DRLJEVIC – PICULA

Evropski parlament podrzava politiku prosirenja i Crna Gora treba da nastavi sa dobrom dinamikom sprovodenja reformi, kako bi postala prva naredna clanica Evropske unije, ocijenjeno je na sastanku glavnog pregovaraca Aleksandra Drljevica i izvjestioca Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonina Picule.

Glavni pregovarac se, tokom posjete Briselu, sastao sa novim izvjestiocem EP za Crnu Goru, kojem je cestitao stupanje na novu duznost, uz ocekivanje da ce evropske kolege podrobno izvjestavati o uspjesnom putu Crne Gore prema EU.

Drljevic je prenio cvrstu opredijeljenost Crne Gore za clanstvo u EU, podsjetivsi da su Vlada i sve institucije ukljucene u proces pregovora istrajne u namjeri da obezbijede nasoj drzavi mjesto u EU.

“Mi vrijedno radimo kako bi odrzali kontinuitet kretanja drzave prema EU. U narednom periodu ocekujemo pozitivan odgovor Evropske komisije i drzava clanica na napore koje ulazemo, a koji ce se ogledati u otvaranju poglavlja 8 – Konkurencija i zatvaranju pregovarackih poglavlja u kojima smo postigli internu spremnost”, rekao je glavni pregovarac.

Novi izvjestilac EP za Crnu Goru je pozdravio cinjenicu da je Crna Gora od svih zemalja kandidata najdalje odmakla u pregovorima s EU.

Istakao je da ce se tokom svog mandata posvetiti jacanju veza Crne Gore i Unije, kao da ce se u Evropskom parlamentu zalagati za princip blagovremenog napredovanja na osnovu individualnih rezultata drzava.

,,Ja cu biti snazan zagovornik vracanja politike prosirenja medu prioritete EU. Svjesni smo da to nije samo tehnicko, vec i politicko pitanje, zbog cega je vazno da Crna Gora, kao predvodnik u pregovorima sa EU, nastavi da potvrduje da je njeno mjesto u EU, ne samo zbog geografske i kulturoloske pripadnosti, vec zbog ispunjavanja zahtjevnih standarda koje je Brisel pred nju postavio”, porucio je Picula.

Sagovornici su saglasni da je clanstvo drzava Zapadnog Balkana vazno za ocuvanje mira i stabilnosti regiona, ali i citavog evropskog kontinenta.

Osvrnuli su se i na cinjenicu da Sjeverna Makedonija i Albanija nijesu otvorile pregovore, ocjenjujuci da, iako region ne gleda blagonaklono na tu odluku, ona ne treba da bude obeshrabrujuca, vec da predstavlja dodatan motiv za jos kvalitetnije sprovodenje unutrasnjih reformi i pripremu za punopravno clanstvo u EU. U svijetlu otpocinjanja predsjedavanja Hrvatske Savjetu EU, naglasena su velika ocekivanja od ovog predsjedavanja, kako za Crnu Goru, tako i za ostale drzave Zapadnog Balkana.

VUKOVIC PORUCIO

Demokratska partija socijalista u novom programu, koji ce biti usvojen na kongresu 30. novembra, a u koji je Radio Crne Gore imao uvid, navodi se da ce ta stranka raditi na obnovi autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve, kao neodvojivog dijala crnogorskog drzavnog i nacionalnog identiteta. To je Radiju CG potvrdio i visoki funkcioner i poslanik DPS-a Miodrag Vukovic.

“Mi smo kao ozbiljan politicki subjekt duzni to da uradimo, polazeci prije svega od nesporne cinjenice, da smo temeljna partija, savremenog politickog sistema i ukupnih drustvenih odnosa u nasoj drzavi. Mi smo se identitetskim pa i pitanjem crkve bavili u kontinuitetu. I na prethodnom kongresu, prije cetiri godine, mi smo se na objektivan nacin bavili ovim pitanjima pa i pitanjem polozaja vjerskih zajednica”, kazao je Vukovic.

Po njegovom misljenju sadasnje stanje je po vise osnova neodrzivo. Prije svega, sve vjerske zajednice u Crnoj Gori moraju imati regulisan pravni polozaj.

Trenutno, kako navodi Vukovic, Srpska pravoslavna crkva nema definisan pravni status u Crnoj Gori, sto je neprihvatljivo.

,,Srpska pravoslavna crkva djeluje kao relikt jednog vremena, koje je prije vise od deceniju ostalo ili je trebalo da ostane iza nas. Javnost zna da su potpisani sporazumi sa Islamskom zajednicom, Katolickom crkvom, Jevrejskom zajednicom. Ti sporazumi su uradeni po ugledu na slicne u najrazvijenijim demokratijama u svijetu. Drzava nikako ne moze naci ocekivani stepen razumijevanja sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Ostali smo da vodimo distanciranu korespondenciju, punu neprihvatljivih i neshvatljivih diskursa sa njihove strane. Za upucene, ocekivano, i od strane prvih ljudi Srpske pravoslavne crkve i u Crnoj Gori i u patrijarsiji. U to je ukljucena cijela jedna masinerija u odbrani neprihvatljivog polozaja i nacina komunikacije sa drzavom i drzavnim organima”, istice Vukovic.

Porucuje da se doslo do trenutka kada se stvari vise ne mogu odlagati. DPS kao ozbiljan politicki subjekt preuzeo je obavezu na sebe da po ugledu na savremene demokratije inicira rjesenje i za ovu oblast.

“Istorijske cinjenice nas obavezuju, takode. Ne smijemo zaboraviti da je kao posljedica nelegitimne Podgoricke skupstine pored nasilnog gubljenja drzavne nezavisnosti, Crna Gora izgubila i svoju autokefalnu crkvu” , naveo je Vukovic.

Vukovic tvrdi da primjer Ukrajine nijesu koristili kao model, vec su im vodilja bili evropski standardi i potrebe i okolnosti crnogorskog drustva.

,,Krenuli smo mi u ovaj posao prije nego je slucaj Ukrajinske pravoslavne postao aktuelan. Ovo je autonomni iskaz drzavnih struktura Crne Gore, koji u komunikaciji, prije svega sa svojom javnoscu, gradi temelje nove demokratske drzave”, kaze Vukovic.

Perovic: Namjera DPS-a klasicno krsenje Ustava

Za Srpsku pravoslavnu crkvu, namjera DPS-a je klasicno krsenje Ustava, kaze za Radio Crne Gore protojerej Gojko Perovic.

“Smatram da je u pitanju udzbenicki primjer krsenja Ustava Crne Gore, koja je sekularna drzava. Odvojenost crkve i drzave je civilizacijska tekovina. Na svim meridijanima se zna sto znaci odvojenost crkve i drzave. To ne znaci da su one neprijateljske jedna prema drugoj i da ne treba da saraduju i da ne treba medusobno da se postuju. Ali da crkva i crkveni Sabor proglasi da ce da formira vladu ili da ce da ucestvuje na izborima, odnosno da ce partija koja vlada vec trideset godina u jednoj gradanskoj, multikonfesionalnoj, demokratskoj drzavi proglasi da ce da obnovi crkvu, to je nista drugo do krsenje Ustava”, naglasava Perovic.

Vucinic: Pozdravljamo odluku DPS-a

U Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi pozdravljaju odluku DPS-a. Stevo Vucinic iz pravnog savjeta te crkve kaze za Radio CG da su se konacno stekli uslovi za obnovu autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve.

“Usvajanje Zakona o polozaju vjerskih zajednica od kljucnog je znacaja. Nakon sto taj zakon bude usvojen, a vjerujem da vlada nece odustati od svoje namjere , krenuce se i u proces obnove autokefalnosti. Siguran sam da ce se i to pitanje vrlo brzo rijesiti. A to je i glavni razlog bijesa antidrzavnih struktura i opozicije u Crnoj Gori cija je agresija upravo i okrenuta protiv aktuelne vlasti”, istice Vucinic.

Zarko Bozovic, Radio Crne Gore

U toku stecaja imovina rasprodata, nijesu isplacene zarade niti povezan radni staz

BBC

Svetski dogadaji danas se cesto odvijaju veoma brzo, ali tesko je nadmasiti brzinu i snagu promena iz 1989. godine.

Sve je kulminiralo jednom od najslavnijih scena u skorasnjoj istoriji – padom Berlinskog zida.

Zid je pao delom zbog birokratske omaske, ali je pao u talasu revolucija posle kojih se komunisticki blok predvoden Sovjetima nasao na ivici propasti i pomogao nastanak novog svetskog poretka.

• ,,Presecanje Gvozdene zavese”: Nemacki piknik ka slobodi
• Berlin zabranio ,,americkim vojnicima” poziranje na Cekpoint Carli prelazu
• Istocna Nemacka 1989. – mars koji je nokautirao komunizam

Kako je pao zid?

Devetog novembra 1989. godine, pet dana nakon sto se na protestima u Istocnom Berlinu okupilo pola miliona ljudi, srusio se Berlinski zid koji je razdvajao komunisticku Istocnu Nemacku od Zapadne.

Istocnonemacki lideri pokusali su da umire sve vece proteste popustajuci kontrolu na granicama, olaksavajuci tako putovanja Istocnim Nemcima. Nisu, medutim, nameravali u potpunosti da otvore granice.

Stanovnici istocnog Berlina 9. novembra 1989. godine pomogli su da Gvozdena zavesa u Nemackoj bude skinuta

Promene je trebalo da budu prilicno neznatne – ali nacin na koji su primenjene imao je ogromne posledice.

Beleske o novim pravilima predate su portparolu Ginteru Sabovskom – koji nije imao vremena da ih procita pre svoje redovne konferencije za stampu. Kad je prvi put naglas procitao beleske, novinaru su ostali zabezeknuti.

,,Privatna putovanja van zemlje sada mogu da se primenjuju bez ikakvih preduslova”, rekao je on. Iznenadeni novinari trazili su vise detalja.

Prebirajuci po beleskama, Sabovski je rekao da koliko on zna, ovo stupa na snagu trenutno.

Zapravo je trebalo da krene narednog dana, sa svim detaljima o podnosenjima zahteva za vizu.

Ali vest je preneta svuda na televiziji – i Istocni Nemci su u ogromnim brojevima pohrlili na granicu.

Harald Jager, granicni cuvar na smeni te veceri, rekao je za Spigl 2009. godine da je zbunjeno gledao konferenciju za stampu – a onda posmatrao okupljanje mase.

Emotivne scene dok Istocni Berlinci ulaze na Zapad

Jager je freneticno zvao nadredene, ali oni nisu izdali naredenje niti da otvori kapije – niti da otvori vatru kako bi zaustavio masu. Sa svega sacicom cuvara na raspolaganju pred stotinama ljutitih gradana, primena sile ne bi bila od velike koristi.

,,Ljudi su mogli da budu povredeni ili cak da stradaju i bez otvaranja vatre, u carkama, ili da je izbila panika medu hiljadama koje su se okupile na granicnom prelazu”, rekao je on za Spigl.

,,Zato sam izdao naredenje ljudima: Otvorite granicu!”

Hiljade ljudi je proslo, slaveci i placuci, u scenama koje su se prenosile sirom sveta. Mnogi su se popeli na zid kod berlinske Brandenburske kapije, odvaljujuci komade zida cekicima i pijucima.

Burna godina dostigla je vrhunac.

• Nemacki grad proglasio ,,vanredno stanje zbog nacizma”
• Covek koji je preziveo pet nacistickih logora smrti

Zasto je zid pao?

Posle Drugog svetskog rata, Evropa je bila podeljena izmedu Sovjetskog saveza i njegovih bivsih zapadnih saveznika, a Sovjeti su postepeno poceli da podizu ,,Gvozdenu zavesu” koja je odvajala Istok od Zapada.

Porazena Nemacka bila je podeljena izmedu sila koje su je osvojile – SAD, Velika Britanija, Francuska i SSSR – s istocnom stranom koju su zauzeli Sovjeti. Istocna Nemacka, zvanicno pod imenom Nemacka demokratska republika, postala je uporiste Sovjetskog Saveza u Zapadnoj Evropi.

Ali Berlin je bio podeljen na cetiri dela, sa britanskim, francuskim i americkim zonama u zapadnom delu grada i sovjetskom zonom u istocnom. Zapadni Berlin pretvorio se u ostrvo okruzeno komunistickom Istocnom Nemackom.

Na kraju je 1961. godine podignut zid, zato sto su iz Istocnog Berlina odlazili ogromni brojevi ljudi na Zapad.

Osamdesetih godina Sovjetski Savez se suocavao sa akutnim ekonomskim problemima i velikim nestasicama hrane, a kad je u aprilu 1986. godine eksplodirao nuklearni reaktor u Cernobiljskoj elektrani, bio je to simbolicni trenutak u nadolazecem padu komunistickog bloka.

Mihail Gorbacov, relativno mladi sovjetski lider koji je preuzeo vlast 1985. godine, uveo je reformsku politiku ,,glasnosti” (otvorenost) i ,,perestrojke” (prestrojavanje).

Ali dogadaji su se odvijali mnogo brze nego sto je i on mogao da predvidi.

Revolucionarni talas

Vec je dolazilo do reformistickih pokreta u komunistickom bloku. Godine aktivizma i strajkova u Poljskoj kulminirale su tako sto je njihova vladajuca komunisticka partija glasala za legalizaciju zabranjenog sindikata Solidarnost.

U februaru 1989. godine, Solidarnost se nalazila u pregovorima sa vladom i na delimicno slobodnim izborima tog leta uspela da osvoji poslanicka mesta u parlamentu. Iako su komunisti uspeli da zadrze odredenu kvotu poslanickih mesta, Solidarnost bi osvojila vecinu svaki put kad joj je bilo dozvoljeno da glasa.

Poljski pokret Solidarnost bio je uspesan na delimicno slobodnim izborima

I Madari su u martu pokrenuli masovne demokratske demonstracije. U maju je uklonjeno 240 kilometara bodljikave zice uz granicu sa Austrijom – prva pukotina u Gvozdenoj zavesi. Madarsku revoluciju iz 1956. godine Sovjeti su brutalno ugusili, ali ova je uspevala.

U avgustu se revolucionarni talas istinski podigao na obodima. Dva miliona ljudi sirom Estonije, Letonije i Litvanije – tada deo Sovjetskog Saveza – odrzale su neke od najupecatljivijih demonstracije takozvane Raspevane revolucije kada su formirale ljudski lanac dug 600 kilometara sirom baltickih republika zahtevajuci demokratiju.

Mnogi Istocni Nemci bili su ophrvani emocijama dok su prelazili u Austriju

Po avgustovskim vrelinama, Madarska je otvorila granice sa Austrijom ka zapadu, omogucivsi tako bekstvo istocnonemackim izbeglicama.

Gvozdena zavesa je popustala.

Cehoslovacka, ciji je zahtev za liberalnim reformama bio brutalno ugusen 1968. godine, omogucila je drugi nacin za bekstvo. Istocni Nemci mogli su da putuju u susedne socijalisticke drzave bez ogranicenja i poceli su da naviru u tamosnju Zapadnonemacku ambasadu u stotinama, zato sto bi na kraju vozom bili evakuisani na Zapad.

Istocna Nemacka je na kraju u oktobru zatvorila granicu sa Cehoslovackom kako bi zaustavila navalu.

Berlinski zid je delio grad na dva dela vise od 30 godina

Ali tada se vec revolucija prosirila citavom Istocnom Nemackom.

Istocnonemacki buntovnici

Sve je pocelo sa demonstrantima koji su se okupili u centru Lajpciga zahtevajuci slobodu.

Devetog oktobra, svega nekoliko dana posle proslave 40. godisnjice Istocne Nemacke, na ulice je izaslo 70.000 ljudi.

Iz Zapadne Nemacke pozivali su na slobodne izbore, a novi komunisticki lider Istocne Nemacke Egon Krenc poceo je da prica o reformi. Niko nije znao da ih je od pada Zida delilo svega nekoliko nedelja.

Krajem oktobra parlament u Madarskoj, koja je bila jedna od prvih zemalja u kojoj su odrzane masovne demonstracije, usvojio je zakon koji omogucuje direktne predsednicke izbore i visepartijske parlamentarne izbore.

A onda je 31. oktobra broj onih koji zahtevaju demokratiju u Istocnoj Nemackoj narastao na pola miliona. Krenc je odleteo u Moskvu na sastanke – nedavno je za BBC izjavio da je tamo dobio uveravanja da ujedinjenje Nemacke nije u igri.

Cetvrtog novembra, mesec dana nakon sto su otpoceli protesti u Istocnoj Nemackoj, oko pola miliona ljudi okupilo se na Aleksanderplacu u srcu Istocnog Berlina.

Tri dana kasnije, vlada je podnela ostavku. Ali nije postojala namera da se dopusti demokratija i Egon Krenc je ostao na celu Komunisticke partije i de fakto lider zemlje.

Nece, medutim, ostati tamo dugo. Pet dana kasnije, Sabovski je odrzao konferenciju za stampu koja je promenila svet.

Zasto Sovjeti nisu primenili silu?

Ranije tokom 1989. godine, demonstranti u Pekingu na Trgu Tjananmen koji su trazili demokratiju u Kini bili su uguseni brutalnom vojnom silom.

SSSR je ranije vec koristila vojnu silu da zaustavi pobune. Zasto onda to nije uradila i sada?

U samom Sovjetskom Savezu jeste, pobivsi 21 demonstranta za nezavisnost u sovjetskoj republici Gruziji. Ali drugde u komunistickom bloku nije.

Raskinuvsi sa predasnjom sovjetskom politikom, Mihail Gorbacov je odlucio da ne koristi pretnju vojnom silom da bi gusio masovne demonstracije i politicku revoluciju u susednim zemljama.

,,Sada se drzimo doktrine Frenka Sinatre”, izjavio je za americku televiziju portparol ministarstva spoljnih poslova Genadij Geraismov. ,,On ima pesmu `I (Did) It My Way.’ Tako svaka zemlja odlucuje za sebe kojim ce putem poci.”

Novo poglavlje u evropskoj istoriji

Treceg decembra Gorbacov i americki predsednik Dzordz Bus seli su jedan kraj drugog na Malti i izdali saopstenje u kom se kaze da je Hladni rat izmedu ove dve sile okoncan.

U Pragu se okupilo vise od pola miliona ljudi na demonstracijama odrzanim u novembru 1989. godine, kad je srusen komunizam u Cehoslovackoj

Talas revolucija iz 1989. godine, medutim, jos nije bio okoncan.

Studentske demonstracije u Pragu sukobile su se sa policijom, pokrenuvsi Plisanu revoluciju koja je za svega nekoliko nedelja svrgla komunizam u Cehoslovackoj.

U Rumuniji su se demonstracije zavrsile nasiljem i dovele do pada komunistickog diktatora Nikolajea Causeskua. Nova vlada preuzela je vlast dok je svrgnuti lider bezao iz svoje palate pred naletom ljutite mase.

Rumunska revolucija jedina je u Istocnoj Evropi te godine dovela do krvoprolica

On i njegova zena Elena uhvaceni su i pogubljeni na Bozic. Vise od 1.000 ljudi stradalo je u neredima pre i posle revolucije, sto je Rumuniju razlikovalo od dogadaja na drugim mestima koji su uglavnom prosli bez prolivene krvi.

Post skriptum za 1989.

A sam Sovjetski Savez?

Letonija, Litvanija i Estonija su 1990. godine novostecene politicke slobode iskoristile da izglasaju pad vlastitih komunistickih vlada i naprave korake ka nezavisnosti. Sovjetski Savez se raspadao, ali Gorbacov je napravio jos jedan zlosrecni pokusaj da ga reformise pozvavsi na okupljanje lidere 15 sovjetskih republika.

Tvrdokorni komunisti koji su se protivili njegovim reformama preduhitrili su ga u tome, pokusajem puca dok je bio na odmoru na Krimu u avgustu 1991. godine i strpavsi ga u kucni pritvor.

Puc je osujecen kroz tri dana kad su se pro-demokratske snage okupile oko Borisa Jeljcina, predsednika ruske republike.

Ali bilo je to samrtno zvono za SSSR i jedna po jedna republike u njegovom sastavu pocele su da proglasavaju nezavisnost. Do kraja godine, Sovjetska zastava se zavijorila poslednji put.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]