnoj Gori prvi put u istoriji imali postene i slobodne izbore”, zakljucio je Pavicevic.

BBC

,,Drzava i crkva – ruku ruku mije” ili ,,oduzivanje crkvi za sve sto joj je oduzeto”.

Ekonomisti i crkveni analiticari razlicito tumace odluku drzave da uplati Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) iz budzetskih rezervi dodatnih 40 miliona dinara.

Radi se o novcu od prodaje postanskih markica koji bi trebalo da ide u fond za izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu.

Ispostavilo se da je Vlada Srbije umesto 76 miliona dinara, koliko uopste moze da se sakupi od prodaje markica, uplatila SPC – 116 miliona dinara.

,,Nejasno je i netransparentno zasto je uplaceno vise novca”, kaze Nemanja Nenadic iz organizacije Transparentnost Srbija za BBC na srpskom.

,,Crkva je zapravo trebalo da dobije manje jer, kada se markice prodaju, i posta treba da uzme deo za distribuciju.”

• Kako se menjao odnos srpske crkve i politike
• Ciji je manastir Ostrog u Crnoj Gori
• Zasto je patrijarh Irinej otisao u Siriju

Ovo je najmanje sesta vanredna finansijska donacija drzave crkvi od pocetka godine iz drzavnih rezervi – fonda kojim Vlada samostalno raspolaze bez kontrole javnosti.

BBC na srpskom je pokusavao da istrazi koliko dodatnog novca Srbija daje crkvi, pored iznosa koji je odreden zakonom, zasto se sredstva mahom uplacuju netransparentno i zasto je ovaj put za markice uplaceno vise para nego sto uopste moze da se dobije njihovom prodajom.

Spisak institucija koje nisu odgovorile na pitanja BBC-ija o uplati iz budzetskih rezervi i dodatnom finansiranju SPC:

• Vlada Republike Srbije
• Ministarstvo finansija
• Ministarstvo pravde, Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama
• Srpska pravoslavna crkva
• Biro za izgradnju Hrama Svetog Save

Hram Svetog Save i dalje se ureduje

Sta se dogodilo

Od 14. oktobra u postama sirom Srbije se prodaju doplatne marke sa likom Svetog Save. Odstampano je 7.6 miliona markica, kostaju deset dinara i bice u opticaju do 14. oktobra.

Novac od prodaje dobice Srpska pravoslavna crkva ,,za finansiranje gradevinsko-zanatskih radova i radova na uredenju enterijera” Hrama Svetog Save.

Ipak, Vlada Srbije donela je nedavno odluku da iz budzetskih rezervi isplati skoro milion evra za potrebe izdavanja ove doplatne markice.

Kada je Zarko Bogosavljevic, novinar portala 021.rs, video ovu odluku u Sluzbenom glasniku nije mu bila jasna racunica.

,,Markica kosta deset dinara, a prodaje se u 7,6 miliona primeraka. To je jednostavnom racunicom – 76 miliona dinara”, kaze Bogosavljevic za BBC na srpskom.

,,Zato mi nikako nije bilo jasno zasto su uplatili 116 miliona dinara, odnosno skoro milion evra, jer je to 350.000 evra vise”.

Bogosavljevic konstantno prati uplate drzave crkvi pa kaze da ,,oni svakih nekoliko meseci doplacuju vanredno novac”.

Zato i ne moze da shvati ,,zasto samo nisu naznacili da je novac za nesto drugo”.

Kako se dele sredstva iz budzeta: ,,Srednjevekovne velmoze koje daju crkvi deo licnog imetka, a ne nas novac”

Budzetske rezerve su sredstva koja Vlada moze da rasporeduje mimo usvojenog budzeta. O uplatama se razgovara direktno na sednicama Vlade gde se i usvajaju odluke o trosenju ovog novca.

Vlada vec tri godine nije usvojila zavrsni racun budzeta, pisao je Insajder. Ovo znaci da javnost nije mogla da vidi koliko je tacno novca odlazilo iz budzetskih rezervi i na sta se trosilo.

U meduvremenu, fond za budzetske rezerve je povecan cak cetiri puta od 2016. do 2018.

,,To ce i u 2019. biti oko 50 milijardi dinara. Time je dodatno umanjenja transparentnost trosenja budzetskih sredstava”, upozorio je prosle godine Pavle Petrovic, predsednik Fiskalnog saveta.

• ,,On voli nas pravoslavce”: Kako se Srbija spremala da doceka Putina
• Srpska pravoslavna crkva izmedu dve vatre
• Tuzba protiv SPC u Londonu: ,,Pedofilija je dokazana, trazi se odgovornost”

Da se budzetska rezerva koristi u Srbiji na problematican nacin misli i Nenadic.

,,Cak cetiri odsto budzeta Vlada rasporeduje na namene koje nisu bile predvidene prvobitno”, kaze Nenadic.

,,Tu se ne vidi da li je takav izdatak bio nuzan ili razlog zasto on nije mogao da bude planiran na vreme.

,,Postoji velika samovolja kod Ministarstva finansija kada je dodela novca u pitanju” dodaje on.

Za Nenadica ponasanje drzave prema SPC nekada lici na ,,poteze srednjevekovnih velmoza koji kao da daju crkvi deo licnog imetka, a ne nas novac”.

Pocetkom oktobra, SPC je dodelila orden i predsedniku Srbije Aleksandru Vucicu i to za ,,delatnu ljubav prema Crkvi i neumornu borbu za celovitost Srbije, a posebno za ocuvanje Kosova i Metohije u njenom sastavu”

Koliko nasih para ide u crkvu

Verske zajednice u Srbiji finansiraju se kroz nekoliko kanala i to je uglavnom vidljivo u budzetu.

Drzava Srbija je iz budzeta za crkve i verske zajednice izdvojila od 2002. do 2016. godine 88 miliona evra, navodi se u istrazivanju Insajdera. Iznosi se ne prikazuju objedinjeno, jer se sredstva izdvajaju preko razlicitih institucija – ministarstava pravde i kulture, kao i preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Da bi neka verska zajednica bila upisana u drzavni registar i time ozakonila rad uskoro ce morati da, umesto svega stotinu, dostavi potpise 1.000 punoletnih gradana koji zahtevaju njenu registraciju.

Pravo na finansiranje iz budzeta imaju i verske obrazovne ustanove koje dobiju akreditaciju .

Iznos koji se dobija iz budzeta jeste vidljiv i zakonom preciziran, ali ono sto je vanredno jesu uplate iz budzetskih rezervi Srpskoj pravoslavnoj crkvi koje su na gotovo mesecnom nivou.

,,To je sistem – ruka ruku mije”, kaze za BBC na srpskom Sasa Dogovic, saradnik Instituta za trzisna istrazivanja (Izit).

,,Vrh crkve podrzava aktuelnu vlast i za to dobija finansijsku potporu.”

Uplate iz budzetskih rezervi Srpskoj pravoslavnoj crkvi:

• Avgust 2019 – Vlada Srbije je donela odluku da donira 88 miliona dinara Arhiepiskopiji beogradsko-karlovackoj ,,u cilju podrske proslavi osam vekova autokefalnosti SPC”, kao i 58 miliona dinara Eparhiji zickoj SPC, kao pomoc za zavrsetak izgradnje i uredenja Manastira Zica i katedralnog hrama u Kraljevu, navela je Vlada u saopstenju
• Jul 2019 – Vlada Srbije je Srpskoj pravoslavnoj crkvi odobrila dotaciju od 59,1 milion dinara za obnovu Hrama Svete Trojice u Mostaru
• Mart 2010 – Vlada je odlucila da uplati 10 miliona evra za nastavak izgradnje Hrama Svetog Save
• Maj 2019 – Iz budzetskih rezervi SPC je od Vlade dobila donaciju u iznosu od 30 miliona dinara. Na ime dotacije Eparhiji britansko – skandinavskoj SPC, a radi pomoci za izgradnju Manastira Pokrova presvete Bogorodice i Srpskog centra u Vokstropu u Svedskoj, Vlada je odobrila pomoc 12 miliona dinara. Na istoj sednici Vlade odobrena je i uplata 18 miliona dinara Srpskoj pravoslavnoj eparhiji Budimskoj, a radi pomoci za zavrsetak radova na Muzeju Eparhije budimske u Sentandreji, u Madarskoj
• Maj 2019 – Na sednici Vlade je odluceno da se sa 27,6 miliona dinara pomogne Eparhija gornjokarlovacka u Hrvatskoj i to zbog izgradnje i uredenja pravoslavnog hrama u Vrginmostu

* Izvor: Saopstenja iz Vlade Srbije, Insajder i Slobodna Evropa

Prema Zakonu o racunovodstvu iz 2013, ali i prethodnim zakonima, crkve i verske zajednice nemaju nikakavu obavezu da objavljuju finansijske izvestaje.

Oslobodene su i poreza na osnovnu delatnost i imovinu, a imaju pravo na povracaj PDV-a na robu koja je u funkciji bogosluzenja.

,,Neodgovorno je da uzimate sredstva iz budzeta, a da ne morate tom budzetu nista da vracate kao sto to rade ostali obicni smrtnici”, misli Dogovic.

Deo novca odlazi iz budzeta i na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje svestenika i verskih sluzbenika za sta se izdvaja oko 1,3 milijardi dinara. Tu je i novac za podrsku svestenstvu i monastvu na Kosovu, ali i doprinos teoloskom obrazovanju svestenika i gradnji verskih objekata.

,,Time sto drzava izdvaja novac za investicione potrebe crkve samo doprinosi utiranju socijalnih podela u drustvu”, dodaje ekonomista IZIT-a.

Dogovic misli i da je ,,ne samo ekonomski nemoralno vec i nehumano da institucija kao sto je crkva dobija novac na ovaj nacin”.

Patrijarh Pavle i drzavni vrh SRJ – Miroljub Labus i Vojislav Kostunica, predsednik Srbije Boris Tadic (u drugom redu)

Crkva (nema) prava

Da je ,,Hram Svetog Save ipak veliko kulturno dobro” misli njegov kolega Ljubomir Madzar, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

,,Hram cene i vernici i oni koji to nisu”, kaze Madzar.

,,Zato je potrebno odvojiti dve stvari – da je u redu sto drzava ulaze u Hram, ali da je potrebno da ta ulaganja budu transparentnija”.

On dodaje da je odnos drzave i crkve, kada su u pitanju finansije, bio razlicit od vlasti do vlasti, a da Vojislava Kostunicu pamti kao predsednika koji je mnogo ulagao u SPC.

Neuspela restitucija je za verskog analiticara Zeljka Injca razlog zasto crkva dobija vanredno novac od drzave.

,,Drzava, posle perioda komunizma, nije vratila crkvi njenu imovinu”, tvrdi Injac koji kaze da drzava na ovaj nacin ,,odrzava sa SPC dobre odnose”.

,,Samo u naselju oko manastira Rakovica zivi 100.000 ljudi, a to je sve crkveni posed koji joj nikada nece biti vracen jer je restitucija tu nemoguca.

,,Srpska pravoslavna crkva na papiru nema prava da joj se dodatno pomaze da izgradnju objekata ili popravke, ali je to precutan dogovor.”

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]