KONCESIONI AKT

Vlada Crne Gore je na danasnjoj sjednici usvojila Koncesioni akt za realizaciju projekta zicare Kotor – Lovcen, koji je pripremilo Ministarstvo odrzivog razvoja i turizma.

Kako je saopsteno iz Vlade, koncesijom za realizaciju projekta zicare predvideno je projektovanje, finansiranje, izgradnja, odrzavanje i prenos sistema zicare od lokaliteta Dub u Opstini Kotor do lokaliteta Kuk na Lovcenu na teritoriji Prijestonice Cetinje u Crnoj Gori, na osnovu principa ,,projektuj, izgradi, finansiraj, upravljaj, prenesi”.

,,Predvideno trajanje koncesije za zicaru je 30 godina nakon datuma pocetka radova, odnosno datuma kada budu ispunjeni svi preduslovi predvideni u Nacrtu ugovora o koncesiji. Period koncesije ukljucuje vremenski period potreban za izgradnju zicare, koji se procjenjuje na jednu godinu, kao i operativni period u trajanju od preostalih 29 godina”, navodi se u saopstenju.

Takode, na osnovu ekonomske analize izvodljivosti Projekta, izradeni su scenariji sa razlicitim stopama rasta na osnovu kojih se predvida da ce broj korisnika zicare na godisnjem nivou biti izmedu 170.300 i 222.600 za prvu godinu rada, sa prihodima od 3,2 do 4,2 miliona eura.

,,Ovaj projekat ostvarice i druge mjerljive koristi, pored direktnog ucinka na drzavni budzet kroz placanje koncesione naknade, kao sto su dodatni prihodi za Cetinje, Nacionalni park ,,Lovcen” i lokalna preduzeca i preduzetnike. Najveca korist koja proizilazi iz realizacije projekta bice zapravo unapredenje crnogorske turisticke ponude i doprinos boljoj preraspodjeli prihoda u sektoru turizma”, saopsteno je iz Vlade.

Od koncesionara se ocekuje da predlozi investicioni program kojim ce u prvoj godini od stupanja na snagu Ugovora o koncesiji izgraditi i pustiti u rad zicaru od lokaliteta Dub do lokaliteta Kuk, a sve pratece objekte u potpunosti izraditi i staviti u funkciju najkasnije tri godine od stupanja na snagu Ugovora o koncesiji.

,,Minimalno investiciono ulaganje u zicaru i pratece sadrzaje iznosi 18 miliona eura. Svi objekti i oprema nakon isteka perioda koncesije prelaze u vlasnistvo koncedenta”, navodi se u saopstenju.

Koncesija za Projekat bice dodijeljena kroz medunarodni, transparentan i konkurentan otvoreni postupak, u skladu sa Zakonom o koncesijama i i Uredbom o blizem nacinu sprovodenja postupka javnog nadmetanja u otvorenom i dvostepenom postupku davanja koncesije.

PREDVIDEN PRIHOD

Vlada Crne Gore je na danasnjoj sjednici usvojila Koncesioni akt za realizaciju projekta zicare Kotor – Lovcen, koji je pripremilo Ministarstvo odrzivog razvoja i turizma.

Kako je saopsteno iz Vlade, koncesijom za realizaciju projekta zicare predvideno je projektovanje, finansiranje, izgradnja, odrzavanje i prenos sistema zicare od lokaliteta Dub u Opstini Kotor do lokaliteta Kuk na Lovcenu na teritoriji Prijestonice Cetinje u Crnoj Gori, na osnovu principa ,,projektuj, izgradi, finansiraj, upravljaj, prenesi”.

,,Predvideno trajanje koncesije za zicaru je 30 godina nakon datuma pocetka radova, odnosno datuma kada budu ispunjeni svi preduslovi predvideni u Nacrtu ugovora o koncesiji. Period koncesije ukljucuje vremenski period potreban za izgradnju zicare, koji se procjenjuje na jednu godinu, kao i operativni period u trajanju od preostalih 29 godina”, navodi se u saopstenju.

Takode, na osnovu ekonomske analize izvodljivosti Projekta, izradeni su scenariji sa razlicitim stopama rasta na osnovu kojih se predvida da ce broj korisnika zicare na godisnjem nivou biti izmedu 170.300 i 222.600 za prvu godinu rada, sa prihodima od 3,2 do 4,2 miliona eura.

,,Ovaj projekat ostvarice i druge mjerljive koristi, pored direktnog ucinka na drzavni budzet kroz placanje koncesione naknade, kao sto su dodatni prihodi za Cetinje, Nacionalni park ,,Lovcen” i lokalna preduzeca i preduzetnike. Najveca korist koja proizilazi iz realizacije projekta bice zapravo unapredenje crnogorske turisticke ponude i doprinos boljoj preraspodjeli prihoda u sektoru turizma”, saopsteno je iz Vlade.

Od koncesionara se ocekuje da predlozi investicioni program kojim ce u prvoj godini od stupanja na snagu Ugovora o koncesiji izgraditi i pustiti u rad zicaru od lokaliteta Dub do lokaliteta Kuk, a sve pratece objekte u potpunosti izraditi i staviti u funkciju najkasnije tri godine od stupanja na snagu Ugovora o koncesiji.

,,Minimalno investiciono ulaganje u zicaru i pratece sadrzaje iznosi 18 miliona eura. Svi objekti i oprema nakon isteka perioda koncesije prelaze u vlasnistvo koncedenta”, navodi se u saopstenju.

Koncesija za Projekat bice dodijeljena kroz medunarodni, transparentan i konkurentan otvoreni postupak, u skladu sa Zakonom o koncesijama i i Uredbom o blizem nacinu sprovodenja postupka javnog nadmetanja u otvorenom i dvostepenom postupku davanja koncesije.

NREKIC

Opstina Ulcinj je nacionalni resurs veoma interesantan za investitore i potrebno je brze reagovati u administrativnom smislu da bi se ulaganja realizovala, porucio je njen predsjednik Ljoro Nrekic.

On je na sastanku sa predstavnicima Privredne komore (PKCG) kazao da Ulcinj ima velike potencijale razvoja.

Prema njegovim rijecima, postoji znacajno interesovanje investitora za izgradnju fabrike bitumena u Vladimiru, vrijedne 50 miliona EUR.

Kako je saopsteno iz PKCG, uskoro pocinje izgradnja kanalizacije za cetiri naselja, sto je investicija vrijedna oko 3,5 miliona EUR, a u toku je tender za vodovodnu mrezu u vrijednosti 18 hiljada eura.

Predvidena je izgradnja bulevara, vrijednog pet miliona eura, koji ce unaprijediti vezu Ulcinja sa Velikom plazom.

“Bez razvoja infrastrukture nema razvoja turisticke destinacije kao sto je Ulcinj”, rekao je Nrekic.

On je saopstio i da postoji pismo o namjeri gradnje hotela Hilton na podrucju ulcinjske opstine, u planu za narednu godinu je izgradnja akva parka vrijedna sedam miliona, a investitori su zainteresovani i za ulaganje u poljoprivredi.

Kompanija Voli je zakupila 67 hektara zemlje u Vladimiru gdje ce gradi plastenike i otkupni centar.

“Imali smo 2,2 miliona nocenja turista u Ulcinju, a od boravisnih taksi prihodovano je vise od milion EUR, sto je povecanje od 100 odsto u odnosu na proslu godinu”, rekao je Nrekic.

Iz PKCG je saopsteno da je sastanak bio prilika da se rukovodstvu Ulcinja predstave rezultati analize poslovanja preduzeca koju je ta privredna asocijacija uradila za sve crnogorske opstine.

Podaci Poreske uprave (PU) pokazuju da je zavrsne racune za proslu godinu u Opstini Ulcinj predalo 599 preduzeca, sto je 126,9 odsto vise u odnosu na 2017.

Najveci broj privrednih subjekata u Opstini Ulcinj registrovano je za poslove trgovine 195, zatim usluge smjestaja i ishrane 131, gradevinarstva 75, preradivacke industrije 60, strucne, naucne i tehnicke djelatnosti 52.

Privredni subjekti u Opstini Ulcinj u prosloj godini su zaposljavali ukupno 2,2 hiljade osoba, sto je 38 odsto vise u odnosu na 2017.

Oni su iskazali ukupan prihod od 102,1 milion eura, sto je 5,4 odsto vise u odnosu na prethodnu.

Ostvarili su dobit od 6,9 miliona eura, sto je 24,1 odsto vise nego prosle godine.

Predstavnici PKCG pozvali su Opstinu Ulcinj da ude u proces sertifikacije po BFC standardu, koji sticu lokalne samouprave sa povoljnim ambijentom za poslovanje.

ZA 2018.

Odbor direktora EPCG donio je odluku o isplati dividende akcionarima kompanije za 2018. godinu. Iz 48,6 miliona nerasporedene dobiti za tu namjenu bice izdvojeno 38,32 miliona eura. Dividenda po akciji iznosice 0,36 eura bruto po akiji.

Kako je saopsteno iz EPCG, ta sredstva bice rasporedena za isplatu akcionarima u roku od 30 dana od dana donosenja Odluke.

Odbor je jos jednom konstatovao dobro poslovanje kompanije a takvi rezutati kako je saopsteno, dodatno su osnazili i usvajanje Odluke o investicionom planu Elektroprivrede za 2020-2024. godinu.

“Planom je, osim modernizacije postojecih objekata, definisana izgradnja prijeko potrebnih izvora elektricne energije uz diversifikaciju proizvodnje iz obnovljivih izvora”, kazali su iz kompanije.

Definisano je da je prioritet razvoja u narednom periodu proizvodnja elektricne energije iz obnovljivih izvora, prije svega sunca i vjetra.

“Stvaraju se zavrsni preduslovi za realizaciju projekta izgradnje vjetroparka ‘Gvozd’ na Krnovskoj visoravni vrijednog 60 miliona eura i pocetka njegovog rada krajem 2022. godine, te izgradnja solarne elektrane ‘Briska Gora’ kod Ulcinja vrijednog preko 200 miliona eura”, navodi se u saopstenju.

U usvojenom planu definisana je i izgradnja HE “Komarnica” snage 155 MW, a vrijednost projekta je oko 300 miliona eura.

“U okviru valorizacije hidroenergetskog potencijala donjeg toka rijeke Pive, predvidjena je I izgradnja HE ‘Krusevo’. U tom smislu, a radi definisanja konacnog tehnickog rjesenja planirana je izrada Studije iskoriscenja tog potencijala. Na osnovu toga definisace se tehnicka specifkacija i cijena izgradnje Hidroelekrtane i pratecih objekata”, kazali su iz EPCG.

Planom su takode precizno definisana i kapitalna ulaganja u revitalizaciju i modernizaciju postojecih elektrana.

“Time se obezbjeduje visoka pogonska spremnost, pouzdanost u radu i sigurnost u snabdijevanju svih potrosaca. Ulaganja u pomenute objekte su vec pocela, a u narednom periodu u HE ‘Perucica’ investirace se 60 miliona eura, dok ce u HE ‘Piva’ biti ulozeno 15 miliona eura”, navodi se u saopstenju.

Isticu da je termoenergetski kompleks TEP-RUP jedan od kljucnih djelova elektroenergetskog sistema Crne Gore i od izuzetnog znacaja za njegovu stabilnost.

“Stoga je i usvojenim investicionim planom definisana ekoloska rekonstrukciju TE ‘Pljevlja’ vrijedna 45 miliona eura, potpisivanje ugovora za izvodenje radova za koji je odbor direktora dao zeleno svjetlo, ocekuje se do kraja tekuce godine. U meduvremenu, poceli su i radovi na rekultivaciji deponije na Maljevcu vrijedni 20 miliona eura”, kazali su iz EPCG.

Namjera EPCG je, kako navode, da u okviru investicionog plana zadrzi isti kurs razvoja i investicija u narednoj deceniji, sto podrazumijeva sveobuhvatno ulaganje od preko 700 miliona eura.

OD MARTA DO NOVEMBRA

Sa crnogorskog trzista od pocetka marta do kraja novembra, povuceno je 38 vrsta od hiljadu i po nebezbjednih igracaka, koji su sadrzavali nedozvoljene supstance.

Kako su kazali iz Uprave za inspekcijske poslove metodom procjene rizika analizirano je 116 uzoraka na prisustvo ftalata i bora u igrackama.

Iz Uprave su rekli da je 38 uzoraka bilo neispravno, jer su uzorci plasticnih igracaka sadrzali ftalate u koncentraciji vecoj od dozvoljene i uzorci ljigavaca imali su nedozvoljenu koncentraciju bora.

“Podsjecamo da ftalati mogu stetiti zdravlju djece uzrokujuci mogucu stetu reproduktivnom sistemu. Gutanje ili kontakt s prekomjernom kolicinom bora moze stetiti zdravlju djece ostecujuci njihov reproduktivni sistem”, naveli su u saopstenju.

Kako su kazali na sjatu www.potrosac.me dostupan je pregled proizvoda za koje je laboratorijskim ispitivanjem utvrdeno da sadrze povecane koncentracije ftalata i bora od dozvoljenih sa podacima za identifikaciju proizvoda i preduzetim mjerama i obavjestenjima za potrosace.

SUD U STRAZBURU

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je dvije odluke u predmetima Kicovic protiv Crne Gore i Vidakovic protiv Crne Gore u korist drzave i odlucio da odbaci predstavke kao neprihvatljive.

Iz Kancelarije zastupnika Crne Gore pred Evropskim sudom je saopsteno da je u predmetu Kicovic protiv Crne Gore podnosilac predstavke pokrenuo postupak pred crnogorskim Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) radi priznanja prava po osnovu invalidnosti.

“Fond PIO je 30. novembra 2004.godine donio rjesenje kojim je odbio da mu prizna pravo po osnovu invalidnosti. U postupcima koji su uslijedili nadlezno Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja i crnogorski Upravni sud su donijeli nekoliko odluka odlucujuci o zahtjevu podnosioca predstavke”, navodi se u saopstenju.

PoslJednjim rjesenjem Upravnog suda od 3. novembra 2009. godine odbijena je tuzba podnosioca predstavke.

“U konacnom, presudom Vrhovnog suda od 21. decembra 2009. godine odbijen je zahtjev podnosioca predstavke za vanredno preispitivanje sudske odluke. Na odluke iz predmetnog upravnog postupka podnosilac predstavke je podnio ustavnu zalbu koja je odbijena 24. marta 2011. godine”, dodaje se u saopstenju.

U predmetu Vidakovic protiv Crne Gore, podnosilac predstavke je rjesenjem Fonda PIO penzionisan 1990. godine. Nakon sto mu je rjesenjem Fonda PIO od 25. decembra 1991. godine umanjen iznos penzije, podnio je zalbu Ministarstvu rada.

U postupcima koji su uslijedili nadlezno Ministarstvo rada i Upravni sud su donijeli nekoliko odluka odlucujuci o zahtjevu podnosioca predstavke.

Upravni sud je presudom od 19. aprila 2012. godine odbio tuzbu podnosioca predstavke kao neosnovanu, cime je okoncan postupak pred Upravnim sudom.

Podnosilac predstavke je podnio zahtjev za preispitivanje presude Upravnog suda koji je odbijen presudom Vrhovnog suda od 14. septembra 2012. godine.

,,Na odluke iz predmetnog upravnog postupka podnosilac predstavke je podnio ustavnu zalbu, koja je odbijena odlukom Ustavnog suda 28. oktobra 2014. godine”, objasnjeno je u saopstenju.

Iz Kancelarije zastupnika su kazali da su se podnosioci predstavke u oba predmeta zalili, izmedu ostalog, na navodne povrede clana 6 stav 1 (pravo na pravicno sudenje) Konvencije zbog prekomjerne duzine trajanja upravnih postupaka.

Predmeti su komunicirani Kancelariji zastupnika Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava kao WECL predmeti. Prethodno podrazumijeva da za cinjenicni i pravni osnov predstavke Evropski sud ima dobro ustanovljenu sudsku praksu i da je malo vjerovatno da ce doci do odstupanja od te prakse.

Iz tih razloga uz predstavke su dostavljeni i predlozi za prijateljsko poravnanje.

,,U pisanom izjasnjenju zastupnik Crne Gore je odbio da zakljuci prijateljsko poravnanje u ovim predmetima, iz razloga sto je smatrao da u konkretnom nijesu ispunjeni uslovi prihvatljivosti predstavki”, dodaje se u saopstenju.

Naime, u pravnoj odbrani zastupnik je ukazao da ustavna zalba nije bila sustinski djelotvorno pravno sredstvo prije 20. marta 2015. godine.

Za predmet Kicovic protiv Crne Gore, zastupnik je smatrao da je konacna odluka od koje pocinje teci rok za podnosenje predstavke odluka kojom je okoncan redovni postupak, a to je u konkretnom slucaju bila presuda Vrhovnog suda od 21. decembra 2009. godine, dok je za predmet Vidakovic protiv Crne Gore konacna odluka od koje pocinje teci rok za podnosenje predstavke bila presuda Vrhovnog suda od 14. septembra 2012. godine.

Zbog navedenog zastupnik je ukazao da su u oba slucaja predstavke podnijeta van roka od sest mjeseci.

,,Evropski sud je u odluci Kicovic protiv Crne Gore konstatovao da je predstavka podnijeta 20. juna 2011. godine, dok je u odluci Vidakovic protiv Crne Gore predstavka podnijeta 20. aprila 2015. godine. Prihvatajuci argumente zastupnika da je u konkretnim predmetima sestomjesecni rok poceo teci od odluka Vrhovnog suda, a ne odluka Ustavnog suda, Evropski sud je utvrdio da su predmetne predstavke podnijete nakon isteka propisanog roka”, navodi se u saopstenju.

Iz tih razloga Evropski sud je u svojim odlukama odbacio predstavke kao neprihvatljive.

URA POZIVA VLADU

Davanje Aerodroma u koncesiju je katastrofalan, neodgovoran i sebican potez Vlade, ocijenili su iz Gradanskog pokreta URA. Pozivaju Vladu da odustane od te namjere te da u toj firmi uspostavi rofesionalni, a ne partijski menadzment, koji bi sproveo modernizaciju i sirenje kapaciteta, cime bi, kako su kazali, bila uvecana i profitabilnost Aerodroma Crne Gore.

Iz te partije tvrde da Vlada davanjem Aerodroma pod koncesiju time zeli da pokrije budzetske rupe.

“Jer ko bi normalan i odgovoran bio spreman da proda sopstvenu kucu, da bi mogao da se baskari po skupim restoranima i pije sampanjce koje ne moze priustiti, sem ekonomskih magova iz Vlade, koji su sebe toliko finansijski obezbijedili, stanovima, satovima, automobilima i orocenim milionima, pa znaju da nece dijeliti sudbinu svih gradana kada dode do neizbjeznog sloma javnih finansija, ukazali su u Gradanskom pokretu URA.

URA tvrdi da ovakvo postupanje Vlade ubrzava put u ekonomsku propast Crne Gore.

“Nema nikakvih valjanih razloga da drzava da Aerodrome na upravljanje koncesionarima, jer bi modernizacija i prosirivanje kapaciteta zracnih luka u Crnoj Gori mogla da se izvede pomocu kredita koje bi Aerodromi mogli da servisiraju”, ukazuju iz pokreta URA.

Isticu da je kljucni problem Aerodroma bio u tome sto je “takav vrijedan resurs, predat na upravljanje menadzmentu iz SD-a, koji su nemilice zaposljavali svoje partijske kadrove bez obzira na realne potrebe poslovanja”.

“Umjesto odgovornog odnosa, zaposljavanja profesionalnog menadzmenta i strategijska ulaganja u razvoj Aerodroma, trebalo je iste dati Socijaldemokratama i DPS-u, ne bi li decenijama uhlebljivali svoje partijske kadrove. Umjesto da imamo razvijene Aerodrome, koji ostvaruju daleko vece profite, imamo zarobljeno preduzece optereceno partijskim vojnicima, koje se bori za normalno funkcionisanje. Potrebno je srediti Aerodrome i radikalno promijeniti nacin rada u njima, a ne prodati ih nekome ko ce to isto uraditi – samo za svoj dzep”, navodi se u saopstenju GP URA.

Iz te partije jos jednom pozivaju Vladu da “odustane od namjere da ‘porodicno srebro prodaje za kockarske dugove’, vec da se u Aerodromima uspostavi profesionalni, a ne partijski menadzment, koji bi sproveo modernizaciju i sirenje kapaciteta, cime bi i bila uvecana i profitabilnost Aerodroma Crne Gore”.

U MA ZADOVOLJNI

Crnogorski nacionalni avio-prevoznik, Montenegro Airlines (MA), je za 11 mjeseci 2019. godine prevezao ukupno 626.297 putnika u sve tri kategorije saobracaja, sto je za 14.337 ili 2,5 odsto putnika vise u odnosu na proslu godinu.

Kako naglasavaju u MA, ostvarice zacrtani plan, i u 2019. godini prevesti vise od 660.000 putnika u sve tri kategodije saobracaja, cime ce proslogodisnji rekord kada je prevezeno 645.000 putnika biti premasen.

“Za nama je jedna izuzetno teska godina, sa turbulentnim desavanjima na trzistu, porastom troskova u avio-industriji generalno i drugim otezavajucim okolnostima koje su dovele do bankrotstva nekoliko velikih evropskih avio-kompanija. Pored svega toga kompanija je iz razlicitih razloga bila suocena sa manjkom operativnih resursa, ali smo optimizaciijom cjelokupnog poslovanja i odgovornim planiranjem saobracaja, uz razumijevanje i podrsku vlasnika, prevazisli sve probleme i opstrukcije, i ostvarili, kako ce se ispostaviti, rekordan rezultat”, kazao je izvrsni direktor MA Zivko Banjevic.

On je istakao da ce MA zadrzati poziciju vodeceg avio-prevoznika, i pored cinjenice da se stalno povecava broj avio-kompanija koje otvaraju redovne i carter linije na sezonskom ili cjelogodisnjem nivou prema CG, te da ce i u 2019. godini nacionalna avio-kompanija prevesti vise od cetvrtine od ukupnog broja putnika na crnogorskim aerodromima.

“Uzimajuci u obzir cinjenicu da dio prihoda MA koji na godisnjem nivou iznose izmedu 70 i 80 miliona eura ostaje u Crnoj Gori, kao i cinjenicu da MA prevozi vise od cetvrtine putnika koji u Crnu Goru dodu turisticki, poslovno i slicno, ispostavlja se da je ukupan doprinos MA cjelokupnoj crnogorskoj privredi veci od 150 miliona eura na godisnjem nivou. Pri tome treba istaci da se pozitivni efekti poslovanja MA ne odnose iskljucivo na prihode drzavnoj privredi prije svega u turizmu, vec i na broj radnih mjesta i obrt u privrednim granama koje direktno podrzavaju razvoj turizma”, rekao je Banjevic.

TENDER EPCG

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je u prethodna dva dana raspisala nekoliko tendera ukupne vrijednosti 2,75 miliona eura za remont Termoelektrane Pljevlja (TEP), koji ce se odraditi na proljece, pise Dan.

Energetska kompanija raspisala je tender za tipski remont opreme i uredaja u masinskoj sali i tipski remont uredaja pomocnih postojenja, cija je procijenjena vrijednost 655.820 eura, zatim tipski remont kotlovskog postrojenja, koji je procijenjen na 822.800 eura, i tipski remont sistema za pripremu ugljene prasine i odvod sljake ispod kotla, za koji procjenjuju da ce kostati 465.850 eura.

Procijenjena vrijednost tekuceg odrzavanja kotlovskog postrojenja i mlinskog postrojenja je 810.700 eura, sto sve ukupno iznosi 2,755 miliona eura.

Ponude po ovim tenderima EPCG ocekuje do 16. i 17. januara, kada ce biti otvaranje.

Odluka o izboru najpovoljnije ponude donijece se u roku od 90 dana od dana javnog otvaranja ponuda. Vrijeme izvrsenja ugovora je, kako pise u tenderskoj dokumentaciji, 30 dana od dana uvodenja izvodaca u posao. Godisnji remont radi se svake godine u proljece, obicno krajem aprila ili pocetkom maja, i traje mjesec dana.

U tom periodu je proizvodni objekat van pogona.

Za devet mjeseci 2019. godine Termoelektrana je proizvela 1.004.039 megavat-sati elektricne energije, sto predstavlja 5,69 odsto vise od p laniranog za taj period, a kupovinom Rudnika uglja postignut je zeljeni sinergetski efekat.

Termoelektrana Pljevlja nedavno je obiljezila trideset sedam godina rada i poslovanja. Narednu godinu obiljezice pocetak ekoloske sanacije prvog bloka, uz rekultivaciju postojece deponije sljake i pepela. U ova dva vezana projekta, cija realizacija ce omoguciti nastavak valorizacije termoenergetskog kompleksa u Pljevljima, bice ulozeno preko 60 miliona eura. Realizacijom ovih projekata Termoelektrana ce proizvoditi elektricnu energiju po najvisim evropskim standardima bez rizika po zivotnusredinu.

Bice izgraden i izvor toplote za grijanje grada i donirace se jos oko tri miliona eura za izgradnju primarnog toplovoda.

Konzorcijum koji ce za 54,5 miliona eura raditi posao ekoloske rekonstrukcije TE Pljevlja cine firme “Dec internesenl”, “Bemaks”, “BB solar” i “Premonte”.

NACRT PROGRAMA

Projekat reforme poreske administracije trebalo bi da uspostavi integrisani informacioni sistem kao jedan od kljucnih mehanizama kontrole poreskih obveznika, posebno onih u sivoj zoni, a za aktivnosti u naredne tri godine bice ulozeno 14,43 miliona eura.

To se navodi u nacrtu Vladinog Programa ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine, dokumenta koji Crna Gora kao kandidat za prijem u EU izraduje tokom pretpristupne faze, a na javnoj je raspravi zakljucno sa 23. decembrom ove godine.

Finalnu verziju usvaja Vlada, a zatim je dostavlja Evropskoj komisiji najkasnije do kraja januara 2020.

U segmentu koji se odnosi na smanjenje neformalne ekonomije, posebno je analiziran plan aktivnosti u fiskalnim oblastima, kojim bi trebalo da ovakva nelojalna konkurencija bude svedena na najmanju mogucu mjeru, a sprovodice ih Ministarstvo finansija.

Naime, projekat reforme zapocet prosle godine usmjeren je na unapredenje efikasnosti Poreske uprave i smanjenje troskova za obveznike.

“Rezultat ce biti povecanje konkurentnosti privrednih subjekata koji legalno posluju i istovremeno povecanje efikasnosti Poreske uprave, a sto ce uticati na povecanje konkurentnosti cijele privrede. Smanjenje nivoa neformalnog sektora u kratkom roku moze imati uticaja na povecanje nezaposlenosti onih koji su poslovali u sivoj zoni, medutim, u dugom roku kreiraju se uslovi za sistem baziran na zdravoj konkurenciji, koji ce doprinijeti povecanju zivotnog standarda i smanjenju siromastva”, navodi se dokumentu.

U planu aktivnosti za narednu godinu navodi se usvajanje novih podzakonskih akata za implementaciju Zakona o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga, koji je usvojen krajem jula ove godine, zatim nabavka sistema za elektronsku fiskalizaciju, edukacija zaposlenih u Pu, priprema za uvodenj e integrisanog IT sistema za upravljanje prihodima IRMS koja ukljucuje tender za dio hardvera i adekvatan softver, te ,,seljenje” podataka u novi sistem. Predvideno je koriscenje 3,15 miliona eura iz projektnog kredita.

Za 2021. godinu najavljena je fazna implementacija sistema elektronske fiskalizacije, uz nabavku neophodnog dijela hardvera i softvera, ciscenje podataka, obezbjedivanje kvaliteta sistema novog IRMS-a. Posebno je znacajno sto ce te godine biti formirana i poreska policija kao poseban organ. U ovom periodu predvideno je trosenje 7,09 miliona iz kredita i jos 48.000 eura iz drzavnog budzeta.

Tokom 2022. godine planirana je finalizacija uvodenja IRMS-a, nabavka preostalog neophodnog hardvera i dalje jacanje kapaciteta poreske policije. Iz projektnog kredita u ovoj godini bice korisceno 4,07 miliona, a iz budzeta 72.000 eura.

Jedan od potencijalnih rizika realizacije ovih aktivnosti u skladu s predlozenim planovima je prelazak na novi elektronski sistem, sto ce iziskivati odredene troskove za obveznike sa fiskalnim kasama koje ne mogu da se prilagode, ,,zbog cega se kod ove grupe moze javiti odreden otpor pri implementaciji”

,,Na trzistu postoji znatan broj fiskalnih kasa koje ne mogu podrzati novi sistem. Neke od njih je moguce hardverski nadograditi, ali to uzrokuje trosak od 130 do 150 eura. Najveci broj obveznika morace te kase da zamijeni novim uredajem”, precizira se u dokumentu.

Visi stepen rizika, pak, nosi mogucnost kasnjenja realizacije IRMS projekta, ali je stav Vlade da ce se ,,uspjesnim upravljanjem projektom kroz postovanje zadatih rokova uticati na njegovo eliminisanje”.