RADUNOVIC SAOPSTIO

Finansijsko opterecenje budzeta u narednoj godini, kada je u pitanju Montenegro Airlines (MA), iznosi 21 milion eura, saopstio je ministar finansija Darko Radunovic i dodao da nacionalni avio-prevoznik ima sansu da bude odrziv kao kompanija.

On je kazao da su imali nekoliko konsultacija sa Ministarstvom saobracaja i menadzmentom MA.

“Radimo na tome da stvorimo pretpostavke da ne ugrozimo Zakon o drzavnoj pomoci”, rekao je Radunovic na konferenciji organizovanoj nakon sto je Vlada u cetvrtak usvojila Predlog zakona o budzetu za narednu godinu.

On smatra da se mora uvaziti znacaj pojedinih kompanija koje obavljaju javni interes u privrednom smislu i doprinosu budzetu.

“Kad je u pitanju MA, uz sve probleme, kompanija neposredno ima prihode oko 70 miliona, a tamo radi malo vise od 400 ljudi. Indirektno prihod bi trebalo da bude 250 miliona eura”, naveo je Radunovic.

To su, kako je ocijenio, elementi da je MA u sansi da bude odrziv kao kompanija, sto upucuje da se mora uloziti trud da se on konsoliduje.

“Moramo naci rjesenje, a svakako cemo to raditi transparentno”, dodao je Radunovic.

On je, odgovarajuci na pitanje da li je na izradu budzeta imao uticaj to sto je izborna godina, kazao da je prioritet bio da to bude realni i odrzivi budzet, a on moze biti izborni jer je u godini kada se odrzavaju izbori.

Generalni direktor Direktorata za drzavni budzet u Ministarstvu finansija, Bojan Paunovic, je odgovarajuci na pitanje o izdvajanjima za kompanije Barska i Crnogorska plovidba, kazao da su u dosadasnjem periodu postojala izdvanja prema njima kroz subvenionisanje, sto ce se nastaviti i u narednoj godini.

“Prihodi od valorizacije od koncesija od aerodroma i ekonomskog drzavljanstva bice 70 miliona od koncesija, uz napomenu da se ocekuje znacajno vece izdvajanje, a od ekonomskog drzavljanstva oko 15 miliona prihoda pri cemu je to donja granica ocekivanja”, dodao je Paunovic.

On je kazao da su predvidjeli davanje garancija u iznosu od 49 miliona eura za Zeljeznicki prevoz (ZPCG), Zeljeznicku infrastrukturu (ZICG) i Regionalni vodovod.

SINDIKAT ZDRAVSTVA

Samostalni sindikat zdravstva zatrazio je hitan sastanak sa premijerom Duskom Markovicem povodom, kako su kazali, neprihvatljivog iznosa koji je u budzetu za narednu godinu predviden za povecanje zarada zaposlenim u zdravstvu.

Kako je saopsteno iz Sindikata, Glavni odbor te radnicke organizacije raspravljao je danas o povecanju zarada koje im je ponudilo Ministarstva zdravlja.

Oni su podsjetili da je Markovic najavio je da ce doci do znacajnog povecanja primanja zaposlenih u zdravstvenom sistemu, nakon sto su sindikati zdravstva uputili Ministarstvu i Vladi zahtjev da se doktorima i medicinskim radnicima od januara koeficijenti povecaju za 30 odsto.

,,Smatramo da nijesu mjerljivi Sindikat prosvjete i zdravstvo. Mi radimo odgovorniji, komplesniji posao, nemamo ni godisnje odmore, radimo 365 dana u godini”, kazala je predsjednica Samostalnog sindikata zdravstva, Ljiljana Krivokapic.

Pritom, kako je navela, Zakonom o zaradama u javnom sektoru postoje koeficijenti slozenosti koji su mnogo veci nego isti nivo obrazovanja u zdravstvu.

,,Mi smo dali predlog za povecanja koeficijenta za 30 odsto jos prije ljetnjeg perioda, i nakon sto je Vlada sinoc usvojila budzet trazimo hitan prijem kod premijera”, rekla je Krivokapic.

Prema njenim rijecima, Vlada je budezetom za narednu godinu odredila povacenje za prosvjetu 13 miliona EUR u bruto iznosu, a odvojeno je 20 miliona za povecanje zarada.

,,To znaci da je zdravstvu ostalo sedam miliona eura, znaci mnogo manje nego prosvjeti, i to je neprihvatljivo. Tim povodom trazimo hitan sastanak kod premijera, a nakon toga cemo odluciti kako cemo dalje djelovati”, porucila je Krivokapic.

RADUNOVIC SAOPSTIO

Zarade zaposlenih u zdravstvu bice naredne godine povecane za devet odsto, saopstio je danas ministar finansija Darko Radunovic.

On je na konferenciji za novinare kazao da je zarada zaposlednim u zdravstvu i prosvjeti povecana u skladu sa onim sto budzet moze sacuvati odrzivim.

“Projektovali smo devet odsto rast zarada i kod zdravstva i prosvjete u narednoj godini, odnosno tri odsto u 2021.”, kazao je Radunovic.

Politika Vlade Crne Gore je jacanje fiskalne stabilnosti, a cilj dugorocna odrzivost javnih finansija. Ostvarena stopa ekonomskog rasta je 3. u Evropi, kazao je Radunovic na konferenciji za novinare, povodom Predloga Zakona o budzetu za 2020. godinu koji je juce usvojila Vlada.

Prema njegovim rijecima prihodi budzeta od pocetka sprovodenja mjera povecani su za preko 260 miliona eura.

“Smanjen je poreski dug za oko 30 odsto u odnosu na 2016. god. Minimalna zarada je povecana za 15 odsto uz smanjenje poreskog opterecenja rada”, kazao je Radunovic.

Generalni direktor Direktorata za drzavni budzet Bojan Paunovic kazao je da je predlogom Zakona o budzetu za 2020. predviden je ukupan iznos primitaka i izdataka od 2.578,92 miliona eura.

“Deficit budzeta planiran je na nivou od 50 miliona ili 0,99% BDP-a”, dodao je Paunovic.

Kao glavne sektore gdje vide dodatna fiskalna izdvajanja Paunovic je naveo zdravstveni sistem, obrazovanje, odbranu i javni red i bezbjednost, poljoprivredu i ruralni razvoj, sport i mlade i nauku.

MA u sansi da bude odrziv kao kompanija

Finansijsko opterecenje budzeta u narednoj godini, kada je u pitanju Montenegro Airlines (MA), iznosi 21 milion eura, saopstio je ministar finansija Darko Radunovic i dodao da nacionalni avio-prevoznik ima sansu da bude odrziv kao kompanija.

On je kazao da su imali nekoliko konsultacija sa Ministarstvom saobracaja i menadzmentom MA.

“Radimo na tome da stvorimo pretpostavke da ne ugrozimo Zakon o drzavnoj pomoci”, rekao je Radunovic na konferenciji organizovanoj nakon sto je Vlada u cetvrtak usvojila Predlog zakona o budzetu za narednu godinu.

On smatra da se mora uvaziti znacaj pojedinih kompanija koje obavljaju javni interes u privrednom smislu i doprinosu budzetu.

“Kad je u pitanju MA, uz sve probleme, kompanija neposredno ima prihode oko 70 miliona, a tamo radi malo vise od 400 ljudi. Indirektno prihod bi trebalo da bude 250 miliona eura”, naveo je Radunovic.

CBCG

Prosjecna likvidna sredstva banaka u avgustu su iznosila 1,1 milijardu eura, sto je 4,4 odsto vise nego u julu, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).

Prosjecna likvidna sredstva su u avgustu u odnosu na isti mjesec prosle godine pala 2,7 odsto.

Koeficijenti likvidnosti za bankarski sistem u cjelini su, na dnevnom i dekadnom nivou, bili iznad propisanih minimuma.

Iz CBCG su podsjetili da podacima za jul nijesu obuhvacene Invest banka Montenegro (IBM) i Atlas, koje su iz monetarne statistike iskljucene u januaru, odnosno aprilu.

Bilansna suma banaka na kraju avgusta iznosila je 4,59 milijardi eura i porasla je 1,8 odsto u odnosu na jul, odnosno 2,2 odsto u odnosu na isti period prosle godine.

,,Kada se zbog uporedivosti iz podataka za avgust prethodne godine iskljuce dvije banke koje nijesu dio statistike, bilansna suma je na godisnjem nivou zabiljezila rast od 9,6 odsto”, navodi se u Biltenu CBCG.

U strukturi aktive banaka, u avgustu su dominantno ucesce od 66 odsto ostvarili ukupni krediti, nakon kojih slijede novcana sredstva i racuni depozita kod centralnih banaka sa 19,6 odsto, dok se 12,2 odsto odnosilo na hartije od vrijednosti, a 2,2 odsto na preostale stavke aktive.

U strukturi pasive, dominantno ucesce od 76,9 odsto ostvarili su depoziti, nakon kojih slijedi kapital sa 12,9 odsto, pozajmice sa 7,1 odsto, dok se na ostale stavke odnosilo 3,1 odsto ukupne pasive.

Ukupan kapital banaka na kraju jula iznosio je 592 miliona eura i porastao je dva odsto na mjesecnom nivou, a 14,3 odsto na godisnjem.

DUKANOVIC I MATARELA

Predsjednici Crne Gore i Italije Milo Dukanovic i Serdo Matarela, pritiskom na taster, pustili su u rad podmorski kabl izmedu Crne Gore i Italije. Dukanovic je saopstio da je danas veliki dan za dvije drzave koje je Jadransko more spojilo zauvijek, a od danas jos cvrsce. Otvaranje podmorskog kabla dogadaj je veliki ne samo za nase drzave vec i za Balkan i za Evropu. To je primjer sta zemlja clanica EU moze dati zemljama Zapadnog Balkana, ali i obrnuto, sta Crna Gora moze dati EU, naveo je Dukanovic.

“Svjetski progres je utemeljen prevashodno na relizaciji dobrih ideja. S ponosom mozemo svjedociti kako nasu filozofiju otvorenosti podrzavamo infrastrukturnim poslovima gigantskih razmjera. Ovim konkretno pokazujemo da nasa zalaganja za evropske vrijednosti i dostizanje evropskog kvaliteta zivota nijesu retoricka, vec veoma prakticna”, rekao je Dukanovic.

On je istakao da je kroz posvecen rad Vlade u cetiri mandata, projekat zavrsen i doveden do komercijalne upotrebe.

“Crna Gora ce imati znacajne prihode po osnovu 20% udjela CGES-a u ukupnom kapacitetu kabla. Kroz vecu iskoriscenost 400 kV mreze, smanjicemo gubitke u prenosu i podici nivo tehnicke otpornosti energetskog sistema. U konacnom, prihodi od tranzita i zakupa prenosnih kapaciteta uticace na smanjenje troskova korisnika prenosnog sistema. Ovaj projekat ce pruziti znacajno veci kapacitet, sigurnost i pouzdanost prenosne mreze, omogucavajuci pretpostavke za nesmetano obavljanje biznisa i kvalitetniji zivot nasih gradana”, istakao je on.

“Pozivam potencijalne investitore iz Italije kao i iz drugih zemalja EU da zajedno radimo na izgradnji novih, odrzivih izvora zelene energije,” rekao je Dukanovic, dodajuci da ce pouzdanijem snabdijevanju doprinijeti i modernizacija mreze i pozvao Ternu da nastave saradnju.

“Danas cinimo veliki korak naprijed ucvrscivanju povjerenja toliko potrebnog nasim prostorima, a rekao bih toliko potrebnog i Evropi. Danas, vise nego ikada u istoriji, energetska stabilnost predstavlja kljucni element nacionalne i medunarodne bezbjednosti. Ona je mnogo pouzdanija pristupom zajednickom energetskom trzistu. Tako ce i nasi sadasnji i planirani proizvodni kapaciteti dozivjeti punu trzisnu valorizaciju. Takode, podmorski dvosmjerni kabl obezbjeduje Crnoj Gori lak i pristupacan uvoz elektricne energije, i omogucava da u punoj mjeri iskoristi prednosti pozicije dijela integrisanog energetskog trzista”, naveo je on.

“Svjetski progres je utemeljen prevashodno na relizaciji dobrih ideja. S ponosom mozemo svjedociti kako nasu filozofiju otvorenosti podrzavamo infrastrukturnim poslovima gigantskih razmjera. Ovim konkretno pokazujemo da nasa zalaganja za evropske vrijednosti i dostizanje evropskog kvaliteta zivota nijesu retoricka, vec veoma prakticna”, istakao je Dukanovic.

Matarela: Projekat je energetski most izmedu EU i Balkana

Predsjednik Italije Serdo Matarela saopstio je da je projekat pravi energetski most izmedu EU i Balkana.

“Ova infrastruktura predstavlja vazno cvoriste i za Italiju i za Evropu. Danasnja ceremonija oznacava trenutak od izuzetnog znacaja u nasim medusobnim odnosima”, rekao je Matarela isticuci odlicne politicke odnose dvije zemlje.

“Italija snazno je uvjerena da je sudbina svih zemalja Balkana neodvojiva. Put kojim je CG krenula ka EU zasluzuje podrsku da moze biti podsticaj i za druge zemlje u regionu. Realizacija ovog projekta predstavlja dali podsticaj dobre saradnje”, naveo je Matarela.

Istakli su da je projekat je od izuzetnog strateskog znacaja za ovaj region jer je to prva interkonekcija Crne Gore sa Italijom i Evropom.

Predsjednica “Terne” Katia Bastioli saopstila je da prisustvo predsjednika na obje strane Jadrana ukazuje cast i predstavlja za Ternu dogadaj od istorijskog znacaja. Predstavlja vezu dvije drzave koja ce se ovim projektom dodatno jacati, kazala je ona.

“Inovativna innfrastruktura u pogledu ekoloske odrzivosti, presudna je za integraciju trzista elektricne energije. Energetski sistem igra kljucnu ulogu u promjeni modela ka kljucnoj ekonomiji,” navela je ona.

“Neophodno je zacrtati strategiju potpune integracije obnovljivih izvora, obezbijediti sigurnost pristupa energiji po niskim cijenama. S ove tacke gledista infrastruktura izmedu CG i Italije donijece benefite obijema drzavama,” kazala je ona dodajuci da je Terna ponosna sto je realizovala projekat.

Izvrsni direktor Terne Luidi Feraris kaze da je privilegija nalaziti se na celu Terne u istorijskom trenutku.

“Ovo je od vaznosti za integraciju cjelokupnog podrucja. Interkonekcija CG i Italije predstavlja pokretacki impuls za niz mogucnosti, za sve sigurnije i efiklasnije i odrzivije integrisano trziste elektricne energije,” naveo je Feraris na otvaranju.

“Realizacija radova zahtjevala je preko 600 dana istrazivanja mora, 60 dana postavljanja i 140 dana zastite, sve to za kabl precnika 15 sm i tezine 44km po metru. Danas svecano otvaramo prvi pol od 600megavata elektrode. Snaga jednaka je godisnjim potrebama nesto vise od milion porodica, i zaista smo ponosni sto ucetvujemo u ovom istorijskom projektu,” naveo je on.

OD DANAS U FUNKCIJI

Podmorski kabl izmedu Crne Gore i Italije od danas ce biti u funkciji. Ekonomski analiticar Predrag Drecun saopstio je za TVCG da je to izuzetna sansa za Crnu Goru. Sada smo dio globalnog sistema i ne treba trositi rijeci na to koliko je to vazno za Crnu Goru, naveo je Drecun.

“Bio sam ukljucen u taj projekat i odmah sam ga podrzao. Evo slikovite paralele. Zamislite da je vase dvoriste izmedu dva dvorista, jedno proizvodi proizvod, a drugo ga trosi, preko vas se pravi put kojim se snabdijeva jedno trziste. Kakve su sanse pred vama, da naplatite putarinu. Taj kabl ce sigurno biti koristan jer ce odredene iznose uzimati drzava kroz tranzit. Ali cete se pitati i da li je to dovoljno. Zasto da ne proizvodimo i mi nesto. U toj slici lezi sansa Crne Gore,” kaze Drecun.

Ukoliko bi u narednom periodu napravili jedan ili dva energetska objekta, onda bi Crna Gora usla u zonu blagostanja, smatra Drecun.

“Nije teska rijec blagostanje, jer bi se zatvroio energetski bilans koji je vrlo cesto negativan, da lakse dodemo do struje. Treba iskoristiti ono stovam je bog dao. To je sansa da Crna Gora konacno postane dio energetske mape. Otvaraju se izuzetne sanse, a imajmo i na umu to da je jug Italije u konstantnom deficitu elektricne energije, tako da je to vazna sansa za Crnu Goru da konacno postane dio energetske mape Evrope,” rekao je Drecun.

Drecun je istakao da ce i energetski sistem Crne Gore biti mnogo stabilniji.

“Dobro je sto smo napravili put, ali ovo je jedan od objekata, koji ostaje pored autoputa nesto sto ostavljamo buducim generacijama,” naveo je on.

Kaze kako je siguran da od sada nece biti problema da uslijed nevremena nestaje struja.

“To je vazno i za turizam i za svaku granu privrede. Energetsko napajanje bice stabilnije. Generalno je projekat dobar, ali moze biti mnogo bolji, ako napravimo u narednih pet ili deset godina jedan energetski objekat,” navodi on.

Podmorski kabal svecano ce pustiti u rad predsjednici Crne Gore i Italije Milo Dukanovic i Serdo Matarela. Dvojica predsjednika ce istovremenim pritiskom na dugme u stanici Terne u Lastvi grbaljskoj, odnosno Cepagati u Italiji aktivirati elektroprenos kroz kabl.

Ugovor o povezivanju Crne Gore i Italije energetskim kablom potpisan je u novembru 2010. Vrijednost projekta je milijardu eura, a ukupna duzina kabla 455 kilometara.

Ceremonija svecanog pustanja u rad podmorskog kabla zakazana je za 11 sati, a prenos mozete pratiti na prvom programu TVCG.

200 MILIONA VISE

Vlada je kasno sinoc usvojila Prijedlog budzeta za narednu godinu. Planirano je da drzavna kasa bude teska nesto vise od dvije i po milijarde eura, sto je 200 miliona vise nego tekuce godine.

Ukida se takozvani krizni porez na zarade iznad drzavnog prosjeka, a planiran je znacajan rast drzavnih prihoda, ali i zarada u prosvjeti i zdravstvu.

Predlozeni budzet za 2020. na konferenciji za medije danas u 14 sati predstavice ministar finansija Darko Radunovic.

Vlada danas Parlamentu mora proslijediti Predlog budzeta za 2020-tu.

NOCAS ODLUKA

Vlada raspravlja o nacrtu budzeta za narednu godinu kojim je planirano da drzavna kasa bude teska nesto preko dvije i po milijarde eura, sto je 200 miliona vise nego tekuce godine. Ukida se takozvani krizni porez na zarade iznad drzavnog prosjeka, planiran je znacajan rast drzavnih prihoda, ali i rast zarada u prosvjeti i zdravstvu. Sjutra je krajnji rok da Vlada Prijedlog budzeta uputi Parlamentu na raspravu i usvajanje.

Veliki posao bio je danas pred Vladom, jer koliko je sjutra Parlamentu mora proslijediti Predlog budzeta za 2020-tu.

Nacrtom koji je pripremilo Ministarstvo finansija projektovana je drzavna kasu sa nesto preko dvije i po milijarde eura, dvijestotine miliona vise nego je tezak budzet za tekucu godinu.

Uvidom u dokument koji je komisija za ekonomsku politiku dostavila Vladi, a koji ce siroj javnosti biti prezentovan sjutra, dominiraju dvije krupne novine Ukida se krizni porez, a prosvjetni i zdravstveni radnici imace vece plate u narednom periodu.

Za to bi trebalo da bude opredijeljeno 20 miliona eura i dok se za sada zna da ce prosvjetarima novcanici biti deblji 9 odsto u narednoj plus jos tri odsto u 2021-oj, ne zna se na koliko povecanje zarada mogu racunati zaposleni u zdravstvu.

S ovim povecanjima stavka za plate zaposlenih u javnom sektoru popece se na pola milijarde eura.

Krizni porez, tako nazvan jer je uveden 2013-te kao mjera za uvecanje drzavnih prihoda kroz dodatno oporezivanje zarada iznad drzavnog prosjeka, ukida se u potpunosti, nakon sedam godina silazne putanje.

Plan je da izvorni prihodi budu oko milijardu i 900 miliona, sto je 160 miliona vise nego u tekucoj godini.

Racuna drzava da ce realizovati koncesioni ugovor za Aerodrome Crne Gore i po tom osnovu planira primitak od najmanje 100 miliona eura, planirana su i sredstva od drzavnog programa ekonomskog drzavljanstva.

Od realizacije ovih prihoda zavisice i eventualno smanjenje doprinosa na zarade, o cemu su nedavno razgovarali ministar Radunovic i poslodavci.

Doprinosi za zrdavstveno osiguranje, shodno dogovoru koji je postignut sa sindikatima i poslodavcima, kada je povecana minimalna zarada na 222 eura od prvog jula manji su za 2 procentna poena, pa ce zbog toga i prihod budzeta u narednoj godini biti manji skoro sedam i po miliona eura.

Jasno je da ne se ne planira dodatno smanjenje poreza i doprinosa u narednoj godini, ali je izjavom ministra finansija, od prije nekoliko dana, ostavljena mogucnost da se o tome razgovara sredinom naredne godine.

Primjetno je da je projektovani kapitalni budzet 67 miliona eura manji nego tekuce godine, to je zbog ocekivane finalizacije radova na projektu stoljeca-izgradnji prve dionice auto puta Bar Boljare, koja se ocekuje krajem septembra, a gro kapitalnog budzeta se upravo i odnosi na taj projekat.

Moracemo u narednoj godini vracati i ono sto smo vec potrosili. Za to ce drzavi biti potrebno 539 miliona eura, od cega je vec obezbijedjeno pola milijarde, kroz emitovanje drzavnih obveznica na medjunarodnom trzistu uz do sada najnizu kamatnu stopu od 2.55 odsto sa rocnoscu od 10 godina.

U skladu sa Vladinom strategijom, predvidena je silazna putanja javnog duga, koji bi vec 2021-trebalo da bude ispod 60 odsto BDP-a, dok ce deficit budzeta pasti iznad jednog procenta.

Sam bruto drustveni prozivod za narednu godinu bice nesto iznad 5 milijardi eura, preko 200 miliona vise u odnosu na 2019-tu.

Zoran Lekovic, TVCG

CG-ITALIJA

Podmorski kabl izmedu Crne Gore i Italije bice sjutra pusten u rad, saopsteno je iz italijanske kompanije Terna.

Na dogadaju ce, kako je najavljeno, govoriti italijanski i crnogorski predsjednici, Sergio Mattarella i Milo Dukanovic.

Kako je saopsteno iz Terne, infrastruktura predstavlja prvi ,,energetski most” izmedu Evropske unije (EU) i Balkana i promovise integraciju energetskih trzista, garantujuci visoke standarde sigurnosti, efikasnosti i odrzivosti crnogorskog, italijanskog i evropskog elektroenergetskog sistema.

Ceremonija inauguracije infrastrukture interkonekcije Italija – Crna Gora ce se odrzati u okviru Konvertorske stanice Terne u Kotoru odnosno Lastvi Grbaljskoj.

Ukupna duzina kabla iznosi 455 kilometara, od cega je duzina podmorskog dijela 433 kilometra.

Ugovor o povezivanju Italije i Crne Gore energetskim kablom potpisan je sredinom novembra 2010. godine.

Ukupna vrijednost projekta iznosi oko milijardu eura.

CBCG

Prosjecna ponderisana efektivna kamatna stopa na odobrene kredite, koja obuhvata sve njihove troskove, pala je u avgustu 0,01 procentni poen i iznosila je 6,16 odsto, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).

“Prosjecna ponderisana nominalna kamatna stopa u avgustu je pala 0,01 procentni poen na 5,59 odsto”, navodi se u Biltenu CBCG.

Efektivna kamatna stopa na novoodobrene kredite u avgustu je pala 0,41 procentni poena na 6,03 odsto, a nominalna 0,27 procentnih bodova na 5,48 odsto.

Efektivna kamatna stopa mikrokreditnih finansijskih institucija (MFI) u avgustu je pala 0,02 procentna poena na 24,16 odsto, dok je nominalna porasla 0,01 procentni poen na 20,54 odsto.

Kamatne stope MFI na novoodobrene kredite u avgustu su pale, efektivna 0,26 procentnih poena na 24,54 odsto, a nominalna 0,1 procentni bod na 20,78 odsto.

Prosjecna ponderisana efektivna kamatna stopa na depozite u avgustu je bila 0,02 procentna poena manja i iznosila je 0,43 odsto.

Razlika izmedu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa u avgustu je iznosila 5,73 procentna poena i bila je veca nego u julu.